Нокаут у Дубаију

Ни вишегодишња лобирања, коруптивне методе, претње и уцене нису помогли Приштини и њеним менторима да такозвану државу Косово учлане у међународну асоцијацију криминалистичких полиција. То не значи да неће опет покушати, али овај пут су у Дубаију доживели тотални дебакл

Србија је коначно одахнула. Такозвана држава Косово није примљена у Интерпол упркос низу недозвољених, боље рећи коруптивних радњи Приштине и њених западних ментора. А још је Цицерон говорио: „Nihil honestum esse potest, quod iustitia vacat“, односно: „Ништa нe мoжe бити чaснo чeму нeдoстaje прaвдe.“ Проблем је што у данашњем свету, западном пре свега, важи „хотентотски морал“ да је добро све оно што је за њих добро, док је све оно што је лоше по њих, лоше и за човечанство. Тако смо и дошли у ситуацију да се немилосрдно газе међународно право, правила Организације УН и статути међународних асоцијација.

ТРЕЋА НИЈЕ СРЕЋА Био је ово трећи официјелни покушај Приштине да уђе у Интерпол, глобалну асоцијацију која координира рад полиција 192 земље света (од овог уторка 194, будући да су примљени Кирибати и Вануату). Први покушај био је 2010, други 2015, да би прошле године, када је Скупштина одржана у Кини с јасним назнакама да захтев Приштине неће ни бити стављен на дневни ред, од кандидатуре одустали и Приштина и њени ментори.
Тада је донета и резолуција о јасним смерницама, процедурама и критеријумима за чланство у тој организацији, па земље које траже пријем одсад морају да потврде да испуњавају „све неопходне услове државности“. Палестина је, тако, примљена у чланство, али, за разлику од Косова, она у УН има статус државе посматрача. У том тренутку на челу Интерпола био је Кинез Менг Хонвеи, који је ове године у Кини ухапшен због корупције, па га је заменио представник Јужне Кореје, што је приштинској булументи и њиховим пријатељима дало нова крила.

[restrict]

КОРУПТИВНЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ Да би неко био примљен у ову међународну асоцијацију криминалистичких полиција, потребно је да захтев подржи две трећине гласова делегата који су гласали „за“ или „против“ (уздржани се не рачунају), што је изискивало предузимање низа коруптивних метода како би се обезбедио пролазак Приштине. Чак ни (неуспешна) дипломатска акција Израела и САД да Палестина не постане чланица Интерпола није била таквих размера као што је акција да се Косово прикључи овој организацији.
У ту сврху приштинске власти су, како пишу „Вечерње новости“, обезбедиле 15 милиона долара „прљавог новца“ од шверца наркотика и миграната за куповину гласова на Генералној скупштини Интерпола, која се од 18. до 21. новембра одржавала у Дубаију. Лист пише да су „до овог фрапантног податка дошле српске обавештајне службе, чије оперативне информације показују да су у ову перфидну акцију укључене западне земље, предвођене САД, али и генерални секретар међународне полицијске организације Јирген Шток“. Како се наводи, „приштинска администрација иде дотле да су представницима држава чију подршку очекују купили луксузне аутомобиле и скупоцене сатове“.
Главни спонзор кампање за Приштину био је Вашингтон, чија је званичница Кимберли Риф, шефица Канцеларије програма ИСИТАР на КиМ, иницирала да тзв. Косово упути чланицама Интерпола писмо којим их обавештава о жељи да буде примљено у ту организацију, и да очекује њихову подршку. Све уз аргумент наводне ефикасније полицијске сарадње и борбе против верског екстремизма, илегалних миграција, прања новца и шверца.
Управо су делегати САД, Велике Британије, Турске, Кувајта… током сесије у Дубаију салетали сиромашније делегације (некима су чак и платили боравак у Дубаију) како би их, обећањима или претњама, одобровољили да њиховом клијенту дају глас, док неки приштински делегати нису презали ни од физичког провоцирања српских делегата, не би ли изазвали инцидент и за њега оптужили Србе.

ДУГОТРАЈНА АКЦИЈА Да није у питању тек ад хок кампања везана само за Дубаи, већ плод дуготрајне и добро организоване акције, указао је у јутарњем програму ТВ „Пинк“ адвокат и бивши шеф београдске полиције Марко Ницовић, износећи детаље са састанка Светске асоцијације шефова полиције (чији је члан) од 5. до 10. октобра у Орланду, на коме није било ниједног Шитара, али су, како каже, послали Србина Драгана Јовановића, заменика директора полиције Косова, како би показали да они заправо сарађују са Србима.
Од Ницовића се могло чути да су Рејмонда Кендала, човека који је 19 година провео на челу Интерпола, Албанци ангажовали још пре шест година да лобира за њихов пријем у Интерпол. И стављање на дневни ред косовске кандидатуре у Дубаију је, по његовим речима, Кендалов рад и допринос.

ДНЕВНИ РЕД Ту је главну улогу одиграо Секретаријат Интерпола пошто је усвојио приштински захтев упркос чињеници да за чланство могу да аплицирају само чланице УН или њени посматрачи. Председавајући Интерпола Јирген Шток (коме је Јужнокорејац уступио вођење Скупштине) одбацио је захтев Србије и пет земаља чланица (Кина, Шпанија, Кипар, Аргентина и Суринам) да Генерална скупштина гласа о скидању с дневног реда изјашњавање о чланству такозваног Косова у овој институцији.
О тачки која се односила на одлучивање о дневном реду, па и косовском захтеву, претходно се гласало на седници Извршног комитета, и ту је био однос 7:6 за „улазак“ „Косова“ на дневни ред. Занимљиво, Русија није била против тог предлога, што се тумачило као уступак јер, како су писали неки британски медији, Русија је очекивала да њен представник постане шеф Интерпола пошто је Јужнокорејац наводно ту само привремено.

ДВА КРУГА ГЛАСАЊА Током расправе по тачки о тзв. Косову, после обраћања српског министра полиције Небојше Стефановића који је оштро реаговао због кршења Резолуције 1244, почела је расправа на којој се земље делегати јављају за реч и образлажу своју одлуку. У корист Србије су се за реч јавиле Шпанија, Мароко, Кипар, Кина, Белорусија и Русија.
Уследило је гласање и то у два круга. Наиме, ако не успе из прве, организује се још једно гласање, а ако ни тада нема потребне двотрећинске већине гласалих, онда се предлог одбацује. Чак је било предвиђено, мимо Статута, да се између два гласања направи пауза како би се ваљда, у случају неуспеха, могло додатно утицати не би ли се „Косово“ по сваку цену прогурало. На нашу срећу, нису успели. У првом кругу за чланство Косова у Интерполу било је 76 гласова, 56 је било против, а 22 уздржана који се не рачунају. У другом кругу против пријема Косова у Интерпол гласала је 51 држава, 68 је било за, а уздржано 16. После овог гласања приштинска делегација је демонстративно напустила скуп.

СУМРАК МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА Па ипак, све што се дешавало у Дубаију указивало је на сумрак међународног права и жестоку политичку борбу, иако би Интерпол требало да буде неполитичка организација.
Цео процес, како је истом приликом на ТВ „Пинк“ истакао Андрија Савић, професор Факултета за дипломатију и безбедност и бивши директор БИА, треба посматрати у ширем контексту, нарочито у контексту Бриселског споразума чије је спровођење у застоју, као и односа великих сила где једна страна жели да „Косово“ интегрише у глобалне токове. То је био случај и код неких других организација, подсећа Савић, где је утицај западних сила био веома изражен, попут Светске банке, ММФ-а, многих спортских организација…
Савић упозорава да је зона високе политике само врх леденог брега, оно што се светском јавном мњењу пласира донекле као легално и легитимно, а да је испод површине зона прљавих метода, супротних нормама међународног права, које је све више фикција, док је моћ у рукама оних који имају силу.
Међународно право је кршено и није примењивано када то Западу није било у интересу, да би од 1999. године, са бомбардовањем СРЈ без одобрења савета безбедности УН, безмало „умрло“. САД, ЕУ и НАТО позивају на међународно право када им то одговара, а оглушују се о њега када им смета.

АНАЛИЗА БНД-а И актуелни примери то недвосмислено потврђују. Није ли аустријски канцелар Себастијан Курц, током посете Приштини пре две недеље а после боравка у Београду, рекао да Аустрија подржава напоре Косова да буде примљено у чланство Интерпола, тврдећи да је и његов коалициони партнер, Слободарска странка (ФПО) Хајнца Кристијана Штрахеа, променила свој став с тим у вези. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић је, на конференцији за медије уприличеној поводом победе Србије у Интерполу, рекао да му је Курц отворено изнео калкулацију како ће подржати чланство „Косова“ у Интерполу – да им не би одобрили визну либерализацију.
Или изјава премијера „Косова“ Рамуша Харадинаја да „снажна подршка Немачке Косову за улазак у Интерпол долази у кључном тренутку за међународну консолидацију наше земље“, и да то потврђује писмо канцеларке Англе Меркел које је добио преко амбасадора Кристијана Хелта.
Тешко је поверовати да немачка канцеларка, па на неки начин и Себастијан Курц и сви шиптарски промотори, не знају за извештај немачке савезне обавештајне службе, БНД-а, из 2005. године, који је децембра 2008. светској јавности објавио „Викиликс“, у коме се анализирају криминалне активности на Балкану и детаљно описују, како и извештај наводи – „главни играчи на Балкану“, међу којима су поред Џавита Хаљитија, Рустема Мустафе, Екрема Луке, и садашњи председник Косова Хашим Тачи и премијер Рамуш Харадинај.
БНД у својој анализи наводи да три „интересне“ зоне на Косову и Метохији – Дреницу, Дукађини и Лаб – контролишу некадашњи припадници УЧК-а и да за њих ради око 20 мафијашких група. Регион Дренице контролише такозвана Дреничка група којом управљају Хашим Тачи, Џавит Хаљити и Реџеп Сељими. Група уско сарађује с криминалним групама и структурама у Албанији, Македонији, Бугарској и Чеченској Републици. За ову групу ради и криминална група Екрема Луке. Дреничка група сарађује на криминалном нивоу с групом Рамуша Харадинаја…
Шиптарски челници, са оваквим бекграундом, требало је да, преко чланства у Интерполу, добију приступ информацијама овог глобалног система, чиме би се отвориле неслућене могућности за злоупотребе и манипулације. Другим речима, мафија би имала своју државу, у којој би многи криминалци били заштићени тако што би за то платили.
И није без добрих разлога министар Дачић цинично закључио да је „скоро цело руководство Косова већ у Интерполу – на потерницама.“

ЗЛОУПОТРЕБА ПОТЕРНИЦА Посебна опасност би била могућност да било кога ставе на међународну потерницу, имали за то разлога или не. Могли би, рецимо, како Ницовић каже, на потерницу да ставе чак и Новака Ђоковића, под изговором да, наводно, финансира побуну на северу Косова. И ту се не може ништа јер свака земља, по Статуту Интерпола, ако некога стави на потерницу, једино она може да га скине.
Већ су се појавиле информације да је Приштина намеравала да пријем у Интерпол одмах искористи тако што ће фабриковати бројне потернице за српским официрима и полицајцима који су 1999. године били на Косову. И председник Србије Александар Вучић је упозорио да би се на тим потерницама могло наћи 5.000 Срба, учесника у сукобу 1999. године. Независно од тога да ли за њих уопште постоје индиције о томе да су починили кривична дела.
Према сазнању „Блица“ из Приштине, на том списку би сигурно био и бивши начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић.
Досад су привремене косовске институције с полицијама света комуницирале преко Унмика. Међутим, ни то их није спречавало да оптужују грађане српске националности за наводне ратне злочине на основу оптужби које су против њих износиле њихове комшије Албанци, који су узурпирали српску имовину. Шта би тек било да су у Интерполу?
Правда је овај пут била на српској страни, мада чак и угледни британски часопис „Фајненшел тајмс“ упозорава да има нешто труло у најважнијој светској полицијској организацији. Политизација, намештене оптужнице, прогон политичких неистомишљеника, лидери који имају утицаја у Интерполу – само су неке проблематичне праксе које прете да у потпуности униште ову организацију и да је претворе у своју супротност – оруђе за прогон оних који стану на жуљ великим играчима. Успешним деловањем српских власти и савезника које имамо у свету оваква опасност је, овог пута, избегнута.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *