BITKA ZA VISOKE TEHNOLOGIJE

TRGOVINSKO RATOVANJE

Posmatrano iz Vašingtona, cilj trgovinskog rata je da se izvuče što veća korist za američke kompanije, da se Peking vrati na podnošljiviji tehnološku distancu i da se pri tome uspori kineski privredni rast, kako bi zemlja bila gurnuta u zamku srednjeg nivoa razvijenosti. Tada bi, prema američkoj strategiji, postala kooperativnija i znatno osetljivija na američke pritiske

Prošle godine „Huavej mejt 20 pro“ postao je globalni hit, a ova kompanije je saopštila da je, uprkos trgovinskom ratu Kine sa SAD, prodala čak dvesta miliona mobilnih telefona. Imajući u vidu ovaj podatak, hapšenje ćerke osnivača kompanije „Huavej“ u Kanadi, po nalogu američkih vlasti, i visokopozicioniranog službenika u Poljskoj, poprimaju logičnije konture.
Očigledno je da se težište trgovinskog rata, u kom trenutno vlada primirje, s pitanja američkog deficita preselilo na polje visokih tehnologija. Ne samo da „Huavej“ i druge kineske kompanije kvalitetom proizvoda sustižu zapadne takmace već su kineske tehnologije sve više prisutne i u drugim sferama života na Zapadu.
Na primer, gradska policija Njujorka uveliko koristi tehnologiju nadzora razvijenu u Kini. Kineske kamere i kineski softver za prepoznavanje i identifikaciju lica nadziru danas građane Njujorka, doprinoseći njihovoj bezbednosti. Kineske tehnologije, razvijene i unapređene na osnovama zajedničkih ulaganja, sada već duvaju za vrat američkim, japanskim i zapadnoevropskim.
Stoga Vendi Vu, analitičarka lista „Saut Čajna morning post“, opravdano primećuje da Vašington em zahteva da Peking okonča praksu prenosa tehnologija na kineske partnere u poslovima zajedničkih ulaganja, em počinje da preispituje rad kineskih istraživača koji žive i rade u SAD.

[restrict]

ČAROBNI ŠTAPIĆ AMERIČKE POLITIKE Vendi Vu navodi da američki predsednik, kada je reč o trgovinskom ratu protiv Kine, voli da ima jedan veliki, takoreći čarobni štap: deo zakona koji mu omogućava da preduzme jednostrane akcije, nezavisno od ograničenja međunarodnih ugovora i sporazuma u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO) i drugih međunarodnih organizacija i sporazuma.
„Član 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine može zvučati tajno svima koji ne prate napredak pregovora o trgovinskom ratu, ali zapravo je to jedno od najefikasnijih oružja Vašingtona u sprovođenju pritiska na Peking“, kaže ona.
Da bi predsednik bio u mogućnosti da preduzme takve mere protiv druge zemlje, istraga pokrenuta u skladu sa članom 301 najpre mora da utvrdi da ciljana zemlja sprovodi „nepravedne trgovinske politike“. Upravo je Robert Lajthajzer, trgovinski predstavnik SAD, u martu prošle godine sačinio takav izveštaj na oko dvesta stranica o NR Kini. Mesec dana kasnije Tramp je započeo trgovinski rat na terenu.
Vendi Vu iz Hongkonga podseća da je Lajthajzera „Blumberg“ nazvao generalom u trgovinskom ratu. „Izveštaj je stvorio zlokobnu sliku isporučujući optužbu da je KP Kine pažljivo orkestrirala napad protiv američkog poslovanja, kako bi oslabila ekonomske i tehnološke prednosti koje uživaju SAD. Izveštaj je bio pravni osnov za Trampovu seriju povećanih carinskih tarifa protiv Kine. Trenutno je na čekanju tarifa u visini od 10 odsto na kinesku robu vrednu dvesta milijardi dolara. Trampova administracija je zapretila da će carinska tarifa porasti na 25 procenata ako sadašnje primirje ne bude okončano dogovorom.
Američko trgovinsko predstavništvo na čijem je čelu Lajthajzer je državna agencija zadužena za razvoj i predlaganje trgovinske politike Beloj kući. Istraga koju je sprovela ova agencija daleko je nadmašila početne američke žalopojke o deficitu. Istragom su obuhvaćene bezmalo sve oblasti kineskih ekonomskih i investicionih aktivnosti, posebno one koje se odnose na visoke tehnologije.
„Glavne optužbe protiv Pekinga obuhvatale su prisilne transfere tehnologija, diskriminišuća ograničenja ulaganja, predatorske akvizicije, sajber napade i špijunažu. Peking je žestoko protestovao zbog konstatacija u ovom izvještaju, osporavajući primenu člana 301 na sastancima STO, koja je i sama sada pod velikim pritiskom Trampove administracije“, kaže Vendi Vu.
Prema rečima Krega Alena, predsednika Kinesko-američkog poslovnog saveta, Američko trgovinsko predstavništvo smatra da su intelektualna svojina i prenos tehnologija u Kini praksa koja nije dovoljno pokrivena pravilima STO, ali, dodaje Kreg Alen, ni STO nije dovoljno jasna o ovim pitanjima. Alen smatra da je istraga po osnovu člana 301 veoma značajna, ali da se nada da će sve sankcije biti uklonjene 2. marta.
Kineski analitičari, piše „Saut Čajna morning post“, izveštaj Američkog trgovinskog predstavništva doživljavaju kao podmukli način sprečavanja Kine da izazove američko tehnološko vođstvo i vođstvo u svetskoj ekonomiji.
Oni navode da se čak i umereniji posmatrači slažu da u izveštaju nedostaju proverljivi dokazi. Pri tome su, kako Kinezi tvrde, podaci i primeri izabrani selektivno, da odgovaraju narativu dokumenta. Neki slučajevi, posebno oni koji se odnose na transfer tehnologija i izlazne investicije, preuveličani su i obmanjujući.

PAŽLJIVO RAZMOTRITI FUSNOTE Neimenovani kineski savetnik za trgovinsku politiku izjavio je, takođe po listu „Saut Čajna morning post“, da Peking treba ozbiljno da prouči izveštaj Američkog trgovinskog predstavništva, uključujući 1.139 fusnota tog dokumenta i dobro razmisli ima li prostora za popravljanje nedostataka u vlastitim pravilima i industrijskim politikama.
„Bez obzira na to koliko je pogrešan ili iskrivljen američki izveštaj, ovo je prilika da se stvore ravnopravni uslovi u Kini“, rekao je on.
U najnovijem izveštaju, iz novembra prošle godine, Američko trgovinsko predstavništvo saopštilo je da Kina nije odgovorila konstruktivno i nije preduzela značajne korake u cilju rešavanja problema sa SAD.
Kina je u znatnoj meri negirala postojanje problema s politikom prenosa tehnologija i zaštite intelektualnog vlasništva. Kinesko ministarstvo trgovine odgovorilo je da su optužbe u novom izveštaju neosnovane i potpuno neprihvatljive.
Vendi Vu konstatuje da se mnogi kineski ekonomisti slažu u oceni da Peking treba da iskoristi priliku za dodatno oživljavanje ekonomskih reformi, ali i da smatraju da je izveštaj Američkog trgovinskog predstavništva pristrasan i nepravedan. Izveštaj je uglavnom izvučen iz delova javne rasprave i pisanih podnesaka ovog predstavništva koje je tražilo komentare od savetodavnih odbora kompanija. Pristiglo je sedamdesetak pisanih podnesaka strukovnih udruženja, američkih kompanija, predstavnika akademske zajednice, istraživačkih centara i advokatskih kancelarija. Kineska udruženja, pravnici i trgovinske organizacije takođe su dostavili mišljenja, ali su ona u velikoj meri zanemarena u konačnom dokumentu.
U mnogim sektorima privrede koje Peking smatra važnim, od stranih kompanija se traži da pristupe zajedničkim ulaganjima sa kineskim partnerima. Proizvodnja automobila i ekoloških vozila dva su sektora istaknuta u izveštaju kao primeri kako Kina koristi pomenutu strategiju za pristup američkim tehnologijama.
U izveštaju se navodi da Kina koristi komplikovana i netransparentna administrativna odobrenja i procese licenciranja, kako bi primorala strane kompanije da se pridržavaju njene politike.
„Saut Čajna morning post“ tvrdi i da je Američko trgovinsko predstavništvo navelo rezultate istraživanja i studija o poslovanju, konsultacijama i dokumentima kineske vlade, kako bi podržalo svoju tvrdnju da je Kina s namerom prisilila kompanije na politiku transfera tehnologija.
Na javnom saslušanju u Američkom trgovinskom predstavništvu, oktobra 2017. godine, potpredsednik za globalnu inovacionu politiku pri Fondaciji za informacione tehnologije i inovacije Stiven Ezel izjavio je da je Kina uslovila pristup „Dženeral motorsa“ vladinim subvencijama za kupovinu električnih vozila spremnošću kompanije da otkrije ključne informacije o svom električnom hibridnom automobilu. „Ford“ je bio prinuđen da učini isto, tvrdi Ezel.
Kineska strana je saopštila da je ta tvrdnja preterana i da nije potkrepljena konkretnim dokazima.
U izveštaju su citirani i rezultati godišnje ankete članova Američko-kineskog poslovnog saveta za 2017. godinu, u kojoj je od 19 odsto ispitanih kompanija direktno tokom prethodne godine zatraženo da se njihova tehnologija prenese u Kinu. Međutim, u izveštaju nije navedeno da je utvrđeno da su zahtevi najčešće dolazili od kineskih poslovnih partnera, a ne od vladinih organa.
Od kompanija koje su izjavile da su zamoljene da prenesu svoje tehnologije u Kinu, 33 odsto je tvrdilo da je zahtev došao od entiteta centralne vlade, a 25 odsto da je došao od lokalnih vlasti.
Kineski analitičari kažu da anketni podaci nisu čvrsti dokazi, ali su se složili da bi Kina mogla učiniti više na planu prenosa tehnologija. Neki od njih tvrde da deo problema leži i u lošim pregovaračkim veštinama predstavnika američkih kompanija. Pojedini kineski analitičari kažu da transfer tehnologija nije pitanje koje po pravilu sponzoriše država. Deo razloga po njima je nedovoljna priprema predstavnika američkih kompanija.
Lu Sjang, stručnjak za SAD pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, izjavio je da ne postoji nacionalna politika prisilnog transfera tehnologija, ali da su izvesno mnogi kineski partneri „agresivno nastupali“ kako bi stekli pravo na tehnologije od svojih stranih partnera.
Nacrtom zakona o stranim ulaganjima, objavljenom u decembru, Kina je predložila zabranu prisiljavanja stranih kompanija na prenos tehnologija i da im se pruže jednake mogućnosti da učestvuju u izradi industrijskih standarda s domaćim kompanijama.
U izveštaju Američkog trgovinskog predstavništva kritikuju se i, navodno, diskriminatorska zakonska ograničenja s kojima se suočava američko poslovanje, kao što su propisi o upravljanju uvozom i izvozom tehnologija i ugovorno pravo koje je, prema ovom izveštaju, nejednako primenjivo na kineske i strane kompanije.

ŠTA SA SAJBER ŠPIJUNAŽOM? „Počevši od 2008. godine, eksperti izražavaju zabrinutost zbog sve češćih kineskih internet-provala, koje su sve ciljanije i sofisticiranije“, navodi se u izveštaju Američkog trgovinskog predstavništva.
Pozivajući se na sprovođenje zakona i privatne izvore, u izveštaju se navodi da je kineska vlada dobila pristup poslovnim tajnama, tehničkim podacima i pregovaračkim pozicijama, te osetljivim i vlasničkim internim komunikacijama u oblastima istraživanja nafte, gasnih tehnologija, dobijanja energenata iz škriljca i proizvodnje čelika. Peking je, navodi se, pružao obaveštajne podatke kineskim državnim preduzećima.
U izveštaju su i podaci iz jedne studije nastale 2013. godine, koji kažu da je kineska armija, navodno, otuđila podatke od najmanje 141 organizacije, od čega je 115 bilo u SAD, u 20 glavnih poslovnih sektora, u cilju podrške „komercijalnim interesima Kine“.
U drugom primeru, kineski proizvođač čelika „Baostil“ optužen je da je jedan od korisnika kineskih sajber napada pod pokroviteljstvom države, iako je ova optužba odbačena zbog nedostatka dokaza.
Sličnih primera ima dosta, ali se postavlja pitanje šta će dve sile učiniti do isteka primirja u trgovinskom ratu. Mimo navedenih problema, stotinak stranica u izveštaju Američkog trgovinskog predstavništva posvećeno je politici izlaznih ulaganja Kine.
Uprkos tome što su kineski učesnici javne rasprave tvrdili da su sve kineske investicije u SAD vođene tržišnim razmatranjima, a ne vladinim politikama, Američko trgovinsko predstavništvo je saopštilo da te izjave ne smatra uverljivim.
U izveštaju su citirani zvanični američki podaci o tokovima kineskih investicija, kao i podaci američkih istraživačkih agencija. Cilj je bio da se potvrdi da su kineske investicije značajno porasle u sektorima vezanim za tehnologije i inovacije, za koje se tvrdi da ih cilja kineska politika, a ne privreda.
Takođe je saopšteno da su kineske državne kompanije odigrale važnu ulogu u oblikovanju ovih investicionih tokova, a četvrtina akvizicija, od 2000. do 2016. godine, izvršena je od strane državnih firmi, uz udeo od 29 odsto u ukupnoj transakcionoj vrednosti.
U izveštaju su, kako navodi „Saut Čajna morning post“, detaljno razmotrene kineske akvizicije u sedam visokotehnoloških sektora u SAD: avijacija, integrisana kola, informacione tehnologije, elektronika, biotehnologija, industrijska postrojenja i robotika, obnovljivi izvori energije i automobilska industrija. Navedeno je i 25 projekata iz inostranstva koji se vode ili su vođeni od strane kineskih državnih kompanija.
„Ukratko, kineska vlada ima sredstva i ovlašćenja da navede kineske kompanije gde da ulažu, u šta da investiraju i koliko“, zaključuje se u izveštaju.
„To je dovelo do toga da je američko-kinesko rivalstvo eskaliralo u punu konkurenciju ideologija“, rekao je Šou Huejšeng, istraživač međunarodnih odnosa na Univerzitetu Cinghua. „U Kini je bilo glasova za reformu modela državne podrške s obzirom na tešku spoljnu situaciju sa kojom se suočavamo, jer će snažna ruka vlade na kraju ugušiti sposobnost preduzeća za inovacije“, rekao je on.
Bez obzira na ishod pregovora između SAD i Kine, konstatuje „Saut Čajna morning post“, jasno je iz širokog spektra tvrdnji da je spor dve zemlje mnogo više od trgovinskog debalansa.
Savetnici kineske vlade kažu da je nerealno očekivati da Peking napravi bilo kakve radikalne promene u politici, dok je takođe malo verovatno da će Vašington prestati s bojkotom kineskih tehnologija.
Posmatrano iz Vašingtona, cilj trgovinskog rata je da se izvuče što veća korist za američke kompanije, da se Peking vrati na podnošljiviji tehnološku distancu i da se pri tome uspori kineski privredni rast, kako bi zemlja bila gurnuta u zamku srednjeg nivoa razvijenosti. Tada bi, prema američkoj strategiji, postala kooperativnija i znatno osetljivija na američke pritiske.
Posmatrano iz Pekinga, dostupnost visokih tehnologija i inovativna sposobnost njihovog unapređenja su jedina staza kojom je moguće dospeti na prvo mesto u svetskoj ekonomiji.
Objavljene brojke pokazuju da Kina ima razloga za zabrinutost, premda možda ne u onoj meri u kojoj bi to Vašington već sada želeo.
Kineski mediji su početkom ove nedelje, naime, objavili podatke Opšte carinske uprave da je ukupan izvoz u decembru opao za 1,4 odsto u odnosu na novembar i 4,4 odsto u odnosu na isti mesec 2017. godine. Podsetimo, Kina je pred kraj prošle godine, uprkos trgovinskom ratu sa SAD, ciljala privredni rast od 6,6 odsto, što je verovatno i ostvareno.

[/restrict]