POSLE SUŠNIH, BOGATA KNJIŽEVNA GODINA

Izdvajamo naslove na ovogodišnjem Sajmu knjiga: Šta potražiti?

OZARENI RADOŠĆU ČITANJA

Pod sloganom Radost čitanja, ispod kupola Beogradskog sajma, odvija se najveća i najznačajnija kulturna manifestacija na našim prostorima, Međunarodni beogradski sajam knjiga. Ove godine otvoren je 21. oktobra, 63. put po redu, i trajaće do 28. oktobra. Čast da zvanično otvori ovu kulturnu priredbu pripala je akademiku i pesniku Matiji Bećkoviću, dok je na ceremoniji otvaranja manifestacije – u ime Maroka, zemlje počasnog gosta sajma – pozdravnu reč uputio i istoričar i pisac Abdulah Busuf.
Najmasovnija i najprestižnija manifestacija pisane reči okupila je ove godine oko hiljadu domaćih i stranih izlagača na više od pet stotina štandova. Tokom osam sajamskih dana poštovaoci književnosti u prilici su da na jednom mestu sagledaju celokupnu ovogodišnju izdavačku produkciju i da, po najpovoljnijim cenama, obogate svoje biblioteke. Već po tradiciji, značajnu pažnju posetilaca privlače i prateći programi: književne tribune, okrugli stolovi, promocije, izložbe… Pored zemlje počasnog gosta, na Sajmu knjiga učestvuju i izdavači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine, Egipta, Irana, Japana, Kine, Mađarske, Rumunije, Republike Srpske, Rusije, Slovenije, Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine, Ujedinjenog Kraljevstva, Hrvatske, Crne Gore i Švajcarske. Među mnogobrojnim gostima iz inostranstva – piscima, teoretičarima, prevodiocima, izdavačima – koji su na ovogodišnjem Sajmu učinili čast organizatorima i ljubiteljima knjige u Srbiji, našli su se i ministar kulture Rusije Vladimir Medinski, Santjago Ronkaljolo iz Perua, Valter Ugo Mai iz Portugalije, Robert Simonišek iz Slovenije, Piter V. Bret iz Amerike…

Srpska prestonica je ovih dana geopoetički centar regiona, a srpska književnost ovogodišnjim izdanjima pokazala je svoju veličinu i vitalnost

U pokušaju da pronađe parking mesto što bliže ulazu u Halu 1 Beogradskog sajma, prijatelj potpisnika ovih redova zamolio je radnika obezbeđenja za pomoć. Pomenuti čuvar parkirane pokretne imovine kupaca i prodavaca na ovogodišnjem Sajmu knjiga uzvratio je pitanjem: „Zar ovoliki narod stvarno ide da kupi knjige?“ Tačan odgovor ostarelom proleteru (u marksističkom smislu reči) bio bi da ne samo da kupuje već i stvara, Marks bi rekao proizvodi. Jer ovogodišnja izdavačko-spisateljska smotra pokazuje svu veličinu srpske, a posebno srbijanske kulturne scene: Beograd je ovih dana geopoetički centar regiona, a srpska književnost ovogodišnjim izdanjima pokazala je svoju veličinu i vitalnost.
Teško je odlučiti se kojim redom da krenemo, možda najbolje iz partera. U tom mitskom prostoru izdavaštva ima vrlo interesantnih naslova. Od „Laguninih“ knjiga preporučujemo roman Vuleta Žurića Strah i pomor, umetnički vrlo uspelu priču o iriškoj kugi s kraja 18. veka, zatim nove romane Dejana Stojiljkovića Olujni bedem, Neleta Karajlića Solunska 28 i Slobodana Vladušića Veliki juriš, čija zajednička odlika je promišljen, vrlo osvešćen stav prema različitim periodima srpske istorije, ispripovedan na konzistentan i komunikativan način. Za razliku od njih, Vladimir Tabašević je otišao još dalje u jezičkom eksperimentu u Zabludi svetog Sebastijana, što će određenom delu čitalačke publike svakako biti interesantno.
Prošlogodišnji dobitnik Nagrade „Miloš Crnjanski“ Filip Grbić za „Vulkan“ je objavio roman Prelest, u kome je književno iskustvo Dostojevskog i Uelbeka smestio u kontekst savremene Srbije i prelomnih godina jedne poluuspešne, polurazočarane generacije. Određenu dozu prijatnog iznenađenja, međutim, donosi novi roman Mirka Demića Pustolovine bačkog opsenara, objavljen u „Dereti“. Sa prethodnim Demićevim knjigama Opsenara spaja intenzivan pripovedački fokus na predačke narative, ali ovaj put oblikovan u maniru koji neretko iskače iz okvira tzv. ozbiljnog diskursa, ne prestajući da bude ozbiljno koncipiran tekst.
„Srpska književna zadruga“ takođe je imala bogatu izdavačku jesen, makar što se domaće književnosti tiče. Tu je nova pesničko-prozna knjiga Dragana Hamovića Bežanijska kosa, koja već uspešno realizovan koncept hibridne knjige rasprostire na prostore od posebnog ličnog značaja kroz koji se prelamaju i slike kolektivne egzistencije. Oni koji traže od poezije nešto pouzdano i poetički naslonjeno na večite pesničke klasike ne bi trebalo da preskoče novu knjigu Mirka Magaraševića Pev sirena, dok jedan talas autentične pesničke energije čitaoca zapljuskuje sa stranica knjige pesama Dragana Markovića Galamdžija i gugutka, iza koje se otkriva autentičan pesnički glas snažnog ritma. Što se proze tiče, pred čitaocima je nova zbirka pripovedaka Vesne Kapor Venac za oca. U karakterističnom lirskom maniru, možda umetnički i složenijem u odnosu na prethodne knjige, autorka je ispripovedala različite priče čija emotivna i iskustvena dubina uvek iznova jedan lični doživljaj objektivizuje na viši, univerzalniji nivo.
Na štandu prilično aktivne „Pravoslavne reči“ pažnju treba usmeriti na novu pesničku knjigu Gojka Đoga Klupko (o kojoj je, kao i o pomenutim „Laguninim“ romanima, već bilo reči u Pečatu), ali i na novu knjigu Mila Lompara Crnjanski – biografija jednog osećanja, vrlo specifičan izdavački projekat. Neumorna „Agora“ ove godine je, pored novog izdanja Sunca ovog dana Vladimira Pištala, objavila i vrlo interesantnu putopisnu knjigu Stevana Tontića Ta mjesta, već ovenčanu jednom nagradom („Ljubomir P. Nenadović“).
Jedna od pesničkih oaza među tržišno opredeljenim izdavačkim kućama, „Arhipelag“, objavila je nove pesničke knjige Miroslava Aleksića Neponovljivi kod i Tomislava Marinkovića Večito sada, dok je uvek uputno vratiti se poemi Rastka Petrovića Veliki drug, opremljenoj propratnim tekstom Gojka Božovića. Konačno, u parteru svakako treba potražiti i knjigu Zorana Milutinovića Bitka za prošlost: Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam u izdanju „Geopoetike“.
U prstenu Hale 1 postoji niz štandova koje treba obići, pogotovo ako tragate za književnim „poslasticama“. Čačanski „Gradac“ objavio je Basarin Mit o heliocentrizmu, Misli Momčila Nastasijevića i poetičke tekstove Raše Livade (O poeziji), dok u sasvim suprotnom registru odjekuju knjige sa štanda „Vukotić medije“, prvenac Miloša Šobajića Slikaj i ćuti (o kojem smo takođe pisali u Pečatu) i dnevnički zapisi Emira Kusturice Šta mi ovo treba. Negde na granici teološkog i književnog eseja su vrlo interesantni tekstovi čuvenog ruskog duhovnika Andreja Tkačova, Moć knjige, kratka ali sažeta knjiga koja iznova vraća veru ne u značaj književnosti, koji je makar za čitaoce ovog teksta nesporan, već u njenu moć, koja kao da je zaboravljena u vremenu u kome živimo.
U vrlo razvijenom svetu domaće žanrovske književnosti ove godine bi trebalo obratiti pažnju na dve zbirke priča, makar otuda što je u ovom žanru roman već decenijama neprikosnoveni vladar – u pitanju je prva knjiga Bobana Trifunovića Srce lutke (u izdanju „Otvorene knjige“) i priče Nebojše Petkovića, autora sjajne trilogije Poslednji grad, pod nazivom Čudnovati događaji u novogodišnjoj noći („Portalibris“).
U Hali 4 treba potražiti štand Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva i Kulturnog centra Novi Sad gde se po običaju nalazi pregršt ozbiljnih knjiga poezije, između ostalog i Tajni tuneli Radoslava Milenkovića, prva knjiga poezije ovog autora posle 36 godina, ali i neobičan roman Nikole Miloševića, konačno sabran među korice jedne knjige, Deus absconditus.
No ni tu nije kraj. Ovaj tekst ne bi bio kompletan bez upućivanja na nekoliko prevoda koji na bitan način upotpunjuju domaću književnu scenu. Na prvom mestu, to je Avijatičar Jevgenija Vodolazkina, sjajan roman o amneziji, sećanju i istoriji ruskog 20. veka, u izdanju „Službenog glasnika“, dok sa bitno drugačijeg, ali ne manje interesantnog ugla, o previranjima i borbi protiv nadiranja nacizma u Nemačkoj pripoveda Peter Vajs u Estetici otpora (u izdanju „Kontrasta“, na čijem štandu treba potražiti i zbornik Dostojno jest, jedinstven humanitarni projekat u domaćem izdavaštvu). Blizu pomenutog „Kontrasta“ je i štand „Karposa“ iz Loznice, jedinstvenog po izdavanju gotovo isključivo filozofskih dela, ove godine bogatijih i za eseje Romana Ingardena Knjiga o čoveku.
Svi ovde kataloški pobrojani naslovi, dabome, ne čine Sajam, ali njihova količina govori da je 2018. konačno jedna prilično bogata književna godina, posle niza sasvim sušnih, gotovo jalovih. Da li ovo stvaralačko vrenje ima veze sa neospornom uznemirenošću duhova na svetskoistorijskoj sceni, ili je prosto koincidencija ne možemo znati, ali ipak neće biti daleko od istine ukoliko naslutimo da se, sudeći po srpskoj književnosti, nešto ipak nazire iza horizonta.