Preporuke za duhovnu pustolovinu

Kako bi čitanje i trebalo da bude svojevrsna duhovna pustolovina, upustili smo se u poduhvat preporučivanja manje poznatih a upečatljivih pisaca ili smelih izdanja pojedinih (manjih) izdavača

Lepe reči književnika Matije Bećkovića na otvaranju 63. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu o tome da samo Srbija ima krsnu slavu a da je Sajam knjiga slava i onih koji slave i onih koji ne slave, ali slave svetost knjige, pored toga što potpiruju svečarsku atmosferu same manifestacije, sugerišu potpuno optimističnu viziju stanja u oblasti književnosti i čitalaštva. Iako osnovanosti za optimizam, kada je u pitanju naša kultura, nema mnogo, možemo se ipak složiti s velikim pesnikom da Beograđani vole svoj sajam, da se tom sajmu, češće organizovao a nekad i po sopstvenoj potrebi, hita u susret iz raznih delova Srbije, i da je on uprkos svemu i dalje nekako veliki. Sigurno je da njegova veličina i važnost nisu ni izbliza takve kave su bile u prvim decenijama od njegovog osnivanja, ali razlog za to ne leži u samom Sajmu već u tužnim društveno-istorijskim procesima u kojima su kultura, obrazovanje i čitanje postali hobi malobrojnih zaluđenika. Tih malobrojnih, sudeći prema Bećkovićevom pogledu, naoko ima još uvek mnogo.
Mnogo ili malo, ali barem nedelju dana, o novim knjigama, piscima i izdavačima, pričaće se u javnosti, a možda će se naći pokoja beleška i u onim medijama u kojima kultura ne postoji kao rubrika. Sve te beleške, neće, međutim, bitno pomoći čitaocima da se orijentišu i opredele u okviru neuravnotežene ponude koja ih priziva sa izdavačkih štandova. U situaciji kada dva izdavača imaju produkciju od po preko 400 naslova godišnje (znatno više nego što godina ima dana), a svi ostali izdavači između 10 i 50 novih knjiga u jednoj godini, pitanje odabira dela postaje balans između linije manjeg otpora i pustolovnog izazova.
Kako bi čitanje i trebalo da bude svojevrsna duhovna pustolovina, mi smo se upustili u poduhvat preporučivanja manje poznatih a upečatljivih pisaca ili smelih izdanja pojedinih (manjih) izdavača.
Savetujemo, dakle: na prvom mestu obratiti pažnju na prevod romana Nostalgija rumunskog pisca Mirča Kartareskua (1956) u izdanju „Kontrasta“. Interesantno je da je ovaj cenjeni i nagrađivani rumunski pisac u evropskoj književnoj kritici okarakterisan kao autor koji spada u red velikana pisane reči poput Kafke, Borhesa, Bruna Šulca, Koratasara i Milorada Pavića. Njegov književni svet zaista i ima elemenata magičnog realizma i pavićevske fantazmagorične verzije postmoderne. Kroz obrise glavne priče smeštene u Bukureštu sredinom 20. veka i neurotične i halucinantne vizije svojih junaka, ovaj roman donosi kritiku velike zatvorenosti rumunskog društva tih decenija, koja je dovela do opasnog samootuđenja i neprilagođenosti mnogih mladih ljudi.
U izdavačkoj kući „Štrik“ među mnogim interesantnim spisateljicama predstavljenim u poslednje vreme, izdvaja se duhovitošću i pozitivnim pristupom životu savremena finska književnica Selja Ahava (1974). Njen roman Stvari koje padaju s neba komponovan je iz tri dela gde se u svakom obrađuje životna situacija različitih junaka koja se ne može kontrolisati, bilo da donosi nešto dobro ili loše. Ova književnica fokusirana je na fenomen igre sudbine u savremeno doba. I kada su sagledane iz perspektive deteta i iz perspektive odraslih ljudi, neke životne situacije uvek izazivaju šok, ali Ahava pokušava u ovom romanu da odgonetne kako sa humorom i dobrom verom prevazići i najveće udare.
Frankofoni marokanski pisac Tahar Ben Želun (1944) biće na ovogodišnjem Sajmu gost izdavačke kuće „Klio“. Ovaj dobitnik „Gonkura“, najprestižnije francuske književne nagrade, poznat je našoj publici po romanu Sveta noć, a sada se predstavalja novim delom Brak iz zadovoljstva, u kojem preispituje nikad prevaziđena pitanja rasizma iz perspektive jedne intimističke životne priče. Ben Želun priču svog romana grana oko fenomena privremenog braka na putovanju ili braka iz zadovoljstva, dozvoljenog u islamskim običajima i zakonima. Intimni i društveni sukob nastao spojem dve rase, brakom između belca Arapina i crnkinje, očitava se simbolički dvema različitim sudbinama blizanaca rođenih u tom braku, od kojih svaki nosi boju kože onog drugog roditelja.
Kao značajan izdavački poduhvat na ovogodišnjem Sajmu knjiga može se izdvojiti objavljivanje Blizanačke trilogije Agote Kristof u „Dereti“ i „Kontrastu“. Ova, takođe, frankofona književnica mađarskog porekla (1935–2011) doživela je svetsku slavu kada je 1956. emigrirala iz Mađarske u Švajcarsku. Našoj publici poznat je prvi deo njene trilogije, roman Velika sveska, čija je dramatizacija svojevremeno igrana u Ateljeu 212. Kroz životnu priču dvojice blizanaca, Kristofova daje umetnički upečatljivo svedočanstvo o ratom uništenoj Evropi, razorenim porodicama, brutalnosti i bezosećajnosti kao modusu vivendi ratnog i poratnog sveta.
Još jedno značajno i zahtevno izdanje jeste Antologija američke priče XX veka izdavačke kuće „Tanesi“, priređivača Dine Hrecak. Antologija se sastoji od 27 priča, autora koji su danas klasici – Stajnbek, Ficdžerald, Hemingvej, Lavkraft, Fokner, ali i manje poznatih majstora poput Edit Vorton, Stivena Likoka, Suzan Glaspel…

Zaveštanja Miloša Crnjanskog

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, u izdanju „Pravoslavne reči“ iz Novog Sada, pojavila se obimna knjiga Mila Lompara Crnjanski – biografija jednog osećanja. Milo Lompar – inače predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog – već je napisao tri monografije o književnim delima „najvećeg modernog srpskog pisca“, da bi u ovoj knjizi najveću pažnju posvetio kulturnom položaju Miloša Crnjanskog: u mogućim paralelama sa svetskom književnošću. Napisana je na osnovu uvida u piščevu prepisku i različitu dokumentarnu i književnu građu, kao i analizu bitnih svedočanstava o kontroverznim vidovima piščevog života. U njoj su date razuđene paralele sa piščevim savremenicima, prikazane su međuratne književne polemike, novinski i diplomatski izveštaji iz nacističke Nemačke i fašističke Italije, posleratni londonski dopisi za argentinski list El economista, kao i njegov život u tegobnim prilikama: londonskim i beogradskim. Naglašeni su njihovi raznorodni doticaji sa piščevim književnim iskustvom kroz analizu književnih i političkih korespondencija unutar osnovnog egzistencijalnog stava. Ova originalna i neobična interpretacija osnovnog egzistencijalnog i duhovnog osećanja Crnjanskog, koje je dalo neuporedivo i univerzalno svojstvo njegove umetnosti, kao i višestruko polemična interpretacija osnovnih tokova srpskog kulturnog i društvenog kretanja, bogato je opremljena mnogim fotografijama i karikaturama iz piščevog života, uključiv i njegove lične fotografije različitih predela i gradova u kojima je boravio na svojim brojnim putovanjima. kak polučitь zaйm na яndeks košelekvzяtь zaйm v tюmenizaйm deneg barnaul