Тајна је у уметности

Како је Јесењи позоришни фестивал на Мећавнику одговорио на изазове пред којима се нашла савремена уметност

Има ли слободе у свету којим влада елита одговорна за тржиште капитала и армију својих зомбираних робова? Како на слободном тржишту одредити цену уметности коју је Вајлд називао тајном живота? Да ли је уметност после векова трајања спремна да се повуче пред глобалистичким материјализмом и призна свој пораз? Није, стигао је одговор с Мећавника. „Позориште може да живи изван тежине у којој ми живимо и у коме нема правила“, објаснио је Емир Кустурица. На свој начин и Јесењи позоришни фестивал, који се трећу годину заредом организује под покровитељством НИС-а, овај пут под слоганом „Позоришни Кустендорф“, својеврстан је одговор на изазове пред којима се налази савремена уметност. Тајна јесте у уметности.

НА ИВИЦИ ИЗГУБЉЕНИХ СВЕТОВА На месту које је никло на ивици изгубљених домова Кустурица је успео у науму – створио је не само свој нови дом већ и свет-тврђаву где је све подређено уметности и слободи, и одлично одолева захтевима времена.
„Моја давнашња жеља је да свако годишње доба на Мећавнику обележи један фестивал. Нико не зна шта значи имати два завичаја и изгубити и један и други и бити странац свуда, рекао је Иво Андрић. Песник Рилке је написао да када једном изгубиш свој дом, више га никада нећеш наћи. Мећавник их је на неки начин обојицу демантовао, јер је мој дом који је изгубљен у Сарајеву заснован на ивици тих светова. Овде смо реализовали већ 25 фестивала и још један, који вечерас треба да закорачи у своју интернационалну фазу“, рекао је Кустурица на отварању Фестивала.
Испитивање граница између позоришта и филма био је задатак овогодишњег сусрета, па су прослављени редитељи и глумци, али и студенти који су своје умеће показали у такмичарском делу, своје представе прилагодили формату фестивала.

У СЛАВУ СЛОБОДЕ Фестивал је отворила представа „Кад би Сомбор био Холивуд“ у режији Кокана Младеновића, на репертоару другог дана била је „Црна кутија“ Београдског драмског, а између њих публици су се представили студенти Факултета драмских уметности из Београда, Академије уметности из Новог Сада, Академије уметности из Београда, а први пут ове године такмичењу се придружило и позориште из руског града Јарославља, чиме је манифестација добила међународни карактер. Између представа одвијао се живот, „сличан оном који може да понуди само уметност – без правила и конвенција, а у славу слободе“, објаснио је млади глумац из Русије.
Другог дана фестивала жири који су чинили глумица Аница Добра, редитељ Никита Миливојевић и драмски писац Маја Тодоровић прогласио је најбоље учеснике фестивала. Награду „Златни лист“ за најбољег глумца однео је Никола Шурбановић са ФДУ. Награда за најбољу глумицу припала је Анастасији Климушкиној са Државне позоришне академије из Јарославља, док је „Златни лист“ за најбољу режију отишао у руке Растиславу Ћопићу са ФДУ. Најбоља представа је „Док чекамо Годоа“ у извођењу студената новосадске Академије уметности.  

Позориште има велику слободу

На радионици за студенте и младе ауторе у оквиру Јесењег позоришног фестивала Емир Кустурица је говорио о слободи театра да направи катарзу, тржишту које не дозвољава стварање идеологије неопходне за праву уметност, неопходности чувања своје духовности.
„Модеран филм је поклопљен силом холивудских глупости које су врло успешне. Срећна околност је што филм кроз Нетфликс може да уђе у сваку кућу, али не можемо очекивати да Нетфликс тражи паметне филмове. Холивуд тридесетих, четрдесетих година је стварао огромна уметничка дела, да би данас завршио у веровању да је тржиште бог. У таквој ситуацији позориште има велику слободу да с мало пара направи велику катарзу“, навео је Кустурица.
Истакао је и да се данашњи филм не бави егзистенцијом, те да је наш мозак у тренутку када се око нас одвијају страшне драме и комедије преусмерен и није довољно фокусиран на људску егзистенцију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *