БИТКА ЗА ВИСОКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ТРГОВИНСКО РАТОВАЊЕ

Посматрано из Вашингтона, циљ трговинског рата је да се извуче што већа корист за америчке компаније, да се Пекинг врати на подношљивији технолошку дистанцу и да се при томе успори кинески привредни раст, како би земља била гурнута у замку средњег нивоа развијености. Тада би, према америчкој стратегији, постала кооперативнија и знатно осетљивија на америчке притиске

Прошле године „Хуавеј мејт 20 про“ постао је глобални хит, а ова компаније је саопштила да је, упркос трговинском рату Кине са САД, продала чак двеста милиона мобилних телефона. Имајући у виду овај податак, хапшење ћерке оснивача компаније „Хуавеј“ у Канади, по налогу америчких власти, и високопозиционираног службеника у Пољској, попримају логичније контуре.
Очигледно је да се тежиште трговинског рата, у ком тренутно влада примирје, с питања америчког дефицита преселило на поље високих технологија. Не само да „Хуавеј“ и друге кинеске компаније квалитетом производа сустижу западне такмаце већ су кинеске технологије све више присутне и у другим сферама живота на Западу.
На пример, градска полиција Њујорка увелико користи технологију надзора развијену у Кини. Кинеске камере и кинески софтвер за препознавање и идентификацију лица надзиру данас грађане Њујорка, доприносећи њиховој безбедности. Кинеске технологије, развијене и унапређене на основама заједничких улагања, сада већ дувају за врат америчким, јапанским и западноевропским.
Стога Венди Ву, аналитичарка листа „Саут Чајна морнинг пост“, оправдано примећује да Вашингтон ем захтева да Пекинг оконча праксу преноса технологија на кинеске партнере у пословима заједничких улагања, ем почиње да преиспитује рад кинеских истраживача који живе и раде у САД.

[restrict]

ЧАРОБНИ ШТАПИЋ АМЕРИЧКЕ ПОЛИТИКЕ Венди Ву наводи да амерички председник, када је реч о трговинском рату против Кине, воли да има један велики, такорећи чаробни штап: део закона који му омогућава да предузме једностране акције, независно од ограничења међународних уговора и споразума у оквиру Светске трговинске организације (СТО) и других међународних организација и споразума.
„Члан 301 Закона о трговини из 1974. године може звучати тајно свима који не прате напредак преговора о трговинском рату, али заправо је то једно од најефикаснијих оружја Вашингтона у спровођењу притиска на Пекинг“, каже она.
Да би председник био у могућности да предузме такве мере против друге земље, истрага покренута у складу са чланом 301 најпре мора да утврди да циљана земља спроводи „неправедне трговинске политике“. Управо је Роберт Лајтхајзер, трговински представник САД, у марту прошле године сачинио такав извештај на око двеста страница о НР Кини. Месец дана касније Трамп је започео трговински рат на терену.
Венди Ву из Хонгконга подсећа да је Лајтхајзера „Блумберг“ назвао генералом у трговинском рату. „Извештај је створио злокобну слику испоручујући оптужбу да је КП Кине пажљиво оркестрирала напад против америчког пословања, како би ослабила економске и технолошке предности које уживају САД. Извештај је био правни основ за Трампову серију повећаних царинских тарифа против Кине. Тренутно је на чекању тарифа у висини од 10 одсто на кинеску робу вредну двеста милијарди долара. Трампова администрација је запретила да ће царинска тарифа порасти на 25 процената ако садашње примирје не буде окончано договором.
Америчко трговинско представништво на чијем је челу Лајтхајзер је државна агенција задужена за развој и предлагање трговинске политике Белој кући. Истрага коју је спровела ова агенција далеко је надмашила почетне америчке жалопојке о дефициту. Истрагом су обухваћене безмало све области кинеских економских и инвестиционих активности, посебно оне које се односе на високе технологије.
„Главне оптужбе против Пекинга обухватале су присилне трансфере технологија, дискриминишућа ограничења улагања, предаторске аквизиције, сајбер нападе и шпијунажу. Пекинг је жестоко протестовао због констатација у овом извјештају, оспоравајући примену члана 301 на састанцима СТО, која је и сама сада под великим притиском Трампове администрације“, каже Венди Ву.
Према речима Крега Алена, председника Кинеско-америчког пословног савета, Америчко трговинско представништво сматра да су интелектуална својина и пренос технологија у Кини пракса која није довољно покривена правилима СТО, али, додаје Крег Ален, ни СТО није довољно јасна о овим питањима. Ален сматра да је истрага по основу члана 301 веома значајна, али да се нада да ће све санкције бити уклоњене 2. марта.
Кинески аналитичари, пише „Саут Чајна морнинг пост“, извештај Америчког трговинског представништва доживљавају као подмукли начин спречавања Кине да изазове америчко технолошко вођство и вођство у светској економији.
Они наводе да се чак и умеренији посматрачи слажу да у извештају недостају проверљиви докази. При томе су, како Кинези тврде, подаци и примери изабрани селективно, да одговарају наративу документа. Неки случајеви, посебно они који се односе на трансфер технологија и излазне инвестиције, преувеличани су и обмањујући.

ПАЖЉИВО РАЗМОТРИТИ ФУСНОТЕ Неименовани кинески саветник за трговинску политику изјавио је, такође по листу „Саут Чајна морнинг пост“, да Пекинг треба озбиљно да проучи извештај Америчког трговинског представништва, укључујући 1.139 фуснота тог документа и добро размисли има ли простора за поправљање недостатака у властитим правилима и индустријским политикама.
„Без обзира на то колико је погрешан или искривљен амерички извештај, ово је прилика да се створе равноправни услови у Кини“, рекао је он.
У најновијем извештају, из новембра прошле године, Америчко трговинско представништво саопштило је да Кина није одговорила конструктивно и није предузела значајне кораке у циљу решавања проблема са САД.
Кина је у знатној мери негирала постојање проблема с политиком преноса технологија и заштите интелектуалног власништва. Кинеско министарство трговине одговорило је да су оптужбе у новом извештају неосноване и потпуно неприхватљиве.
Венди Ву констатује да се многи кинески економисти слажу у оцени да Пекинг треба да искористи прилику за додатно оживљавање економских реформи, али и да сматрају да је извештај Америчког трговинског представништва пристрасан и неправедан. Извештај је углавном извучен из делова јавне расправе и писаних поднесака овог представништва које је тражило коментаре од саветодавних одбора компанија. Пристигло је седамдесетак писаних поднесака струковних удружења, америчких компанија, представника академске заједнице, истраживачких центара и адвокатских канцеларија. Кинеска удружења, правници и трговинске организације такође су доставили мишљења, али су она у великој мери занемарена у коначном документу.
У многим секторима привреде које Пекинг сматра важним, од страних компанија се тражи да приступе заједничким улагањима са кинеским партнерима. Производња аутомобила и еколошких возила два су сектора истакнута у извештају као примери како Кина користи поменуту стратегију за приступ америчким технологијама.
У извештају се наводи да Кина користи компликована и нетранспарентна административна одобрења и процесе лиценцирања, како би приморала стране компаније да се придржавају њене политике.
„Саут Чајна морнинг пост“ тврди и да је Америчко трговинско представништво навело резултате истраживања и студија о пословању, консултацијама и документима кинеске владе, како би подржало своју тврдњу да је Кина с намером присилила компаније на политику трансфера технологија.
На јавном саслушању у Америчком трговинском представништву, октобра 2017. године, потпредседник за глобалну иновациону политику при Фондацији за информационе технологије и иновације Стивен Езел изјавио је да је Кина условила приступ „Џенерал моторса“ владиним субвенцијама за куповину електричних возила спремношћу компаније да открије кључне информације о свом електричном хибридном аутомобилу. „Форд“ је био принуђен да учини исто, тврди Езел.
Кинеска страна је саопштила да је та тврдња претерана и да није поткрепљена конкретним доказима.
У извештају су цитирани и резултати годишње анкете чланова Америчко-кинеског пословног савета за 2017. годину, у којој је од 19 одсто испитаних компанија директно током претходне године затражено да се њихова технологија пренесе у Кину. Међутим, у извештају није наведено да је утврђено да су захтеви најчешће долазили од кинеских пословних партнера, а не од владиних органа.
Од компанија које су изјавиле да су замољене да пренесу своје технологије у Кину, 33 одсто је тврдило да је захтев дошао од ентитета централне владе, а 25 одсто да је дошао од локалних власти.
Кинески аналитичари кажу да анкетни подаци нису чврсти докази, али су се сложили да би Кина могла учинити више на плану преноса технологија. Неки од њих тврде да део проблема лежи и у лошим преговарачким вештинама представника америчких компанија. Поједини кинески аналитичари кажу да трансфер технологија није питање које по правилу спонзорише држава. Део разлога по њима је недовољна припрема представника америчких компанија.
Лу Сјанг, стручњак за САД при Кинеској академији друштвених наука, изјавио је да не постоји национална политика присилног трансфера технологија, али да су извесно многи кинески партнери „агресивно наступали“ како би стекли право на технологије од својих страних партнера.
Нацртом закона о страним улагањима, објављеном у децембру, Кина је предложила забрану присиљавања страних компанија на пренос технологија и да им се пруже једнаке могућности да учествују у изради индустријских стандарда с домаћим компанијама.
У извештају Америчког трговинског представништва критикују се и, наводно, дискриминаторска законска ограничења с којима се суочава америчко пословање, као што су прописи о управљању увозом и извозом технологија и уговорно право које је, према овом извештају, неједнако примењиво на кинеске и стране компаније.

ШТА СА САЈБЕР ШПИЈУНАЖОМ? „Почевши од 2008. године, експерти изражавају забринутост због све чешћих кинеских интернет-провала, које су све циљаније и софистицираније“, наводи се у извештају Америчког трговинског представништва.
Позивајући се на спровођење закона и приватне изворе, у извештају се наводи да је кинеска влада добила приступ пословним тајнама, техничким подацима и преговарачким позицијама, те осетљивим и власничким интерним комуникацијама у областима истраживања нафте, гасних технологија, добијања енергената из шкриљца и производње челика. Пекинг је, наводи се, пружао обавештајне податке кинеским државним предузећима.
У извештају су и подаци из једне студије настале 2013. године, који кажу да је кинеска армија, наводно, отуђила податке од најмање 141 организације, од чега је 115 било у САД, у 20 главних пословних сектора, у циљу подршке „комерцијалним интересима Кине“.
У другом примеру, кинески произвођач челика „Баостил“ оптужен је да је један од корисника кинеских сајбер напада под покровитељством државе, иако је ова оптужба одбачена због недостатка доказа.
Сличних примера има доста, али се поставља питање шта ће две силе учинити до истека примирја у трговинском рату. Мимо наведених проблема, стотинак страница у извештају Америчког трговинског представништва посвећено је политици излазних улагања Кине.
Упркос томе што су кинески учесници јавне расправе тврдили да су све кинеске инвестиције у САД вођене тржишним разматрањима, а не владиним политикама, Америчко трговинско представништво је саопштило да те изјаве не сматра уверљивим.
У извештају су цитирани званични амерички подаци о токовима кинеских инвестиција, као и подаци америчких истраживачких агенција. Циљ је био да се потврди да су кинеске инвестиције значајно порасле у секторима везаним за технологије и иновације, за које се тврди да их циља кинеска политика, а не привреда.
Такође је саопштено да су кинеске државне компаније одиграле важну улогу у обликовању ових инвестиционих токова, а четвртина аквизиција, од 2000. до 2016. године, извршена је од стране државних фирми, уз удео од 29 одсто у укупној трансакционој вредности.
У извештају су, како наводи „Саут Чајна морнинг пост“, детаљно размотрене кинеске аквизиције у седам високотехнолошких сектора у САД: авијација, интегрисана кола, информационе технологије, електроника, биотехнологија, индустријска постројења и роботика, обновљиви извори енергије и аутомобилска индустрија. Наведено је и 25 пројеката из иностранства који се воде или су вођени од стране кинеских државних компанија.
„Укратко, кинеска влада има средства и овлашћења да наведе кинеске компаније где да улажу, у шта да инвестирају и колико“, закључује се у извештају.
„То је довело до тога да је америчко-кинеско ривалство ескалирало у пуну конкуренцију идеологија“, рекао је Шоу Хуејшенг, истраживач међународних односа на Универзитету Цингхуа. „У Кини је било гласова за реформу модела државне подршке с обзиром на тешку спољну ситуацију са којом се суочавамо, јер ће снажна рука владе на крају угушити способност предузећа за иновације“, рекао је он.
Без обзира на исход преговора између САД и Кине, констатује „Саут Чајна морнинг пост“, јасно је из широког спектра тврдњи да је спор две земље много више од трговинског дебаланса.
Саветници кинеске владе кажу да је нереално очекивати да Пекинг направи било какве радикалне промене у политици, док је такође мало вероватно да ће Вашингтон престати с бојкотом кинеских технологија.
Посматрано из Вашингтона, циљ трговинског рата је да се извуче што већа корист за америчке компаније, да се Пекинг врати на подношљивији технолошку дистанцу и да се при томе успори кинески привредни раст, како би земља била гурнута у замку средњег нивоа развијености. Тада би, према америчкој стратегији, постала кооперативнија и знатно осетљивија на америчке притиске.
Посматрано из Пекинга, доступност високих технологија и иновативна способност њиховог унапређења су једина стаза којом је могуће доспети на прво место у светској економији.
Објављене бројке показују да Кина има разлога за забринутост, премда можда не у оној мери у којој би то Вашингтон већ сада желео.
Кинески медији су почетком ове недеље, наиме, објавили податке Опште царинске управе да је укупан извоз у децембру опао за 1,4 одсто у односу на новембар и 4,4 одсто у односу на исти месец 2017. године. Подсетимо, Кина је пред крај прошле године, упркос трговинском рату са САД, циљала привредни раст од 6,6 одсто, што је вероватно и остварено.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *