Tajna je u umetnosti

Kako je Jesenji pozorišni festival na Mećavniku odgovorio na izazove pred kojima se našla savremena umetnost

Ima li slobode u svetu kojim vlada elita odgovorna za tržište kapitala i armiju svojih zombiranih robova? Kako na slobodnom tržištu odrediti cenu umetnosti koju je Vajld nazivao tajnom života? Da li je umetnost posle vekova trajanja spremna da se povuče pred globalističkim materijalizmom i prizna svoj poraz? Nije, stigao je odgovor s Mećavnika. „Pozorište može da živi izvan težine u kojoj mi živimo i u kome nema pravila“, objasnio je Emir Kusturica. Na svoj način i Jesenji pozorišni festival, koji se treću godinu zaredom organizuje pod pokroviteljstvom NIS-a, ovaj put pod sloganom „Pozorišni Kustendorf“, svojevrstan je odgovor na izazove pred kojima se nalazi savremena umetnost. Tajna jeste u umetnosti.

NA IVICI IZGUBLJENIH SVETOVA Na mestu koje je niklo na ivici izgubljenih domova Kusturica je uspeo u naumu – stvorio je ne samo svoj novi dom već i svet-tvrđavu gde je sve podređeno umetnosti i slobodi, i odlično odoleva zahtevima vremena.
„Moja davnašnja želja je da svako godišnje doba na Mećavniku obeleži jedan festival. Niko ne zna šta znači imati dva zavičaja i izgubiti i jedan i drugi i biti stranac svuda, rekao je Ivo Andrić. Pesnik Rilke je napisao da kada jednom izgubiš svoj dom, više ga nikada nećeš naći. Mećavnik ih je na neki način obojicu demantovao, jer je moj dom koji je izgubljen u Sarajevu zasnovan na ivici tih svetova. Ovde smo realizovali već 25 festivala i još jedan, koji večeras treba da zakorači u svoju internacionalnu fazu“, rekao je Kusturica na otvaranju Festivala.
Ispitivanje granica između pozorišta i filma bio je zadatak ovogodišnjeg susreta, pa su proslavljeni reditelji i glumci, ali i studenti koji su svoje umeće pokazali u takmičarskom delu, svoje predstave prilagodili formatu festivala.

U SLAVU SLOBODE Festival je otvorila predstava „Kad bi Sombor bio Holivud“ u režiji Kokana Mladenovića, na repertoaru drugog dana bila je „Crna kutija“ Beogradskog dramskog, a između njih publici su se predstavili studenti Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda, Akademije umetnosti iz Novog Sada, Akademije umetnosti iz Beograda, a prvi put ove godine takmičenju se pridružilo i pozorište iz ruskog grada Jaroslavlja, čime je manifestacija dobila međunarodni karakter. Između predstava odvijao se život, „sličan onom koji može da ponudi samo umetnost – bez pravila i konvencija, a u slavu slobode“, objasnio je mladi glumac iz Rusije.
Drugog dana festivala žiri koji su činili glumica Anica Dobra, reditelj Nikita Milivojević i dramski pisac Maja Todorović proglasio je najbolje učesnike festivala. Nagradu „Zlatni list“ za najboljeg glumca odneo je Nikola Šurbanović sa FDU. Nagrada za najbolju glumicu pripala je Anastasiji Klimuškinoj sa Državne pozorišne akademije iz Jaroslavlja, dok je „Zlatni list“ za najbolju režiju otišao u ruke Rastislavu Ćopiću sa FDU. Najbolja predstava je „Dok čekamo Godoa“ u izvođenju studenata novosadske Akademije umetnosti.  

Pozorište ima veliku slobodu

Na radionici za studente i mlade autore u okviru Jesenjeg pozorišnog festivala Emir Kusturica je govorio o slobodi teatra da napravi katarzu, tržištu koje ne dozvoljava stvaranje ideologije neophodne za pravu umetnost, neophodnosti čuvanja svoje duhovnosti.
„Moderan film je poklopljen silom holivudskih gluposti koje su vrlo uspešne. Srećna okolnost je što film kroz Netfliks može da uđe u svaku kuću, ali ne možemo očekivati da Netfliks traži pametne filmove. Holivud tridesetih, četrdesetih godina je stvarao ogromna umetnička dela, da bi danas završio u verovanju da je tržište bog. U takvoj situaciji pozorište ima veliku slobodu da s malo para napravi veliku katarzu“, naveo je Kusturica.
Istakao je i da se današnji film ne bavi egzistencijom, te da je naš mozak u trenutku kada se oko nas odvijaju strašne drame i komedije preusmeren i nije dovoljno fokusiran na ljudsku egzistenciju.