Vremenska linija Miše Savića

Umetnik se na svom CD-u predstavlja kao kompozitor savremenog senzibiliteta, ali u isto vreme ne zapostavlja ni emocionalnu komponentu, jer u muzici se o tome i radi. Naša muzička javnost ovim delom dobija priliku da se obavesti o minimalizmu na svaki način, jer od savremene muzike to je pravac koji je nekako najbliži za prihvatanje i onima koji nisu ljubitelji bilo čega posle Prokofjeva

Kompozitor, muzički pedagog, producent, dizajner zvuka i majstor performansa Miroslav Miša Savić (1954), jedan od osnivača pokreta minimalizma u srpskoj muzici i njen aktivni učesnik od sedamdesetih godina prošlog veka do danas, izdao je nedavno svoj autorski CD Vremenska linija / Timeline. Tesno prateći svetska zbivanja u muzici, 1976. je osnovana umetnička grupa četvorice mladih kompozitora Opus 4 (Milimir Drašković, Miodrag Lazarov Pashu, Miroslav Savić i Vladimir Tošić). Oni su zajedno studirali na Muzičkoj akademiji (FMU) u Beogradu sedamdesetih u klasi profesora Vasilija Mokranjca i tokom studija su započeli zajedničku saradnju koja se ogledala u komponovanju i izvođenju minimalističke muzike u kombinaciji s vizuelnom umetnošću, kroz različite medije grafike, filma, fotografije, slajdova, videa, performansa. Time su postavili osnove multimedijalnosti na jugoslovenskoj/beogradskoj sceni, s pokušajem da se utiče na promenu tradicionalnog načina vrednovanja klasične muzike. Centar avangardnih umetničkih zbivanja u to vreme bio je Studentski kulturni centar, s predivnom koncertnom salom, uvek pun studenata, iako se u holu slušala isključivo klasična muzika i pila samo bezalkoholna pića. Muzički urednici, legendarna kompozitorka Branka Šaper i kasnije Miša Savić uspeli su da stvore kultno mesto klasične i savremene muzike u najboljem izdanju, sa enormnom posetom publike. Tu je osnovan i prvi put nastupio 1977. Ansambl za drugu novu muziku s programom minimalističke muzike, da bi se posle gotovo trodecenijske pauze Ansambl ponovo okupio tek 2017. godine, spajajući neke od prvih članova – Mišu Savića među njima – s novim generacijama muzičara. Osim ovih grupa, Savić je tada bio član i avangardne kompozitorske grupe Nova generacija, kao i Jumbela (Yummbel – kompozitor i osnivač Elektronskog studija Radio Beograda Vladan Radovanović, 1982), da bi takođe aktivno učestvovao u projektu Evropske minimalne muzike.
Izdanje Vremenska linija sastoji se od kompozicija za različite izvođačke grupacije od 1980. do danas. Solistički instrument je, neuobičajeno i sasvim originalno, čembalo, zvučno svedočanstvo teorije da je barok bio konceptualna prethodnica minimalizma. Linker izvodi Miloš Petrović, a Begatu (Begatta) Smiljka Isaković, u svim bojama i tonskim mogućnostima čembala, od lakih i lepršavih linija sve do fortisimo klastera. Kvartet saksofona Ivana Švagera poigrava se u duhovitoj numeri minimalistički nazvanoj 4-2-3. LP duo u kompoziciji Duo per Due fon klavirski bogatih i razvijenih snažnih harmonija prekida ritmičkim udarima, dok im se u Valceru udešenom za vrbicu pridružuje klavir igračka, koji inače prekrasno svira naša Nada Kolundžija, a na ovom snimku izvođač je Margaret Leng Tan. Valcer počinje kao omaž romantičarskoj muzici, sa izvanredno izvajanim partovima klavira, koje drsko prekida igračka, tek da se pijanisti ne unesu preterano u lirski zanos. Čarobna graciozna kompozicija.
Autor se na ovom CD-u iskazuje kao izvođač u oblasti elektronike, u Verbatimu za programiranu muzičku kutiju i elektroniku (gostuje Jovana Đorđević) i kompoziciji Uzvodno za elektroniku i električnu violu (Rastko Popović). Elektronske mogućnosti Savić koristi diskretno, eterično, delikatno, s preciznim tonskim ciljem, bez ataka na uši i dobar ukus svoje publike. Rastko Popović pokazuje izvanredne kameleonske sposobnosti, jer on uspešno svira i baroknu violu i običnu violu kao i električnu, što je retkost u našem muzičkom svetu. Od ansambala prisutni su Ansambl za drugu novu muziku (ABC music za grupu, gde se kombinuju glasovna skandiranja sa instrumentima i ritam grupom) i Disfilharmonija sa numerom Big Brotherhood koja otvara disk sirovim ritmom i zvukom srodnim rok koncertima.
Dobro je da se naša muzička javnost obavesti o minimalizmu na svaki način, jer od savremene muzike to je pravac koji je nekako najbliži za prihvatanje i onima koji nisu ljubitelji bilo čega posle Prokofjeva. Miša Savić se na svom CD-u predstavlja kao kompozitor savremenog senzibiliteta, ali u isto vreme ne zapostavlja ni emocionalnu komponentu, jer u muzici se o tome i radi. Ljubitelji umetničke muzike dobili su zvuk jednog prošlog vremena, ali i budućeg, kompleksnu i kompletnu ambijentalnu celinu koja se sluša u dahu, baš kao što naziv kaže, kao neprekinuta vremenska linija.