“Образ уз образ” с публиком

Шездесет година РТС-а

У Радио-телевизији Србије 23. августа уприличен је свечани пријем, а прослава се наставила концертом уметничке, забавне и џез музике на Стадиону Ташмајдан. На великој сцени импозантне сценографије били су ансамбли музичке продукције РТС-а: Хор и Симфонијски оркестар РТС-а и Биг Бенд, Хор Колибри и Дечји хор РТС-а… Концерт је, као и онај наредног дана посвећен народној музици, директно преношен на првом програму јавног сервиса и РТС планети

Из незавршене зграде Сајма, једином објекту у већем делу Европе тада наменски грађеном за телевизијску станицу, из репортажних кола, Телевизијски студио Београд емитовао је 23. августа 1958. у 20 часова први експериментални програм, започет свечано Дневником који је читала спикерка Радио Београда Оливера Живковић. У граду су на отвореним локацијама ову атракцију грађани посматрали преко 80 телевизора, апарата који је тада коштао 20 просечних плата.

Тим поводом у Радио-телевизији Србије 23. августа уприличен je свечани пријем, а прослава се наставила концертом уметничке, забавне и џез музике на Стадиону Ташмајдан. На великој сцени импозантне сценографије били су ансамбли музичке продукције РТС-а: Хор и Симфонијски оркестар РТС-а и Биг Бенд са диригентима Бојаном Суђићем и Иваном Илићем, Хор Колибри (диригент Љиљана Ранђеловић) и Дечји хор РТС-а (диригент Снежана Деспотовић), као и гости диригенти – Војкан Борисављевић и Војислав Бубиша Симић. Концерт је, као и онај наредног дана посвећен народној музици, директно преношен на првом програму и РТС планети.

Плејада музичара у све три категорије који су обележили 60 година РТС-а је толико велика да их је требало ваљано пробрати за програм од два сата. Почело је старом дневничком шпицом и Химном Београду Миховила Логара у извођењу свих на сцени, да би затим малишани отпевали своје, док су у позадини архивски снимци Драгана Лаковића подсетили на великог мајстора дечје песме. Много свирана Грлица из Охридске легенде Стевана Христића овог пута је била последње што је Симфонијски оркестар извео сам до краја, када ће се одјавити Маршем на Дрину. Штета што је овакав ансамбл уз диригента Суђића послужио само као пратња, а могли су и више.

Често праћена архивским снимцима ређала се музика из легендарних забавних емисија и серија – Образ уз образ (Милена Дравић и Драган Николић и Седморица младих, ах, ах), Слагалица, култна тема Отписаних која и данас делује свеже, Пукни зоро из Монтевидеа, скеч дует Камионџија (незаборавни Павле Вуисић и Чкаља), да би се овај блок опростио класиком, песмом А сад адио Војкана Борисављевића из серије Врућ ветар. Уозбиљени део програма, класична музика, представио је некад малог, сада одраслог, виолинисту Стефана Миленковића који је сасвим коректно свирао Сарасатеову Кармен фантазију, као и чаробног фрулаша Бору Дугића у Српској свити, све уз пратњу Симфонијског оркестра. Онда је Молитву, победницу на Евровизији, из неког разлога певао хор, а ту су били, од певача забавне музике, незаобилазни Жељко Јоксимовић, екстравагантно удешена Слађана Милошевић (није рокирала него јецала у песми Опрости Дарка Краљића), велика дама непролазног гласа и шарма Бисера Велетанлић у евергрину Златни дан, Бора Чорба се опет обраћао анђелима, а Бајага је шмекерски и велеградски пожелео добро јутро џезерима. Биг Бенд РТС, одличан и код нас мало експониран ансамбл, овом се приликом представио као светски а наш, уз диригента Ивана Илића.

Ред забаве, ред културе – у наставку класични певачи и певачице. Одличан мађарски тенор као гост Србије (певао и на данима пива у Зрењанину) Бела Маврак је професионално и без напора у врелој ноћи отпевао тешку арију из Пучинијеве опере Тоска, Јадранка Јовановић мексичку песмицу Гранада, а сопран Драгана Радаковић ефектан соло из оперете Кнегиња чардаша – лаке ноте за публику која не зна шта је опера? На крају сви троје су се распевали у чувеној арији Пијмо из Вердијеве Травијате, њишући се с пуним чашама, ради визуелне илустрације.

Онда су бину запосели рокери и дуго чекана журка је могла да почне. Трио Бреговић–Тифа–Ален из некадашњег Бијелог дугмета ових месеци обилазе некадашњу Југу и наплаћују дивиденде на рокерску југоносталгију. Брега одавно нити пева нити свира, али лепо изгледа уз гитару, па је Хопа цупа била непотребна песма, чак са све рефреном Балкан, који нама овде ништа не значи. Иза испразне Ћирибеле у којој се коначно чуо глас правог певача Алена Исламовића, Горан, Тифа и Ален су направили перформанс у песми Ружица си била, у коме је осим једнe акустичке гитаре учествовао цео Ташмајдан. Рефрен песме певао је стадион као да је пун певача а не уморне београдске раје, тренутак у коме је стало време. Опростили су се оркестри, диригенти, а с времена на вријеме остало је да лебди негде тамо.

Техничка екипа РТС одлично је обавила свој посао директног преноса, на челу са уредницом Ањом Рогљић и редитељем Веселином Грозданићем, који је надахнуто пренео звук и атмосферу концерта, ефектну сценографију и визуелне ефекте, као и снимке Београђана који кампују на трави око стадиона и уживају у музици.                      

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *