Menahem Šneerson

Ponašanje Izraela prilikom obaranja ruskog vojnog aviona Il-20 u Siriji, učešće Izraela u obojenoj revoluciji u Ukrajini 2014, kao i podršci borcima tzv. Islamske države i raseljavanje Arapa iz država koje se graniče sa ovom državom, ponovo je aktuelizovalo pitanje šta zapravo Izrael i Jevreji hoće, šta je njihov politički plan

Slučaj hazarsko-jevrejskog rabina Menahema Šneersona je od samog pokretanja izazvao neverovatnu pažnju javnosti u Rusiji, te se njime ne bave samo analitičari različitih portala nego i ugledne medijske agencije (IA Regnum, na primer), ali i naučne ustanove poput Instituta visokog komunitarizma (communitarian.ru), koji je programski tekst rabina Šneersona objavio pod naslovom „Cionizam: planovi i sredstva. Menahem Mendel Šneerson: ’A Slovene ćemo proterati daleko na Sever…’“ (dodajući ilustracije i u fusnotama nove činjenice i raspoložive fakte da se zaista radi o hazarskom programu za Slovene). Dodatno „ulje na vatru“ Šneerson je izazvao svojevremenom objavom da je „mošiahom“ (antihrist). Sve je dobilo dimenzije „Novog Protokola sionskih mudraca“ i veliko je pitanje kako će se sve završiti, jer vremenom politički planovi ruskih Hazara-Jevreja sve više dobijaju na značaju.

[restrict] KO JE MENAHEM ŠNEERSON? Rabin Menahem Šneerson je viđeniji jevrejski delatnik XX veka. Deo njegovih sledbenika smatra ga mesijom, te ne priznaju njegovu fizičku smrt. Godine 1994. posthumno mu je dodeljena visoka nagrada – zlatna medalja Kongresa SAD.
Šneerson se rodio 18. aprila 1902. u Nikolajevu (danas u Ukrajini). Prvi članak je objavio sa devet godina u dečjem listu „Ah“, koji je izlazio u Ljubavičima. Interesovala ga je Tora, ali i svetovne nauke. Godine 1923. uputio se na najvažniji sastanak u životu, tj. pošao je da se upozna sa rabinom Josefom Ichokom Šneersonom, zatim je napustio Rusiju i u Poljskoj se oženio ćerkom rabina Hae-Muse, te produžio za Berlin. U Parizu je završio fakultet i postao inženjer – École spéciale des travaux publics, du bâtiment et de l’industrie (ESTP). Potom se upisao na Sorbonu da proučava matematiku, međutim 1940. morao je da beži ispred nacista u Njujork. Godine 1951. prihvata da rukovodi pokretom Hasida i tako je postao sedmi ljubavičiski rabin i lider stotina hiljada Hazara-Jevreja. Godine 1992. prihvaćeno je rabinsko mišljenje da se ljubavičiski rabin i zvanično smatra potencijalnim Mašiahom. U međuvremenu otkriveno je i drugo lice Šneersona – slovenofobija.
Sve je počelo 2001. kada je list „Slavjanin“ (br. 4, sveska 32) objavio razarajući članak „Cionistički projekt“ za samosaznanje Rusa rabina Menahema Šneersona (umrlog 1994). List je ubrzo „ugašen“ a protiv glavnog urednika Vladimira Fedotoviča Popova pokrenuta je krivična prijava po članu 282 Krivičnog zakona Ruske Federacije, tj. „za širenje meuđunacionalne netrpeljivosti“) pred sudom u Vologdi. Tokom suđenja, što je neverovatno, glavno pitanje je bilo ne sadržaj reči rabina nego kako je tekst dopao u ruke urednika lista „Slavjanina“. Sud je takođe pokušao da autorstvo članka objavljenom u listu „Slavjanin“ pripiše glavnom uredniku Popovu, ali nije uspeo, pošto je urednik imao „keca u rukavu“, tj. dokaze o autorstvu i svedoke koji su te dokaze potvrdili, akademika J. K. Begunova i doktora pravnih nauka O. G. Korotaeva. Sudski postupak je posle više godina natezanja obustavljen, usled nedostatka dokaza, ali je sud uspeo da „ugasi“ list, ostavivši ga bez osnivača Volgodskog odeljenja Sveslovenskog sabora, kome je ukinuta registracija, jer, navodno, nije imao odgovarajući Statut.
Sud nije tako lako ostavio na miru Vladimira Popova već je nastojao da ga proglasi „nesposobnim po psihičkim osnovama“ i nametne mu staratelja. Popov je prema svedočenjima potpuno normalan čovek, veteran je Velikog otadžbinskog rata (Drugi svetski rat) i učestvovao je u borbama za Berlin. Pukovnik je u penziji, završio je Vojnu akademiju (tenkista), prošavši sve potrebne lekarske preglede, a pri svemu tome je osam puta biran za predsednika Sveslovenskog sabora, što govori da je u potpunosti zdrav i normalan čovek.
Sud je, ipak, po svaku cenu hteo da diskredituje Popova i iskoristivši njegovo poverenje, a bez upozorenja, podvrgao ga je mnoštvu pregleda: kako o pitanju stanja inteligencije tako i pregledima na psihijatriji. Posle nelegalnih pregleda sud je objavio navodno priznanje samog Popova da je neuračunljiv, što se sve odvijalo bez prisustva njegovog advokata. Kada je advokat Popova pokrenuo pitanje zloupotrebe, sve se svelo na to da je informacija o nesposobnosti Popova potekla od „nepoznatog“ tužioca. Sud je istovremeno odbio da raspravlja o zloupotrebama u slučaju Popova, kao i kleveti koja mu je upućena.
Posle svega na Popova je izvršen psihički pritisak u vidu otvorenog praćenja. Iza njega se neprestano kretao auto sa natpisom „Konvoj“. Kada je činjenica praćenja Popova snimljena i snimak upućen u sud za zahtevom da se otkrije ko je organizovao praćenje, sud je odbio zahtev sa obrazloženjem „u interesu istrage“.

ŠTA TO PIŠE Sledeće pitanje koje se razvilo među Rusima jeste da li je tekst autorstvo rabina ili je njemu samo dat od „većih igrača“ iz redova Hazara-Jevreja. Ima i pretpostavki da je tekst zapravo deklaracija sabora Hazara i čak propaganda usmerena „na slamanje duha Rusa“, kako bi kod njih izazvali strah i defetizam, kako bi ih paralizovali i onesposobili za suprotstavljanje. Većina ruskih autora koja su se bavila ovim tekstom rabina Šneersona zapravo zastupa poslednju verziju, iako, ima i mišljenja koja nameću zaključak da se ipak radi o planu Hazara-Jevreja za uništenje Slovena, o čemu svedoči i činjenica da je pomenuti članak rabina u ruskoj javnosti najčešće objavljivan pod naslovom „Naši planovi za Slovene“.
U prvom delu se govori o taktici borbe s Rusima koja se zasniva na „tajnom znanju“. Prvo se moraju ukloniti Jevreji koji imaju slične ili iste interese kao Rusi (iz zajednice), a zatim Rusi, koje smatra „najnepokornijim narodom na svetu“. Slovena-Rusa možeš ubiti, ali nikada pokoriti i zato njihovo seme mora da se likvidira, kako bi se smanjio njihov broj. Zato naše metode borbe nisu vojne, već ideološko-ekonomske uz povremenu primenu vojno-policijskih struktura za fizičko gušenje pobuna, ali sa većom okrutnošću nego što je to urađeno u oktobru 1993. prilikom granatiranja Vrhovnog saveta Rusije.
Najvažnije je razbiti Slovene (ima ih oko 300 miliona, od toga je pola Rusa) na male, slabe države sa pokidanim vezama, pri čemu se mora voditi računa da se između sebe stalno svađaju. Idealno je, naravno, da između sebe ratuju. Do samouništenja. Dalje Šneerson piše, citiramo: „Mi ne damo da se nijedan nacionalizam podigne, a nacionalističke pokrete koji teže da izvedu narod ispod našeg diktata uništićemo ognjem i mačem, kao što smo to uradili u Gruziji, Jermeniji i Srbiji. Zato ćemo obezbediti procvat našeg nacionalizma – cionizma, tačnije jevrejskog fašizma, koji u svojoj tajanstvenosti i snazi predstavlja natfašizam“, prenosi portal maxtalpa.livejournal.com. Snaga cionizma ogleda se u moći da menja odluke Ujedinjenih nacija (UN). Zar nisu UN 1975. donele rezoluciju u kojoj su cinizam odredili kao „formu rasizma i rasne diskriminacije“, međutim snagom cionizma 1992. ova rezolucija je odbačena. Mi smo ovaj međunarodni organ učinili oružjem naše politike i naših težnji da osvojimo vlast „nad svim carstvima i narodima“.
Što se konkretno Slovena tiče, Menahem Šneerson kaže da će ih potčiniti „tako što će ih lišiti nacionalne elite“, koja i određuje razvoj i progres države, a u konačnom smislu i hod istorije. „Zbog toga ćemo smanjiti njihov obrazovni nivo. U narednih pet godina zatvorićemo polovinu fakulteta i instituta, dok ćemo u drugoj polovini predavati mi. Na univerzitet Slovena pustićemo Jermene, Čečene, Rome i slične narode. Uradićemo tako da u vladama slovenskih država bude što manje Slovena, a njihovo mesto preuzećemo mi.“
„U medijima, štampi, umetnosti, književnosti, pozorištu, filmu mi ćemo postepeno potiskivati nacionalne kadrove Slovena, menjajući ih u najgorem slučaju za one kosmopolitskih pogleda na svet.“
„Što se tiče razvoja nauke, jezgro naučnika (akademije nauke) biće sastavljeno od naših ljudi. Nećemo dozvoliti razvoj visokih tehnologija, što će dovesti do pada proizvodnje, koju ćemo suziti na proizvodnju najneophodnijih predmeta za ljude koji će nam obezbeđivati sirovine. Među građanima ima mnogo inženjera i profesora. Mi ćemo stvoriti takve uslove za život (bez stalnog zaposlenja, skupa stanarina, kao i komunalne usluge i prevoz), tako da će oni sami bežati, kao što sada beže Rusi iz Zajednice nezavisnih država u pusta sela evra, gde će biti povoljnije živeti, ali i to će biti obmana.“
„Pokvarite omladinu i pobedili ste jedan narod. To je naša parola. Mi ćemo Slovene lišiti mladosti, tako što ćemo je zaraziti seksom, nasiljem, alkoholizmom, narkoticima, tj. lišićemo ih budućnosti. Takođe ćemo udariti po porodici i smanjiti rađanje dece…“
„Istovremeno ćemo stvoriti dobre uslove za delovanje kriminalaca, bolje nego za radnike, tako da bude što više ubistava, krađa i nestabilnosti. Sve kriminalce ćemo pustiti, sem onih koji su osuđeni za širenje nacionalne mržnje i antisemitizma. Zakon o amnestiji će zameniti zakonom o antisemitizmu, a on će doprineti da u zatvorima ne bude onih koji treba da budu, sem boraca za slobodu. Među slovenske narode ćemo posejati strah. Strah za život, strah za radno mesto, donećemo zakone koji će omogućiti da svaki minut nekoga otpustimo… Strahom ćemo mi upravljati.“

ETAPE PLANA „Ovaj grandiozni zadatak će se sprovesti u nekoliko etapa. Već sada je 85 posto obale Severnog ledenog okeana u našim rukama, blagodareći ugovorima zaključenim sa Gorbačovim i Jeljcinom. Na jugu Rusije živi 500.000 Jermena, a oni su naš mostobran. Radi obmane objavićemo na Kubanju Jermensku Republiku, potom proteravši kozake, preobratićemo je u Hazariju – Izrael. Pomoći će nam to što ćemo kozake moralno iskvariti i podstaći na alkoholizam, dok ćemo ostale potkupiti. One koji se ne daju potkupiti jednostavno ćemo uništiti.“
„Rusiji ćemo oduzeti Sibir. Ako su u prošlom veku SAD kupili od Rusije Aljasku, u XXІ veku kupićemo ceo Sibir. Ova teritorija je dva puta veća od SAD, a polovina cene Sibira biće u robi proizvedenoj u SAD.“
„Da bismo ovo realizovali pod plaštom ’demokratskih preobražaja’ Slovenima ćemo dati monarhiju i marionetske predsednike i mnogo, mnogo pompe, spektakla, različitog bleštavila i igara, a armiju, službe bezbednosti i policiju potčinićemo (svom) predsedniku.“
„Ipak, najvažniji je novac. On čini skoro sve. Novac je vlast, snaga. Ko ima novca ima oružje. Najsavremenije. Ima najamnu armiju, novac potčinjava medije, a oni izvrću ludosti narodnu stoku. Potkupljivaćemo potrebne ljude i ubijati nepokorne. Sve će rešiti kapital i vlast. U ovome niko nije bolji od nas. Zato nijedan slovenski narod neće imati svoj novac, jer mi nećemo dati da ga imaju. Mi neizmerno mrzimo Slovene i ta mržnja nam daje snagu da im se smejemo u lice, da imamo vaše poverenje, da se družimo i rukujemo s njima, da pokazujemo kako smo ’zabrinuti’ za njih i njihovu decu, posebno unuke i praunuke, koji se nikada neće pojaviti. Učinićemo Slovene poslušnima, jer ih neće ostati više od 40 do 45 miliona.“
„Sada je glavno da ovako izdržimo još dve-tri godine, a posle toga za nas u Rusiji neće biti nikakvih problema. Stvorićemo takve zaštitne mehanizme o kojima niko i ne sanja. Sve što nam bude važno mi ćemo kontrolisati i tajno ćemo upravljati procesima i niko neće biti u stanju da nam to pokvari.“
„Svetski resursi se troše i već sada je jasno da ’zapadno društvo’ ne može da zadrži dosadašnji tempo potrošnje bez pronalaženja novih izvora i stvaranja kolonijalnih država – donatora sirovina. Upravo zato su naše težnje usmerene ka Rusiji, zbog ostvarenja dva cilja: prvo ćemo likvidirati najmoćniju nezavisnu imperiju koja zauzima šestinu Zemlje, a drugo ovladati njenim bogatstvima koji čine 60 do 70 posto svih svetskih sirovina i 75 do 80 posto otkrivenih rezervi nafte i gasa u Sibiru i na obalama Severnog ledenog okeana. Sledeće, događa se promena klime, pri čemu se pustinja pomera na sever brzinom od 10 km godišnje. Već sada drevni centri sveta poput Atine, Rima i što je najvažnije Jerusalima su u zoni samoveštačkog navodnjavanja (bez kiša). Za 20 do 30 godina treba misliti o preseljenju ogromnog broja ljudi na sever, njihovog budućeg mesta življenja. U to vreme na Kubanju u Rostovskoj oblasti i Ukrajini biće suptropska klima, a na severu Ukrajine klima kakva je danas na obroncima Kavkaza. Ako se sećamo istorije, onda treba priznati da su to iskonske zemlje drevne judejske Hazarije, tj. Izraela, koju je okupirala Kijevska Rusija u H veku. Sloveni su tu samo privremeni gosti i podležu iseljavanju. Mi ćemo povratiti tu teritoriju i stvoriti Veliku Hazariju – jevrejsku državu, kao što smo ranije stvorili Izrael potisnuvši Palestince. Tu ćemo preseliti deo Izraelaca, a Slovene ćemo proterati daleko na sever, iza Moskve. Tamo ćemo im ostaviti malu severnu teritoriju, rezervat sa kompaktnim stanovništvom, sličan onima koje su Amerikanci ostavili Indijancima.“

BIBLIOTEKA JOSEFA ŠNEERSONA

Nekoliko knjiga iz biblioteke Šneersona su iz Rusije prenete u SAD, tačnije Kongresnu biblioteku, koja je knjige pozajmila, ali nije vratila. Godine 2014. Moskovski arbitražni sud je doneo presudu kojom obavezuje Kongresnu biblioteku SAD da Rusiji vrati sedam knjiga iz njegovi sabranih dela, a ukoliko to ne učini, dnevna kazna je 50.000 dolara, piše Igor Karev i Natalija Mitjuševa za moskovski list „Gazeta“ (od 22. maja 2014).
Sud je doneo presudu na zahtev Ministarstva kulture Ruske Federacije i Ruske državne biblioteke. Prema presudi američka biblioteka je u obavezi da vrati u Rusiju sedam knjiga iz tzv. biblioteke Šneersona – sabranih dela hasidskih knjiga i rukopisa, koje se pripadale ruskom rabinu Josefu Ichaku Šneersonu. Knjige su predate Kongresnoj biblioteci SAD 1994. po osnovu međunarodne razmene sa rokom povratka od dva meseca. SAD su knjige dobile posredstvom međunarodne organizacije „Agudas Hasidej Habad“, koja takođe želi pomenute knjige za sebe, kao naslednika Šneersona. Knjige koje su pozjamljene Kongresnoj biblioteci su objavljene u drugoj polovini XIX i početkom HH veka i smatraju se najvažnijim delima iz religiozne tematike u kolekciji.
Koliko se buke podiglo oko ovih knjiga svedoči i činjenica da je sve stiglo i do ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je, da bi pomirio o ovom pitanju zavađene rusko-hazarske institucije, predložio treće rešenje – predaju biblioteke Šneersona u Jevrejski muzej u Moskvi, što je i učinjeno. Biblioteka Šneersona je sada u ovom muzeju i dostupna je zainteresovanim.
Biblioteka šestog ljubavičiskog rabina (blizu Magiljeva, Belorusija) Josifa Šneersona sadrži 12.000 drevnih jevrejskih knjiga i 50.000 rukopisnih dela i dokumenata. Tokom Prvog svetskog rata mesto Ljubaviči bilo je u zoni ratnih dejstava, pa je Šneerson biblioteku prevezao u Moskvu na bezbedno mesto. Međutim, dolaskom komunista na vlast biblioteka je nacionalizovana i knjige su čuvane u Ruskoj državnoj biblioteci. Tokom Drugog svetskog rata deo biblioteke Šneesona dospeo je u Poljsku, gde su je pronašli nacisti i konfiskovali. Godine 1945. zajedno s drugim trofejnim dokumentima deo biblioteke Šneersona predat je u Centralni arhiv Crvene armije (sada Ruski državni vojni arhiv).
Posle kraja SSSR-a pokret „Habad“ pokušao je da biblioteku Šneersona preuzme, čak je doneta i takva sudska presuda, ali ona nikada nije izvršena. Na kraju su se Hasidi obratili američkom sudu s tužbom protiv Rusije u kojoj su tražili nazad biblioteku Šneersona. Američki sud je 2012. doneo presudu kojom obavezuje Rusku Federaciju da Jevrejima vrati pomenutu biblioteku, a sledeće godine je doneo i presudu kojom se određuje kazna od 50.000 dolara za svaki dan do povratka biblioteke. Tužba Ministarstva kulture i Ruske državne biblioteke protiv Kongresne biblioteke SAD je, dakle, uzvratna mera (u pravnoj praksi se naziva astrent).

[/restrict]