Crna rupa u saudijskom konzulatu – Slučaj Džamala Kašogija

U saudijskim političkim dešavanjima, u skladu s reputacijom ove kraljevine, događaji često poprime izvesnu notu bizarnosti. Saudijski novinar Džamal Kašogi nestao je prilikom posete konzulatu svoje zemlje u Istanbulu 2. oktobra. Slučaj dosad nije razrešen i pored velike pažnje međunarodne javnosti koju je izazvao. Disonantni tonovi pojavili su se čak i u saudijsko-američkim odnosima koji godinama deluju stameno

Razlog zbog kojeg je Džamal Kašogi otišao u saudijski konzulat, uprkos tome što je strahovao za svoju bezbednost, bio je posve ličan – otišao je po dokumenta koja potvrđuju da se razveo kako bi mogao da se ponovo oženi. Njegova verenica, Turkinja Hatidže Džengiz, čekala je jedanaest časova ispred zgrade diplomatskog predstavništva – prema njenim rečima tokom tog perioda disident se nije pojavio.

Tvrdnje i kontratvrdnje Šta se desilo sa Kašogijem zasad nije poznato. U nedelju, 6. oktobra, savetnik turskog predsednika Jasin Aktaj izjavio je za „Rojters“ da Turska veruje da je Kašogi ubijen u saudijskom konzulatu. Osim toga, dodao je da je 15 Saudijaca umešano u njegov nestanak. Erdogan je pak izjavio novinarima da su istražni organi pregledali snimke kamera, ispitali promet na aerodromima, ulaske i izlaske iz konzulata kako bi što pre razjasnili šta se u stvari desilo.

Sin kralja Salmana, saudijski krunski princ Mohamed bin Salman, koji je preuzeo upravu nad zemljom od juna 2017, komentarisao je ovaj slučaj u intervjuu „Blumbergu“ 5. oktobra. Govoreći o Kašogijevoj sudbini, iskazivao je potpuno neznanje i neobaveštenost – „čuli smo glasine o onome što se desilo. On je saudijski građanin i želimo da znamo šta mu se desilo. Nastavićemo dijalog s turskim vlastima kako bismo saznali šta se Džamalu tamo desilo“. „Kako razumem stvari, on je ušao tamo (u saudijski konzulat) i izašao posle nekoliko minuta ili jednog sata. Nisam siguran. Mi ovo istražujemo preko ministarstva spoljnih poslova“, rekao je Bin Salman. Na ponovljeno pitanje da li se Džamal nalazi u konzulatu, Bin Salman je odrično odgovorio uz ponudu turskim vlastima da pregledaju konzulat pošto „mi nemamo šta da krijemo“.

Na ove saudijske navode Erdogan odgovora traženjem dokaza da je Kašogi napustio konzulat. On je rekao da Rijad treba da dokaže da je Kašogi živ. „Moramo što brže doći do rezultata ove istrage. Zvaničnici konzulata ne mogu da se izvuku tako što će jednostavno reći ’on je otišao’“, izjavio je Erdogan. Navode turskih vlasti i medija kako Kašogi nije napustio konzulat treba, prema rečima dugogodišnjeg izveštača iz Turske Dejvida Berčarda, uzeti krajnje ozbiljno s obzirom na to da se strana predstavništva u Turskoj nalaze pod strogom prismotrom. On smatra da je praktično nemoguće da je Kašogi napustio konzulat a da to nije primećeno.

[restrict]

Internet portal „Midl ist aj“ citira izvor blizak vrhu turske policije koji veruje kako je Kašogi „brutalno zlostavljan, ubijen a potom je njegovo telo raskomadano“. Ipak, Erdogan je izjavio da, iako policijski i obaveštajni organi posvećeno rade na ovom slučaju, on ne raspolaže informacijama o sudbini saudijskog novinara. Poslednje dostupne informacije navode da su saudijske i turske vlasti raspoložene da obave zajednički istragu. Neimenovani turski policijski zvaničnik, kako navodi „Rojters“, rekao je da turske vlasti raspolažu audio-snimkom koji sugeriše kako je novinar ubijen. Međutim, ništa preciznije nije poznato. Kašogi je, prema svedočenju američke novinarke Robin Rajt, u razgovoru s njom u avgustu ove godine rekao da strahuje za svoj život.

Umereni kritičar rigidnog režima Džamal Kašogi ubraja se u najvažnije javne glasove u Saudijskoj Arabiji. Spadao je u umerene kritičare režima i bio je odan kraljevskoj kući. U nastupima u zapadnim medijima znao je da kaže da nije disident već da nastoji da učestvuje u oblikovanju odluka koje se odnose na budućnost njegove zemlje – ukazujući kako je takvo ponašanje neupitno u zemljama odakle potiču njegovi sagovornici. Kako piše „Njujorker“, razgovori sa Kašogijem bili su prva stanica zapadnim novinarima i intelektualcima koji su hteli da razumeju kako stoje stvari i „ko je ko“ u saudijskom kraljevstvu. Prema listu, i po odlasku u SAD u junu prošle godine Kašogi je nastavio da bude uticajan glas u zahuktaloj debati o pravcu kojim bi trebalo da se uputi Saudijska Arabija. Objavljivao je kolumnu u „Vašington postu“, nastupao je na međunarodnim TV stanicama a njegov nalog na tviteru imao je 1,7 miliona pratilaca.

Pre odlaska iz Saudijske Arabije uređivao je list „Vatan“ i vodio je televizijsku stanicu. Njegov kritički glas postao je oštriji od kako je Mohamed bin Salman počeo da se, sprovodeći ekonomske i političke reforme, razračunava s protivnicima režima. I sa onima u okviru saudijske kuće i onima izvan nje. Kašogi je smatrao kako je besmisleno karakterisati reformske poteze Bin Salmana kao uvođenje „umerenog islama“ u Saudijskoj Arabiji. „Saudijska Arabija, koja se danas bori protiv političkog islama, jeste majka i otac političkog islama. Kraljevina je osnovana na ideji političkog islama, da počnemo odatle“, zabeležio je Kašogi na svom nalogu na tviteru.
Kašogi je bio i britak kritičar američkog predsednika Donalda Trampa, posebno njegove politike prema bliskoistočnim zemljama. „S vremena na vreme, Tramp tvituje kako nas štiti i da mi moramo da platimo kako bi se ta zaštita nastavila. Od čega nas on štiti? Ili koga on štiti? Verujem da je najveća pretnja sa kojom su suočene zalivske zemlje i njihove naftne rezerve predsednik poput Trampa koji ne vidi ništa više u nama do naših naftnih bušotina“, pisao je Kašogi.

Pored toga što je kritikovao Bin Salmana i bliskoistočnu politiku Donalda Trampa, Kašogi je oštro pisao i o salafizmu, grani islama koja dominira društvenim i političkom životom Saudijske Arabije. U nedavnoj kolumni za „Vašington post“ pisao je da SAD greše što se protive Muslimanskoj braći u Egiptu. Podsećamo, ovaj pokret je tokom Arapskog proleća uspeo da obori s vlasti egipatskog predsednika i dugogodišnjeg američkog saveznika Hosnija Mubaraka 2011. godine. Međutim, novoizabranog predsednika Mohameda Morsija je u vojnom udaru zbacio ministar odbrane i sadašnji egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi. Saudijska Arabija i Egipat pod Sisijevom vlašću su bliski saveznici.

Različite zalivske zemlje imaju oprečne stavove prema muslimanskom bratstvu. Kao prema populističkom pokretu koji je sposoban da zatalasa široke narodne mase i da ih uključi u političku borbu, saudijski establišment prema njima ima izrazito neprijateljski stav. Afirmativno spominjanje Muslimanske braće u saudijskoj javnosti je, sa stanovišta zvanične državne politike, gotovo blasfemično.

Tursko-saudijske i američko-saudijske tenzije Dejvid Hirst, glavni urednik „Midl ist aja“, u komentaru povodom Kašogijevog nestanka zabeležio je, između ostalog, i kako su male šanse da Turska pogorša svoje odnose sa Rijadom zbog ovog slučaja. Prema njegovim rečima, Bin Salman je verovatno procenio kako je Turska isuviše slaba da reaguje uz „javni i privatni dug od nekih 700 milijardi dolara koji treba da otplati sve slabijom lirom“. Međutim, ova procena može da se pokaže kao neutemeljena. Turska finansijska kriza pokazala je da je Erdogan spreman da vodi smelu i prodornu spoljnu politiku i pored ekonomskih poteškoća kod kuće – i da za takvu politiku uživa podršku domaće javnosti! Turski mediji zasad reaguju prilično oštro. Oni podsećaju na ranije nestanke disidenata, pre svih saudijskih prinčeva, kidnapovanih između 2003. i 2017. godine. Osim toga, tursko-saudijski odnosi opterećeni su i brojnim regionalnim problemima. U ratu u Siriji Turska aktivno sarađuje sa Iranom i Rusijom na deeskalaciji sukoba na severu zemlje, u provinciji Idlib, dok su Saudijci među vodećim sponzorima neprijatelja sirijskog režima. Različite politike u Siriji povezane su i sa drugim regionalnim pitanjima. Turska smatra Iran za jednog od najvažnijih regionalnih partnera dok ga, s druge strane, Saudijska Arabija drži za jednog od najžešćih neprijatelja. Dve države su se sučeljavale i oko prošlogodišnje blokade Katara. Kada je za nemački „Cajt“ u julu 2017. komentarisao blokadu Katara, Erdogan je ovaj potez Saudijske Arabije ocenio kao „kršenje međunarodnog prava“. Pošto je osudio tačke saudijskog ultimatuma upućenog Kataru, Erdogan je podvukao kako će Turska pružiti Kataru „svu moguću pomoć zato što delimo iste vrednosti, imamo dobre odnose i ne možemo da ostanemo nemi suočeni sa ovim nepravdama. Staćemo na stranu žrtve i na stranu zakona“.

Ukoliko se ne pokaže da je Kašogi živ a cela afera nekako zataška, tursko-saudijski odnosi će se, gotovo je izvesno, pogoršati, s obzirom na to da je samo protivpravno uskraćivanje slobode veliki zločin prema turskom krivičnom zakonodavstvu, nezavisno od toga što se desilo na teritoriji konzulata koji po međunarodnom pravu uživa imunitet.
Dosadašnja reakcija SAD, ključnog saudijskog saveznika, kretala se od krajnje odmerene do prilično žestoke. Pre nekoliko dana, 11. oktobra, američki republikanski senatori zatražili su istragu ovog slučaja, a tom prilikom je predsednik Tramp rekao kako su odnosi sa Saudijskom Arabijom „odlični“. Tramp je u međuvremenu povisio kritički ton – odgovarajući na pitanja novinara, Tramp je rekao kako je negiranje saudijskog kralja o umešanosti u zločin vrlo žestoko. Slična uveravanja dobio je i njegov zet i bliskoistočni operativac Džerad Kušner kada je razgovarao sa krunskim princom. Na kraju Tramp je spomenuo kako ne treba isključiti mogućnost da su za eventualni zločin krivi „odmetnuti elementi“, a ne agenti saudijskih vlasti čime je, procenjuju pojedini komentatori, otvorio manevarski prostor da se cela stvar razreši bez većih posledica po odnose dve države. U bliskoistočnu misiju je 15. oktobra krenuo američki državni sekretar Majk Pompeo. On će posetiti visoke saudijske zvaničnike a potom i Tursku. „Slučaj Kašogi“ biće glavna stavka na agendi njegove posete.

Čelična ruka reformatorskog princa U novembru prošle godine mediji su prenosili istovremeno senzacionalne i bizarne vesti o dešavanjima u vezi s tadašnjim libanskim premijerom Sadom el Haririjem. Ubrzo pošto je Hariri prispeo u saudijsku prestonicu Rijad, emitovan je video-snimak kojim on podnosi ostavku na premijersko mesto. Snimak je pustila saudijska televizijska mreža a kao razlog za podnošenje ostavke Hariri je naveo strahovanja od Irana i njegovog protežea u Libanu, Hezbolaha.Međutim, libanski izvori bliski Haririju su ubrzo preneli informacije novinskim agencija da je libanski premijer po prispeću u Saudijsku Arabiju primoran da da ovu izjavu, i da mu je onemogućeno da komunicira. Ubrzo su se u medijima pojavila tumačenja kako je Haririjev tretman deo čistki koje je saudijski princ izvodio u vladajućim i poslovnim krugovima. Haririjeva porodica, osim toga što je u vrhu libanske politike, ima snažne poslovne veze sa Saudijskom Arabijom. Sve ove navode saudijske vlasti su negirale. Ova dešavanja izazvala su izliv nezadovoljstva u Libanu. Demonstranti su zahtevali da se Hariri oslobodi i vrati u zemlju. Krajem novembra Hariri je suspendovao svoju ostavku.
Prema rečima Sare Lee Vitson, šefa bliskoistočnog odeljenja „Hjuman rajts voča“, „izvan i povrh progona aktivista, pisaca, klerika, učenjaka i biznismena iz kuće Sauda, gde su Saudi mogli da tvrde kako postoji nekakav ’proces’, moguće kidnapovanje Kašogija se uklapa u obrazac napada po kom Saudijci i ne izigravaju legalnost“.

Prema njenim rečima, sve snažnija kampanja progona uključuje hapšenja brojnih disidenata. Po navodima „Bi-Bi-Sija“ trojica saudijskih prinčeva su oteta od kada je Salman 2015. godine postao kralj. Kidnapovanja su bila sredstvo saudijske borbe protiv političkih protivnika i u ranijim decenijama. Nasir el Said, osnivač Narodne unije Arabijskog poluostrva, bio je najistaknutija opoziciona ličnost saudijskoj kraljevskoj kući. Napustio je zemlju pa se, posle boravka u Jemenu, obreo u Bejrutu. Tu je kidnapovan 1979. godine. Ne zna se šta se s njim desilo posle toga, a mnogi sumnjaju da iza njegovog nestanka stoje saudijske vlasti. Ranije su kidnapovani bili i prinčevi Sultan bin Turki, Turki bin Bandar el Saud i Saud bin Saif el Nasr.

[/restrict]