Opozicija bez medijskog prostora

Lajoš Šimička prodao je sve medije koje je finansirao, a oni su bili glavni kritičari mađarskog premijera

Zbog neodustajanja od antimigrantskog i antisoroševskog stava, mađarski premijer Viktor Orban i njegova vlada suočavaju se sa sve ozbiljnijim kritikama opozicije i Brisela na račun manjka demokratije i poštovanja odluka evropske administracije.

PRODAJA OPOZICIONIH MEDIJA Kruna Orbanovog obračuna na domaćoj sceni, međutim, odigrala se 14. avgusta. Lajoš Šimička, Orbanov najbolji prijatelj, potom i najgori neprijatelj (politički nije uspeo da ga sruši s vlasti na ovogodišnjim aprilskim izborima), nedavnom prodajom i gašenjem svih medija koje je finansirao („Mađar nemzet“, HirTV i „Radio Lanchid“) – položio je svoje poslednje oružje, a mađarskoj opoziciji uskratio jedina preostala medijska uporišta. Analitičari u severnom komšiluku Srbije (ali i većina njih izvan Mađarske) ovaj medijski kolaps zabeležili su kao (definitivni) pad i poslednje prepreke da Viktor Orban ostane na vlasti do 2030. godine.
Novinare u prodatim medijskim kućama šokirala je vest o novoj upravi koja, kako je rekao jedan od njih, vraća staru gardu što je stajala iza programa naklonjenog Fidesu pre 2015. godine. „To je pomalo – deža vi“, rekao je taj novinar, dodavši da je relativna uređivačka sloboda koja je postojala pod opozicionom vlasnikom (Šimičkom) ponovo izgubljena… Sam Šimička je povodom ovoga samo ponovio rečenicu koju je izrekao kada je Viktor Orban u maju zakoračio u svoj četvrti premijerski mandat, da „ne postoje nikakve šanse da se Orban skine s vlasti demokratskim metodama“!

SUKOB OLIGARHA I POLITIČARA Sukob oligarha i njegovog školskog druga Viktora Orbana u čijoj partiji Fides je dve i po decenije bio siva eminencija (jedno vreme i finansijski direktor stranke) datira još od izbora u aprilu 2014. Poslovni zenit koji je Šimička dostigao u drugoj Orbanovoj vladi od 2010. do 2014. godine (kada je sagradio poslovnu imperiju „Kezgep“ u koju su spadali građevinski i medijski koncerni i bio jedan od najbogatijih i najmoćnijih ljudi u Mađarskoj) počeo je da opada. Okidač za zahlađenje bliskih odnosa Šimičke i Orbana (pored Orbanove saradnje i s drugim oligarsima) bila je odluka mađarskog premijera da uvede fiksnu taksu od pet odsto na reklame. Novi porez na oglašavanje zamenio je prethodni koji je omogućavao isplatu poreza u zavisnosti od prihoda koji ostvari medijska kuća. Orbanova vlada je donela ovakvu meru pod pritiskom Evropske komisije, a biznismen Šimička je to doživeo kao udar na sopstvene investicije, ali i uticaj.
Iako je Šimička sve to kasnije predstavljao kao pokušaj da odvrati Orbana od njegovog antidemokratskog kursa, insajderi prenose da je on suviše „otvoreno“ pretendovao na (su)vladarsku poziciju. Dokaz tome je i činjenica da je početkom ove godine važio i za veliku nadu mađarske opozicije koja je smatrala da je premijer Orban dobio sebi ravnog rivala, a politički krugovi u Briselu računali su da bi upravo Lajoš Šimička bio prava osoba za smenu vlasti u Mađarskoj. Šimički je u predizbornoj parlamentarnoj trci u prilog išlo i to što je primenio strategiju totalnog rata i povadio sve kosture iz Fidesovog ormana, kao i „dokaze“ da je Viktor Orban diktator jer je Savet ministara EU i Evropski parlament već imao gotove odluke o tome…
Šimička, međutim, na parlamentarnim izborima nije uspeo. I ne samo to. Sve njegove poslove otkupio je milijarder Žolt Njergeš (njegov najodaniji poslovni partner), za koga mediji u Mađarskoj kažu da je svoju prvu milijardu forinti stekao u vreme prve Orbanove vlade…

SARADNIK SLUŽBE?

U toku kampanje za aprilske izbore 2018. Šimička je optužio Orbana da je bio saradnik mađarske tajne policije. Odbor za nacionalnu bezbednost mađarskog parlamenta ubrzo je pozvao premijera na sednicu Odbora da pruži informacije u vezi s „napisima u štampi koji njegovu ličnost povezuju s opasnošću po nacionalnu bezbednost“.
Šimička je medijima tada izjavio da je Viktor Orban tokom zajedničkog služenja vojnog roka u vreme Narodne Republike Mađarske bio zadužen da izveštava bezbednosne službe o njemu, da je on to saznao tek posle četiri meseca u vojsci i da su njih dvojica nakon toga unapred dogovarali šta će stajati u Orbanovim izveštajima.
Premijer Orban je odbacio Šimičkine tvrdnje: „Bili smo ciljevi tajnih istraga, nas su maltretirali, prisluškivali, pratili su nas agenti i tukli gumenim palicama.“