Nokaut u Dubaiju

Ni višegodišnja lobiranja, koruptivne metode, pretnje i ucene nisu pomogli Prištini i njenim mentorima da takozvanu državu Kosovo učlane u međunarodnu asocijaciju kriminalističkih policija. To ne znači da neće opet pokušati, ali ovaj put su u Dubaiju doživeli totalni debakl

Srbija je konačno odahnula. Takozvana država Kosovo nije primljena u Interpol uprkos nizu nedozvoljenih, bolje reći koruptivnih radnji Prištine i njenih zapadnih mentora. A još je Ciceron govorio: „Nihil honestum esse potest, quod iustitia vacat“, odnosno: „Ništa ne može biti časno čemu nedostaje pravde.“ Problem je što u današnjem svetu, zapadnom pre svega, važi „hotentotski moral“ da je dobro sve ono što je za njih dobro, dok je sve ono što je loše po njih, loše i za čovečanstvo. Tako smo i došli u situaciju da se nemilosrdno gaze međunarodno pravo, pravila Organizacije UN i statuti međunarodnih asocijacija.

TREĆA NIJE SREĆA Bio je ovo treći oficijelni pokušaj Prištine da uđe u Interpol, globalnu asocijaciju koja koordinira rad policija 192 zemlje sveta (od ovog utorka 194, budući da su primljeni Kiribati i Vanuatu). Prvi pokušaj bio je 2010, drugi 2015, da bi prošle godine, kada je Skupština održana u Kini s jasnim naznakama da zahtev Prištine neće ni biti stavljen na dnevni red, od kandidature odustali i Priština i njeni mentori.
Tada je doneta i rezolucija o jasnim smernicama, procedurama i kriterijumima za članstvo u toj organizaciji, pa zemlje koje traže prijem odsad moraju da potvrde da ispunjavaju „sve neophodne uslove državnosti“. Palestina je, tako, primljena u članstvo, ali, za razliku od Kosova, ona u UN ima status države posmatrača. U tom trenutku na čelu Interpola bio je Kinez Meng Honvei, koji je ove godine u Kini uhapšen zbog korupcije, pa ga je zamenio predstavnik Južne Koreje, što je prištinskoj bulumenti i njihovim prijateljima dalo nova krila.

[restrict]

KORUPTIVNE POLICIJSKE RADNJE Da bi neko bio primljen u ovu međunarodnu asocijaciju kriminalističkih policija, potrebno je da zahtev podrži dve trećine glasova delegata koji su glasali „za“ ili „protiv“ (uzdržani se ne računaju), što je iziskivalo preduzimanje niza koruptivnih metoda kako bi se obezbedio prolazak Prištine. Čak ni (neuspešna) diplomatska akcija Izraela i SAD da Palestina ne postane članica Interpola nije bila takvih razmera kao što je akcija da se Kosovo priključi ovoj organizaciji.
U tu svrhu prištinske vlasti su, kako pišu „Večernje novosti“, obezbedile 15 miliona dolara „prljavog novca“ od šverca narkotika i migranata za kupovinu glasova na Generalnoj skupštini Interpola, koja se od 18. do 21. novembra održavala u Dubaiju. List piše da su „do ovog frapantnog podatka došle srpske obaveštajne službe, čije operativne informacije pokazuju da su u ovu perfidnu akciju uključene zapadne zemlje, predvođene SAD, ali i generalni sekretar međunarodne policijske organizacije Jirgen Štok“. Kako se navodi, „prištinska administracija ide dotle da su predstavnicima država čiju podršku očekuju kupili luksuzne automobile i skupocene satove“.
Glavni sponzor kampanje za Prištinu bio je Vašington, čija je zvaničnica Kimberli Rif, šefica Kancelarije programa ISITAR na KiM, inicirala da tzv. Kosovo uputi članicama Interpola pismo kojim ih obaveštava o želji da bude primljeno u tu organizaciju, i da očekuje njihovu podršku. Sve uz argument navodne efikasnije policijske saradnje i borbe protiv verskog ekstremizma, ilegalnih migracija, pranja novca i šverca.
Upravo su delegati SAD, Velike Britanije, Turske, Kuvajta… tokom sesije u Dubaiju saletali siromašnije delegacije (nekima su čak i platili boravak u Dubaiju) kako bi ih, obećanjima ili pretnjama, odobrovoljili da njihovom klijentu daju glas, dok neki prištinski delegati nisu prezali ni od fizičkog provociranja srpskih delegata, ne bi li izazvali incident i za njega optužili Srbe.

DUGOTRAJNA AKCIJA Da nije u pitanju tek ad hok kampanja vezana samo za Dubai, već plod dugotrajne i dobro organizovane akcije, ukazao je u jutarnjem programu TV „Pink“ advokat i bivši šef beogradske policije Marko Nicović, iznoseći detalje sa sastanka Svetske asocijacije šefova policije (čiji je član) od 5. do 10. oktobra u Orlandu, na kome nije bilo nijednog Šitara, ali su, kako kaže, poslali Srbina Dragana Jovanovića, zamenika direktora policije Kosova, kako bi pokazali da oni zapravo sarađuju sa Srbima.
Od Nicovića se moglo čuti da su Rejmonda Kendala, čoveka koji je 19 godina proveo na čelu Interpola, Albanci angažovali još pre šest godina da lobira za njihov prijem u Interpol. I stavljanje na dnevni red kosovske kandidature u Dubaiju je, po njegovim rečima, Kendalov rad i doprinos.

DNEVNI RED Tu je glavnu ulogu odigrao Sekretarijat Interpola pošto je usvojio prištinski zahtev uprkos činjenici da za članstvo mogu da apliciraju samo članice UN ili njeni posmatrači. Predsedavajući Interpola Jirgen Štok (kome je Južnokorejac ustupio vođenje Skupštine) odbacio je zahtev Srbije i pet zemalja članica (Kina, Španija, Kipar, Argentina i Surinam) da Generalna skupština glasa o skidanju s dnevnog reda izjašnjavanje o članstvu takozvanog Kosova u ovoj instituciji.
O tački koja se odnosila na odlučivanje o dnevnom redu, pa i kosovskom zahtevu, prethodno se glasalo na sednici Izvršnog komiteta, i tu je bio odnos 7:6 za „ulazak“ „Kosova“ na dnevni red. Zanimljivo, Rusija nije bila protiv tog predloga, što se tumačilo kao ustupak jer, kako su pisali neki britanski mediji, Rusija je očekivala da njen predstavnik postane šef Interpola pošto je Južnokorejac navodno tu samo privremeno.

DVA KRUGA GLASANJA Tokom rasprave po tački o tzv. Kosovu, posle obraćanja srpskog ministra policije Nebojše Stefanovića koji je oštro reagovao zbog kršenja Rezolucije 1244, počela je rasprava na kojoj se zemlje delegati javljaju za reč i obrazlažu svoju odluku. U korist Srbije su se za reč javile Španija, Maroko, Kipar, Kina, Belorusija i Rusija.
Usledilo je glasanje i to u dva kruga. Naime, ako ne uspe iz prve, organizuje se još jedno glasanje, a ako ni tada nema potrebne dvotrećinske većine glasalih, onda se predlog odbacuje. Čak je bilo predviđeno, mimo Statuta, da se između dva glasanja napravi pauza kako bi se valjda, u slučaju neuspeha, moglo dodatno uticati ne bi li se „Kosovo“ po svaku cenu proguralo. Na našu sreću, nisu uspeli. U prvom krugu za članstvo Kosova u Interpolu bilo je 76 glasova, 56 je bilo protiv, a 22 uzdržana koji se ne računaju. U drugom krugu protiv prijema Kosova u Interpol glasala je 51 država, 68 je bilo za, a uzdržano 16. Posle ovog glasanja prištinska delegacija je demonstrativno napustila skup.

SUMRAK MEĐUNARODNOG PRAVA Pa ipak, sve što se dešavalo u Dubaiju ukazivalo je na sumrak međunarodnog prava i žestoku političku borbu, iako bi Interpol trebalo da bude nepolitička organizacija.
Ceo proces, kako je istom prilikom na TV „Pink“ istakao Andrija Savić, profesor Fakulteta za diplomatiju i bezbednost i bivši direktor BIA, treba posmatrati u širem kontekstu, naročito u kontekstu Briselskog sporazuma čije je sprovođenje u zastoju, kao i odnosa velikih sila gde jedna strana želi da „Kosovo“ integriše u globalne tokove. To je bio slučaj i kod nekih drugih organizacija, podseća Savić, gde je uticaj zapadnih sila bio veoma izražen, poput Svetske banke, MMF-a, mnogih sportskih organizacija…
Savić upozorava da je zona visoke politike samo vrh ledenog brega, ono što se svetskom javnom mnjenju plasira donekle kao legalno i legitimno, a da je ispod površine zona prljavih metoda, suprotnih normama međunarodnog prava, koje je sve više fikcija, dok je moć u rukama onih koji imaju silu.
Međunarodno pravo je kršeno i nije primenjivano kada to Zapadu nije bilo u interesu, da bi od 1999. godine, sa bombardovanjem SRJ bez odobrenja saveta bezbednosti UN, bezmalo „umrlo“. SAD, EU i NATO pozivaju na međunarodno pravo kada im to odgovara, a oglušuju se o njega kada im smeta.

ANALIZA BND-a I aktuelni primeri to nedvosmisleno potvrđuju. Nije li austrijski kancelar Sebastijan Kurc, tokom posete Prištini pre dve nedelje a posle boravka u Beogradu, rekao da Austrija podržava napore Kosova da bude primljeno u članstvo Interpola, tvrdeći da je i njegov koalicioni partner, Slobodarska stranka (FPO) Hajnca Kristijana Štrahea, promenila svoj stav s tim u vezi. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je, na konferenciji za medije upriličenoj povodom pobede Srbije u Interpolu, rekao da mu je Kurc otvoreno izneo kalkulaciju kako će podržati članstvo „Kosova“ u Interpolu – da im ne bi odobrili viznu liberalizaciju.
Ili izjava premijera „Kosova“ Ramuša Haradinaja da „snažna podrška Nemačke Kosovu za ulazak u Interpol dolazi u ključnom trenutku za međunarodnu konsolidaciju naše zemlje“, i da to potvrđuje pismo kancelarke Angle Merkel koje je dobio preko ambasadora Kristijana Helta.
Teško je poverovati da nemačka kancelarka, pa na neki način i Sebastijan Kurc i svi šiptarski promotori, ne znaju za izveštaj nemačke savezne obaveštajne službe, BND-a, iz 2005. godine, koji je decembra 2008. svetskoj javnosti objavio „Vikiliks“, u kome se analiziraju kriminalne aktivnosti na Balkanu i detaljno opisuju, kako i izveštaj navodi – „glavni igrači na Balkanu“, među kojima su pored Džavita Haljitija, Rustema Mustafe, Ekrema Luke, i sadašnji predsednik Kosova Hašim Tači i premijer Ramuš Haradinaj.
BND u svojoj analizi navodi da tri „interesne“ zone na Kosovu i Metohiji – Drenicu, Dukađini i Lab – kontrolišu nekadašnji pripadnici UČK-a i da za njih radi oko 20 mafijaških grupa. Region Drenice kontroliše takozvana Drenička grupa kojom upravljaju Hašim Tači, Džavit Haljiti i Redžep Seljimi. Grupa usko sarađuje s kriminalnim grupama i strukturama u Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj i Čečenskoj Republici. Za ovu grupu radi i kriminalna grupa Ekrema Luke. Drenička grupa sarađuje na kriminalnom nivou s grupom Ramuša Haradinaja…
Šiptarski čelnici, sa ovakvim bekgraundom, trebalo je da, preko članstva u Interpolu, dobiju pristup informacijama ovog globalnog sistema, čime bi se otvorile neslućene mogućnosti za zloupotrebe i manipulacije. Drugim rečima, mafija bi imala svoju državu, u kojoj bi mnogi kriminalci bili zaštićeni tako što bi za to platili.
I nije bez dobrih razloga ministar Dačić cinično zaključio da je „skoro celo rukovodstvo Kosova već u Interpolu – na poternicama.“

ZLOUPOTREBA POTERNICA Posebna opasnost bi bila mogućnost da bilo koga stave na međunarodnu poternicu, imali za to razloga ili ne. Mogli bi, recimo, kako Nicović kaže, na poternicu da stave čak i Novaka Đokovića, pod izgovorom da, navodno, finansira pobunu na severu Kosova. I tu se ne može ništa jer svaka zemlja, po Statutu Interpola, ako nekoga stavi na poternicu, jedino ona može da ga skine.
Već su se pojavile informacije da je Priština nameravala da prijem u Interpol odmah iskoristi tako što će fabrikovati brojne poternice za srpskim oficirima i policajcima koji su 1999. godine bili na Kosovu. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je upozorio da bi se na tim poternicama moglo naći 5.000 Srba, učesnika u sukobu 1999. godine. Nezavisno od toga da li za njih uopšte postoje indicije o tome da su počinili krivična dela.
Prema saznanju „Blica“ iz Prištine, na tom spisku bi sigurno bio i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.
Dosad su privremene kosovske institucije s policijama sveta komunicirale preko Unmika. Međutim, ni to ih nije sprečavalo da optužuju građane srpske nacionalnosti za navodne ratne zločine na osnovu optužbi koje su protiv njih iznosile njihove komšije Albanci, koji su uzurpirali srpsku imovinu. Šta bi tek bilo da su u Interpolu?
Pravda je ovaj put bila na srpskoj strani, mada čak i ugledni britanski časopis „Fajnenšel tajms“ upozorava da ima nešto trulo u najvažnijoj svetskoj policijskoj organizaciji. Politizacija, nameštene optužnice, progon političkih neistomišljenika, lideri koji imaju uticaja u Interpolu – samo su neke problematične prakse koje prete da u potpunosti unište ovu organizaciju i da je pretvore u svoju suprotnost – oruđe za progon onih koji stanu na žulj velikim igračima. Uspešnim delovanjem srpskih vlasti i saveznika koje imamo u svetu ovakva opasnost je, ovog puta, izbegnuta.

[/restrict]