Srbija, sigurna zemlja za migrante

Fronteks na našim granicama

Strah da će Srbija postati tampon–zona za migrante podgreva niz nedoumica, od sporazuma o angažovanju Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu pa do Zakona o readmisiji kojim smo se saglasili da milioni nepoželjnih u Evropi mogu da budu vraćeni u Srbiju

Upis dece migranata u šidske osnovne škole, koji se primenjuje od prošle godine, ove jeseni nikako da se završi jer se iz dana u dan povećava broj migranata u oba prihvatna centra – „Principovac“ i motel „Adaševci“. Ovo iznosi „Sremskomitrovački portal“, pozivajući se na novosadski „Dnevnik“, kako bi ukazao na strah i zabrinutost meštana od nekontrolisanih situacija s migrantima.

PREPORUKA BRANKICE JANKOVIĆ Očajni građani Šida još se sećaju predloga poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković da se migrantima nasele opustela mesta i sela Srbije, jer i ovaj gradić na granici s Hrvatskom već desetak godina masovno napuštaju stanovnici i, po nezvaničnim izjavama žitelja, od nekadašnjih 14 hiljada stanovnika sada ih nema više od osam do devet hiljada. Njihove strahove naročito dopunjuje i činjenica da se i sela u šidskoj opštini ubrzano prazne, pa je, primera radi, Erdevik od nekadašnje četiri hiljade stanovnika spao na svega 1.800 ljudi. Da li neko upražnjeni prostor namerava da popuni migrantima, pitaju se meštani Šida a prenosi mitrovački portal.

[restrict]

SPORAZUM SRBIJE I EU Reklo bi se da njihovu posebnu pažnju izaziva upravo potpisani sporazum između Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu (Fronteks) u borbi protiv ilegalnih migracija, sporazum koji su potpisali Dimitris Avramopulos, komesar EU za migracije, i ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović, a koji će uskoro biti poslat na ratifikaciju u srpski parlament. Avramopulos kaže da će tim sporazumom biti omogućeno da Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu sprovodi granične kontrole na teritoriji Srbije, u saradnji sa srpskom graničnom policijom.
Avramopulos i Stefanović nisu govorili o spornom pitanju otvaranja centara za prihvat migranata izvan granica EU. A upravo je ono ranije izazvalo burne reakcije srpskih vlasti, budući da se u EU sve glasnije govori da bi migrante trebalo smestiti u zemlje Zapadnog Balkana, čemu se Srbija snažno protivi.
Parafiranje sporazuma je usledilo samo nekoliko sati pošto je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić negirala da je bilo priče i da se priča o centrima za migrante u Srbiji, niti o dolasku Fronteksa da čuva granice EU, te poručila da su sve to glasine i tračevi. Time je stvorena dodatna konfuzija oko pitanja migranata koja, inače, već više godina opterećuje ovaj prostor.
„Dojče vele“ je pak objavio kako u Briselu tvrde da je Srbija pristala da obezbedi pristup graničarima Fronteksa i da komesar EU za izbeglice Dimitris Avramopulos tvrdi da su odgovarajući sporazumi o tome već postignuti sa Srbijom, Albanijom i Makedonijom.
„Dojče vele“ se poziva na izvore u Briselu i navodi da je to deo strategije EU da pojača kontrole granica i poveća broj deportacija. „U praksi bi to, kako prenose izvori u Briselu, izgledalo tako da neka članica EU, koja očekuje pristizanje velikog broja izbeglica, zatraži pomoć Fronteksa koji bi onda mogao da preuzme kompletnu proceduru odluke o azilu pri čemu ipak zvanična konačna odluka ostaje u nadležnosti suverenih država. Taj skupi sport bio bi plaćen iz briselske kase“, navodi „Dojče vele“ (DV).
Šef delegacije EU u Beogradu Sem Fabricio prethodno je najavio da bi uskoro trebalo da bude potpisan statusni sporazum između Srbije i Fronteksa koji će dodatno regulisati saradnju srpskih vlasti i te agencije u vezi s migrantima.
O ovome u Srbiji ima malo reči, piše DV, a još je manje jasno šta bi to trebalo da znači, s obzirom na to da su, kako se podseća, u maju prošle godine „Večernje novosti“ pisale da je Srbija odbila ponudu Fronteksa za zaključenje sporazuma prema kojem bi službenici ove agencije imali imunitet u Srbiji, ali da se vlada u Beogradu oglasila spremnom „da nastavi pregovore kako bi se osoblju Fronteksa olakšao operativni rad u Srbiji“. Među najvažnijim zahtevima je da članovi Fronteks tima mogu da ulaze u Srbiju bez viza i da uživaju pun imunitet koji će ih štititi od hapšenja ili eventualnih procesa pred našim sudovima – sve ono što će dobiti u Crnoj Gori, gde će agenti Fronteksa, prema predlogu sporazuma, imati imunitet, te neće moći da budu uhapšeni, krivično gonjeni, niti će morati da plaćaju porez ili svedoče na sudu.

DOBAR POTEZ? Parafiranje Statusnog sporazuma između Evropske unije i Srbije o aktivnostima Fronteksa, prema rečima komesara za izbeglice Vladimira Cucića, jeste „dobar i promišljen“ potez MUP-a Srbije. Cucić je za RTS rekao da je Fronteks „jedna od najozbiljnijih službi u Evropi“, ali je ocenio da će Sporazumom „daleko više dobiti“ evropska agencija, jer je „iskustvo našeg MUP-a nemerljivo u svim segmentima, što pokazuju rezultati“. Cucić kaže i da je Fronteks prisutan u Srbiji već dve-tri godine, a da će se Sporazumom „upotpuniti njihov rad“.
Politički analitičar i kolumnista „Pečata“ Dragomir Anđelković za „Sputnjik“ pak kaže da Fronteks može biti potpora našoj politici odbrane granica samo pod uslovom da evropske zemlje odluče da energično brane granice EU i sprečavaju dolazak migranata u Evropu.
„Dok god one to ne rade na klasičan način, bilo kakav Fronteks pre je marketinški potez, nego efikasna organizacija. I naša policija i vojska mogle bi da se izbore s tim problemom kada bi postojali jasna politička odluka i stav u javnosti, i našoj, i evropskoj, da se na klasičan način, kao što je to rađeno u prethodnim epohama, štiti granica“, tvrdi Anđelković.

MRTVA TAČKA A da stvari nisu jasne ni u Evropskoj uniji pokazao je neformalni sastanak u Salcburgu, gde se veliki problem – migranti – nije pomerio s mrtve tačke. Čak ni predlog sa samita iz juna, o povećanju pripadnika granične policije Fronteks sa simboličnih 1.600 na 10.000 sa zadatkom da čuvaju granice EU, nije „prošao“ na ovom susretu. Ustupanje suvereniteta, što je prošli put pomenula Angela Merkel, stara je tema premijera Mađarske Viktora Orbana: „Pošto su shvatili da nećemo primiti migrante, pokušavaju da ih uz pomoć granične policije sami propuste u naše države.“
Prema njegovim rečima koje je preneo „Asošijeted pres“, evropske birokrate „ne žele da zaustave imigraciju, već žele da njome upravljaju“. Mađarski premijer citirao je i izjavu nemačke kancelarke Angele Merkel, u kojoj je ona poručila da će države članice EU morati da ustupe pojedina nacionalna prava Fronteksu.
Vetar u leđa Orbanu dali su još neki članovi EU. Umesto da nastavi s finansiranjem pogranične agencije Evropske unije Fronteks, EU bi trebalo da preusmeri novac ka pojedinačnim državama članicama kako bi one mogle da ojačaju svoje granice i zaštite se od nelegalne migracije, izjavili su premijeri Češke i Slovačke, Andrej Babiš i Peter Pelegrini. Inače, Češka spoljnu granicu EU ima samo na međunarodnim aerodromima, a Slovačka nepunih 200 kilometara s Ukrajinom.
Teško da će do radikalnijih rešenja doći i posle odlučnog Makronovog upozorenja da nema više „a la kart“ EU: ko neće Fronteks, ko neće migrante, a hoće samo novac iz fondova – moraće van Šengena. Koliko se Orban „uplašio“, govori podatak da je odmah otišao u Moskvu, što je drugi put u poslednja dva meseca…

CENTRI ZA MIGRANTE Prema izveštaju nemačkog „Špigla“, koji se poziva na poverljive izvore, austrijski kancelar Sebastijan Kurc evropskim kolegama je izneo novi predlog – da EU godišnje može da primi samo određeni broj izbeglica. Dalje, Beč predlaže neku vrstu vrednosnog testa za došljake prema kojem bi zaštitu mogli da dobiju samo oni koji prihvataju evropske vrednosti, kao i predlog o sabirnim centrima van EU. Oni se prevashodno odnose na afrički kontinent, ali bi, strahuje se, mogli da pogode i Balkan.
Austrijska vlada pregovara sa zemljama Zapadnog Balkana o uspostavljanju centara za proterivanje ilegalnih migranata, piše bečki dnevnik „Prese“. List tvrdi da Beč „već vodi pregovore“ s Beogradom, Tiranom, Skopljem i Prištinom o uspostavljanju „kampova za proterivanje osoba koje u Austriji budu dobile negativan odgovor na zahtev za dobijanje azila, a koja su došla preko balkanske rute“.
S druge strane, „navode o Srbiji kao tampon-zoni imali smo i tokom prethodnih godina kada je kroz Srbiju prošlo oko milion migranata. Naša zemlja ni tada nije postala sabirni centar za migrante, niti će to biti u budućnosti“, rekao je u jeku te debate tokom juna ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
Ideja je, inače, lansirana ove godine, a posebno joj se opirala Albanija koja je, kao pomorska zemlja, pominjana kao moguća „sigurna luka“ za brodove s migrantima.
Ideju da se na njihovim teritorijama prave sabirni centri u kojima bi se do konačne odluke grupisali potražioci azila odbile su i BiH, kao i zemlje severne Afrike.

OPREČNI STAVOVI Da su u strahu velike oči, pokazao je upravo sporazum o Fronteksu, za koji se takođe govorilo da predstavlja trač i glasinu, a zvaničnici u Srbiji već iznose različite stavove i o ovom pitanju.
Tako je direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović ocenio, prenela je agencija „Beta“, da najave zatvaranja zapadnih granica za dalji priliv migranata ukazuju da će Srbija definitivno postati tampon-zona za migrante i poslednja granica za sve izbeglice koji idu iz pravca Turske ka EU.
S druge strane, komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić kaže, takođe za „Betu“, da je „nama važno da gledamo odakle ljudi dolaze, da li se tu nešto menja a Turska je u ovom trenutku pouzdan partner kada je reč o migrantima. Priče o Srbiji kao tampon-zoni slušam već godinama. Za mene ne postoji ta opasnost u ovom trenutku, svi pokazatelji, poput broja ulazaka, ne ostavljaju prostor za takve strahove“.
Strah, međutim, podgrevaju ozbiljne analitičke procene i upozorenja da će EU biti primorana da vraća migrante kojima nije odobren azil u tzv. sigurne zemlje iz kojih su ušli u članice EU. Pošto je Srbija proglašena sigurnom zemljom, u nju će po ugovoru o readmisiji biti vraćeni svi migranti kojima nije odobren azil, a koji su u EU ušli iz Srbije. Rečeno je već da Srbija neće moći da te migrante vrati u Makedoniju, iz koje su oni ušli u Srbiju, jer je Makedonija proglašena nesigurnom zemljom za migrante.
Pritom, dovoljna je samo pretpostavka da je u vreme nezakonitog ulaska u drugu zemlju lice posedovalo važeću dozvolu boravka izdatu od strane Republike Srbije, a treba podsetiti da su naši zvaničnici, u vreme najžešćeg izbegličkog priliva, izričito naveli da je Republika Srbija prva u Evropi popisala sve migrante koji su došli u nju. I zato svi koji su preko Srbije prešli u zemlje EU mogu biti legalno vraćeni u Srbiju, pošto ih je Srbija snabdela „prima facie“ dokazima postojanja uslova readmisije.
Otud i mnoge nedoumica iz sporazuma o Fronteksu u kojem se, u jednom delu, kaže da će se ovim sporazumom „omogućiti da Fronteks u saradnji sa MUP-om Srbije sprovodi granične provere migranata, čime će se povećati bezbednost spoljnih granica EU“. Logički sledi zaključak da Fronteks ne treba da pomaže da se zaustave migranti i da se spreči njihov ulazak u Srbiju…

[/restrict]