“Obraz uz obraz” s publikom

Šezdeset godina RTS-a

U Radio-televiziji Srbije 23. avgusta upriličen je svečani prijem, a proslava se nastavila koncertom umetničke, zabavne i džez muzike na Stadionu Tašmajdan. Na velikoj sceni impozantne scenografije bili su ansambli muzičke produkcije RTS-a: Hor i Simfonijski orkestar RTS-a i Big Bend, Hor Kolibri i Dečji hor RTS-a… Koncert je, kao i onaj narednog dana posvećen narodnoj muzici, direktno prenošen na prvom programu javnog servisa i RTS planeti

Iz nezavršene zgrade Sajma, jedinom objektu u većem delu Evrope tada namenski građenom za televizijsku stanicu, iz reportažnih kola, Televizijski studio Beograd emitovao je 23. avgusta 1958. u 20 časova prvi eksperimentalni program, započet svečano Dnevnikom koji je čitala spikerka Radio Beograda Olivera Živković. U gradu su na otvorenim lokacijama ovu atrakciju građani posmatrali preko 80 televizora, aparata koji je tada koštao 20 prosečnih plata.

Tim povodom u Radio-televiziji Srbije 23. avgusta upriličen je svečani prijem, a proslava se nastavila koncertom umetničke, zabavne i džez muzike na Stadionu Tašmajdan. Na velikoj sceni impozantne scenografije bili su ansambli muzičke produkcije RTS-a: Hor i Simfonijski orkestar RTS-a i Big Bend sa dirigentima Bojanom Suđićem i Ivanom Ilićem, Hor Kolibri (dirigent Ljiljana Ranđelović) i Dečji hor RTS-a (dirigent Snežana Despotović), kao i gosti dirigenti – Vojkan Borisavljević i Vojislav Bubiša Simić. Koncert je, kao i onaj narednog dana posvećen narodnoj muzici, direktno prenošen na prvom programu i RTS planeti.

Plejada muzičara u sve tri kategorije koji su obeležili 60 godina RTS-a je toliko velika da ih je trebalo valjano probrati za program od dva sata. Počelo je starom dnevničkom špicom i Himnom Beogradu Mihovila Logara u izvođenju svih na sceni, da bi zatim mališani otpevali svoje, dok su u pozadini arhivski snimci Dragana Lakovića podsetili na velikog majstora dečje pesme. Mnogo svirana Grlica iz Ohridske legende Stevana Hristića ovog puta je bila poslednje što je Simfonijski orkestar izveo sam do kraja, kada će se odjaviti Maršem na Drinu. Šteta što je ovakav ansambl uz dirigenta Suđića poslužio samo kao pratnja, a mogli su i više.

Često praćena arhivskim snimcima ređala se muzika iz legendarnih zabavnih emisija i serija – Obraz uz obraz (Milena Dravić i Dragan Nikolić i Sedmorica mladih, ah, ah), Slagalica, kultna tema Otpisanih koja i danas deluje sveže, Pukni zoro iz Montevidea, skeč duet Kamiondžija (nezaboravni Pavle Vuisić i Čkalja), da bi se ovaj blok oprostio klasikom, pesmom A sad adio Vojkana Borisavljevića iz serije Vruć vetar. Uozbiljeni deo programa, klasična muzika, predstavio je nekad malog, sada odraslog, violinistu Stefana Milenkovića koji je sasvim korektno svirao Sarasateovu Karmen fantaziju, kao i čarobnog frulaša Boru Dugića u Srpskoj sviti, sve uz pratnju Simfonijskog orkestra. Onda je Molitvu, pobednicu na Evroviziji, iz nekog razloga pevao hor, a tu su bili, od pevača zabavne muzike, nezaobilazni Željko Joksimović, ekstravagantno udešena Slađana Milošević (nije rokirala nego jecala u pesmi Oprosti Darka Kraljića), velika dama neprolaznog glasa i šarma Bisera Veletanlić u evergrinu Zlatni dan, Bora Čorba se opet obraćao anđelima, a Bajaga je šmekerski i velegradski poželeo dobro jutro džezerima. Big Bend RTS, odličan i kod nas malo eksponiran ansambl, ovom se prilikom predstavio kao svetski a naš, uz dirigenta Ivana Ilića.

Red zabave, red kulture – u nastavku klasični pevači i pevačice. Odličan mađarski tenor kao gost Srbije (pevao i na danima piva u Zrenjaninu) Bela Mavrak je profesionalno i bez napora u vreloj noći otpevao tešku ariju iz Pučinijeve opere Toska, Jadranka Jovanović meksičku pesmicu Granada, a sopran Dragana Radaković efektan solo iz operete Kneginja čardaša – lake note za publiku koja ne zna šta je opera? Na kraju svi troje su se raspevali u čuvenoj ariji Pijmo iz Verdijeve Travijate, njišući se s punim čašama, radi vizuelne ilustracije.

Onda su binu zaposeli rokeri i dugo čekana žurka je mogla da počne. Trio Bregović–Tifa–Alen iz nekadašnjeg Bijelog dugmeta ovih meseci obilaze nekadašnju Jugu i naplaćuju dividende na rokersku jugonostalgiju. Brega odavno niti peva niti svira, ali lepo izgleda uz gitaru, pa je Hopa cupa bila nepotrebna pesma, čak sa sve refrenom Balkan, koji nama ovde ništa ne znači. Iza isprazne Ćiribele u kojoj se konačno čuo glas pravog pevača Alena Islamovića, Goran, Tifa i Alen su napravili performans u pesmi Ružica si bila, u kome je osim jedne akustičke gitare učestvovao ceo Tašmajdan. Refren pesme pevao je stadion kao da je pun pevača a ne umorne beogradske raje, trenutak u kome je stalo vreme. Oprostili su se orkestri, dirigenti, a s vremena na vrijeme ostalo je da lebdi negde tamo.

Tehnička ekipa RTS odlično je obavila svoj posao direktnog prenosa, na čelu sa urednicom Anjom Rogljić i rediteljem Veselinom Grozdanićem, koji je nadahnuto preneo zvuk i atmosferu koncerta, efektnu scenografiju i vizuelne efekte, kao i snimke Beograđana koji kampuju na travi oko stadiona i uživaju u muzici.