У саудијским политичким дешавањима, у складу с репутацијом ове краљевине, догађаји често поприме извесну ноту бизарности. Саудијски новинар Џамал Кашоги нестао је приликом посете конзулату своје земље у Истанбулу 2. октобрa. Случај досад није разрешен и поред велике пажње међународне јавности коју је изазвао. Дисонантни тонови појавили су се чак и у саудијско-америчким односима који годинама делују стамено
Разлог због којег је Џамал Кашоги отишао у саудијски конзулат, упркос томе што је страховао за своју безбедност, био је посве личан – отишао је по документа која потврђују да се развео како би могао да се поново ожени. Његова вереница, Туркиња Хатиџе Џенгиз, чекала је једанаест часова испред зграде дипломатског представништва – према њеним речима током тог периода дисидент се није појавио.
Тврдње и контратврдње Шта се десило са Кашогијем засад није познато. У недељу, 6. октобра, саветник турског председника Јасин Актај изјавио је за „Ројтерс“ да Турска верује да је Кашоги убијен у саудијском конзулату. Осим тога, додао је да је 15 Саудијаца умешано у његов нестанак. Ердоган је пак изјавио новинарима да су истражни органи прегледали снимке камера, испитали промет на аеродромима, уласке и изласке из конзулата како би што пре разјаснили шта се у ствари десило.
Син краља Салмана, саудијски крунски принц Мохамед бин Салман, који је преузео управу над земљом од јуна 2017, коментарисао је овај случај у интервјуу „Блумбергу“ 5. октобра. Говорећи о Кашогијевој судбини, исказивао је потпуно незнање и необавештеност – „чули смо гласине о ономе што се десило. Он је саудијски грађанин и желимо да знамо шта му се десило. Наставићемо дијалог с турским властима како бисмо сазнали шта се Џамалу тамо десило“. „Како разумем ствари, он је ушао тамо (у саудијски конзулат) и изашао после неколико минута или једног сата. Нисам сигуран. Ми ово истражујемо преко министарства спољних послова“, рекао је Бин Салман. На поновљено питање да ли се Џамал налази у конзулату, Бин Салман је одрично одговорио уз понуду турским властима да прегледају конзулат пошто „ми немамо шта да кријемо“.
На ове саудијске наводе Ердоган одговора тражењем доказа да је Кашоги напустио конзулат. Он је рекао да Ријад треба да докаже да је Кашоги жив. „Морамо што брже доћи до резултата ове истраге. Званичници конзулата не могу да се извуку тако што ће једноставно рећи ’он је отишао’“, изјавио је Ердоган. Наводе турских власти и медија како Кашоги није напустио конзулат треба, према речима дугогодишњег извештача из Турске Дејвида Берчарда, узети крајње озбиљно с обзиром на то да се страна представништва у Турској налазе под строгом присмотром. Он сматра да је практично немогуће да је Кашоги напустио конзулат а да то није примећено.
[restrict]Интернет портал „Мидл ист ај“ цитира извор близак врху турске полиције који верује како је Кашоги „брутално злостављан, убијен а потом је његово тело раскомадано“. Ипак, Ердоган је изјавио да, иако полицијски и обавештајни органи посвећено раде на овом случају, он не располаже информацијама о судбини саудијског новинара. Последње доступне информације наводе да су саудијске и турске власти расположене да обаве заједнички истрагу. Неименовани турски полицијски званичник, како наводи „Ројтерс“, рекао је да турске власти располажу аудио-снимком који сугерише како је новинар убијен. Међутим, ништа прецизније није познато. Кашоги је, према сведочењу америчке новинарке Робин Рајт, у разговору с њом у августу ове године рекао да страхује за свој живот.
Умерени критичар ригидног режима Џамал Кашоги убраја се у најважније јавне гласове у Саудијској Арабији. Спадао је у умерене критичаре режима и био је одан краљевској кући. У наступима у западним медијима знао је да каже да није дисидент већ да настоји да учествује у обликовању одлука које се односе на будућност његове земље – указујући како је такво понашање неупитно у земљама одакле потичу његови саговорници. Како пише „Њујоркер“, разговори са Кашогијем били су прва станица западним новинарима и интелектуалцима који су хтели да разумеју како стоје ствари и „ко је ко“ у саудијском краљевству. Према листу, и по одласку у САД у јуну прошле године Кашоги је наставио да буде утицајан глас у захукталој дебати о правцу којим би требало да се упути Саудијска Арабија. Објављивао је колумну у „Вашингтон посту“, наступао је на међународним ТВ станицама а његов налог на твитеру имао је 1,7 милиона пратилаца.
Пре одласка из Саудијске Арабије уређивао је лист „Ватан“ и водио је телевизијску станицу. Његов критички глас постао је оштрији од како је Мохамед бин Салман почео да се, спроводећи економске и политичке реформе, разрачунава с противницима режима. И са онима у оквиру саудијске куће и онима изван ње. Кашоги је сматрао како је бесмислено карактерисати реформске потезе Бин Салмана као увођење „умереног ислама“ у Саудијској Арабији. „Саудијска Арабија, која се данас бори против политичког ислама, јесте мајка и отац политичког ислама. Краљевина је основана на идеји политичког ислама, да почнемо одатле“, забележио је Кашоги на свом налогу на твитеру.
Кашоги је био и бритак критичар америчког председника Доналда Трампа, посебно његове политике према блискоисточним земљама. „С времена на време, Трамп твитује како нас штити и да ми морамо да платимо како би се та заштита наставила. Од чега нас он штити? Или кога он штити? Верујем да је највећа претња са којом су суочене заливске земље и њихове нафтне резерве председник попут Трампа који не види ништа више у нама до наших нафтних бушотина“, писао је Кашоги.
Поред тога што је критиковао Бин Салмана и блискоисточну политику Доналда Трампа, Кашоги је оштро писао и о салафизму, грани ислама која доминира друштвеним и политичком животом Саудијске Арабије. У недавној колумни за „Вашингтон пост“ писао је да САД греше што се противе Муслиманској браћи у Египту. Подсећамо, овај покрет је током Арапског пролећа успео да обори с власти египатског председника и дугогодишњег америчког савезника Хоснија Мубарака 2011. године. Међутим, новоизабраног председника Мохамеда Морсија је у војном удару збацио министар одбране и садашњи египатски председник Абдел Фатах ел Сиси. Саудијска Арабија и Египат под Сисијевом влашћу су блиски савезници.
Различите заливске земље имају опречне ставове према муслиманском братству. Као према популистичком покрету који је способан да заталаса широке народне масе и да их укључи у политичку борбу, саудијски естаблишмент према њима има изразито непријатељски став. Афирмативно спомињање Муслиманске браће у саудијској јавности је, са становишта званичне државне политике, готово бласфемично.
Турско-саудијске и америчко-саудијске тензије Дејвид Хирст, главни уредник „Мидл ист аја“, у коментару поводом Кашогијевог нестанка забележио је, између осталог, и како су мале шансе да Турска погорша своје односе са Ријадом због овог случаја. Према његовим речима, Бин Салман је вероватно проценио како је Турска исувише слаба да реагује уз „јавни и приватни дуг од неких 700 милијарди долара који треба да отплати све слабијом лиром“. Међутим, ова процена може да се покаже као неутемељена. Турска финансијска криза показала је да је Ердоган спреман да води смелу и продорну спољну политику и поред економских потешкоћа код куће – и да за такву политику ужива подршку домаће јавности! Турски медији засад реагују прилично оштро. Они подсећају на раније нестанке дисидената, пре свих саудијских принчева, киднапованих између 2003. и 2017. године. Осим тога, турско-саудијски односи оптерећени су и бројним регионалним проблемима. У рату у Сирији Турска активно сарађује са Ираном и Русијом на деескалацији сукоба на северу земље, у провинцији Идлиб, док су Саудијци међу водећим спонзорима непријатеља сиријског режима. Различите политике у Сирији повезане су и са другим регионалним питањима. Турска сматра Иран за једног од најважнијих регионалних партнера док га, с друге стране, Саудијска Арабија држи за једног од најжешћих непријатеља. Две државе су се сучељавале и око прошлогодишње блокаде Катара. Када је за немачки „Цајт“ у јулу 2017. коментарисао блокаду Катара, Ердоган је овај потез Саудијске Арабије оценио као „кршење међународног права“. Пошто је осудио тачке саудијског ултиматума упућеног Катару, Ердоган је подвукао како ће Турска пружити Катару „сву могућу помоћ зато што делимо исте вредности, имамо добре односе и не можемо да останемо неми суочени са овим неправдама. Стаћемо на страну жртве и на страну закона“.
Уколико се не покаже да је Кашоги жив а цела афера некако заташка, турско-саудијски односи ће се, готово је извесно, погоршати, с обзиром на то да је само противправно ускраћивање слободе велики злочин према турском кривичном законодавству, независно од тога што се десило на територији конзулата који по међународном праву ужива имунитет.
Досадашња реакција САД, кључног саудијског савезника, кретала се од крајње одмерене до прилично жестоке. Пре неколико дана, 11. октобра, амерички републикански сенатори затражили су истрагу овог случаја, а том приликом је председник Трамп рекао како су односи са Саудијском Арабијом „одлични“. Трамп је у међувремену повисио критички тон – одговарајући на питања новинара, Трамп је рекао како је негирање саудијског краља о умешаности у злочин врло жестоко. Слична уверавања добио је и његов зет и блискоисточни оперативац Џерад Кушнер када је разговарао са крунским принцом. На крају Трамп је споменуо како не треба искључити могућност да су за евентуални злочин криви „одметнути елементи“, а не агенти саудијских власти чиме је, процењују поједини коментатори, отворио маневарски простор да се цела ствар разреши без већих последица по односе две државе. У блискоисточну мисију је 15. октобра кренуо амерички државни секретар Мајк Помпео. Он ће посетити високе саудијске званичнике а потом и Турску. „Случај Кашоги“ биће главна ставка на агенди његове посете.
Челична рука реформаторског принца У новембру прошле године медији су преносили истовремено сензационалне и бизарне вести о дешавањима у вези с тадашњим либанским премијером Садом ел Хариријем. Убрзо пошто је Харири приспео у саудијску престоницу Ријад, емитован је видео-снимак којим он подноси оставку на премијерско место. Снимак је пустила саудијска телевизијска мрежа а као разлог за подношење оставке Харири је навео страховања од Ирана и његовог протежеа у Либану, Хезболаха.Међутим, либански извори блиски Харирију су убрзо пренели информације новинским агенција да је либански премијер по приспећу у Саудијску Арабију приморан да да ову изјаву, и да му је онемогућено да комуницира. Убрзо су се у медијима појавила тумачења како је Хариријев третман део чистки које је саудијски принц изводио у владајућим и пословним круговима. Хариријева породица, осим тога што је у врху либанске политике, има снажне пословне везе са Саудијском Арабијом. Све ове наводе саудијске власти су негирале. Ова дешавања изазвала су излив незадовољства у Либану. Демонстранти су захтевали да се Харири ослободи и врати у земљу. Крајем новембра Харири је суспендовао своју оставку.
Према речима Саре Лее Витсон, шефа блискоисточног одељења „Хјуман рајтс воча“, „изван и поврх прогона активиста, писаца, клерика, учењака и бизнисмена из куће Сауда, где су Сауди могли да тврде како постоји некакав ’процес’, могуће киднаповање Кашогија се уклапа у образац напада по ком Саудијци и не изигравају легалност“.
Према њеним речима, све снажнија кампања прогона укључује хапшења бројних дисидената. По наводима „Би-Би-Сија“ тројица саудијских принчева су отета од када је Салман 2015. године постао краљ. Киднаповања су била средство саудијске борбе против политичких противника и у ранијим деценијама. Насир ел Саид, оснивач Народне уније Арабијског полуострва, био је најистакнутија опозициона личност саудијској краљевској кући. Напустио је земљу па се, после боравка у Јемену, обрео у Бејруту. Ту је киднапован 1979. године. Не зна се шта се с њим десило после тога, а многи сумњају да иза његовог нестанка стоје саудијске власти. Раније су киднаповани били и принчеви Султан бин Турки, Турки бин Бандар ел Сауд и Сауд бин Саиф ел Наср.
[/restrict]