Временска линија Мише Савића

Уметник се на свом ЦД-у представља као композитор савременог сензибилитета, али у исто време не запоставља ни емоционалну компоненту, јер у музици се о томе и ради. Наша музичка јавност овим делом добија прилику да се обавести о минимализму на сваки начин, јер од савремене музике то је правац који је некако најближи за прихватање и онима који нису љубитељи било чега после Прокофјева

Композитор, музички педагог, продуцент, дизајнер звука и мајстор перформансa Мирослав Миша Савић (1954), један од оснивача покрета минимализма у српској музици и њен активни учесник од седамдесетих година прошлог века до данас, издао је недавно свој ауторски ЦД Временска линија / Timeline. Тесно пратећи светска збивања у музици, 1976. је основана уметничка група четворице младих композитора Опус 4 (Милимир Драшковић, Миодраг Лазаров Пасху, Мирослав Савић и Владимир Тошић). Они су заједно студирали на Музичкој академији (ФМУ) у Београду седамдесетих у класи професора Василија Мокрањца и током студија су започели заједничку сарадњу која се огледала у компоновању и извођењу минималистичке музике у комбинацији с визуелном уметношћу, кроз различите медије графике, филма, фотографије, слајдова, видеа, перформанса. Тиме су поставили основе мултимедијалности на југословенској/београдској сцени, с покушајем да се утиче на промену традиционалног начина вредновања класичне музике. Центар авангардних уметничких збивања у то време био је Студентски културни центар, с предивном концертном салом, увек пун студената, иако се у холу слушала искључиво класична музика и пила само безалкохолна пића. Музички уредници, легендарна композиторка Бранка Шапер и касније Миша Савић успели су да створе култно место класичне и савремене музике у најбољем издању, са енормном посетом публике. Ту је основан и први пут наступио 1977. Ансамбл за другу нову музику с програмом минималистичке музике, да би се после готово тродеценијске паузе Ансамбл поново окупио тек 2017. године, спајајући неке од првих чланова – Мишу Савића међу њима – с новим генерацијама музичара. Осим ових група, Савић је тада био члан и авангардне композиторске групе Нова генерација, као и Јумбела (Yummbel – композитор и оснивач Електронског студија Радио Београда Владан Радовановић, 1982), да би такође активно учествовао у пројекту Европске минималне музике.
Издање Временска линија састоји се од композиција за различите извођачке групације од 1980. до данас. Солистички инструмент је, неуобичајено и сасвим оригинално, чембало, звучно сведочанство теорије да је барок био концептуална претходница минимализма. Линкер изводи Милош Петровић, а Бегату (Begatta) Смиљка Исаковић, у свим бојама и тонским могућностима чембала, од лаких и лепршавих линија све до фортисимо кластера. Квартет саксофона Ивана Швагера поиграва се у духовитој нумери минималистички названој 4-2-3. ЛП дуо у композицији Duo per Due фон клавирски богатих и развијених снажних хармонија прекида ритмичким ударима, док им се у Валцеру удешеном за врбицу придружује клавир играчка, који иначе прекрасно свира наша Нада Колунџија, а на овом снимку извођач је Маргарет Ленг Тан. Валцер почиње као омаж романтичарској музици, са изванредно извајаним партовима клавира, које дрско прекида играчка, тек да се пијанисти не унесу претерано у лирски занос. Чаробна грациозна композиција.
Аутор се на овом ЦД-у исказује као извођач у области електронике, у Вербатиму за програмирану музичку кутију и електронику (гостује Јована Ђорђевић) и композицији Узводно за електронику и електричну виолу (Растко Поповић). Електронске могућности Савић користи дискретно, етерично, деликатно, с прецизним тонским циљем, без атака на уши и добар укус своје публике. Растко Поповић показује изванредне камелеонске способности, јер он успешно свира и барокну виолу и обичну виолу као и електричну, што је реткост у нашем музичком свету. Од ансамбала присутни су Ансамбл за другу нову музику (ABC music за групу, где се комбинују гласовна скандирања са инструментима и ритам групом) и Дисфилхармонија са нумером Big Brotherhood која отвара диск сировим ритмом и звуком сродним рок концертима.
Добро је да се наша музичка јавност обавести о минимализму на сваки начин, јер од савремене музике то је правац који је некако најближи за прихватање и онима који нису љубитељи било чега после Прокофјева. Миша Савић се на свом ЦД-у представља као композитор савременог сензибилитета, али у исто време не запоставља ни емоционалну компоненту, јер у музици се о томе и ради. Љубитељи уметничке музике добили су звук једног прошлог времена, али и будућег, комплексну и комплетну амбијенталну целину која се слуша у даху, баш као што назив каже, као непрекинута временска линија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *