Опозиција без медијског простора

Лајош Шимичка продао је све медије које је финансирао, а они су били главни критичари мађарског премијера

Због неодустајања од антимигрантског и антисорошевског става, мађарски премијер Виктор Орбан и његова влада суочавају се са све озбиљнијим критикама опозиције и Брисела на рачун мањка демократије и поштовања одлука европске администрације.

ПРОДАЈА ОПОЗИЦИОНИХ МЕДИЈА Круна Орбановог обрачуна на домаћој сцени, међутим, одиграла се 14. августа. Лајош Шимичка, Орбанов најбољи пријатељ, потом и најгори непријатељ (политички није успео да га сруши с власти на овогодишњим априлским изборима), недавном продајом и гашењем свих медија које је финансирао („Мађар немзет“, ХирТВ и „Радио Ланцхид“) – положио је своје последње оружје, а мађарској опозицији ускратио једина преостала медијска упоришта. Аналитичари у северном комшилуку Србије (али и већина њих изван Мађарске) овај медијски колапс забележили су као (дефинитивни) пад и последње препреке да Виктор Орбан остане на власти до 2030. године.
Новинаре у продатим медијским кућама шокирала је вест о новој управи која, како је рекао један од њих, враћа стару гарду што је стајала иза програма наклоњеног Фидесу пре 2015. године. „То је помало – дежа ви“, рекао је тај новинар, додавши да је релативна уређивачка слобода која је постојала под опозиционом власником (Шимичком) поново изгубљена… Сам Шимичка је поводом овога само поновио реченицу коју је изрекао када је Виктор Орбан у мају закорачио у свој четврти премијерски мандат, да „не постоје никакве шансе да се Орбан скине с власти демократским методама“!

СУКОБ ОЛИГАРХА И ПОЛИТИЧАРА Сукоб олигарха и његовог школског друга Виктора Орбана у чијој партији Фидес је две и по деценије био сива еминенција (једно време и финансијски директор странке) датира још од избора у априлу 2014. Пословни зенит који је Шимичка достигао у другој Орбановој влади од 2010. до 2014. године (када је саградио пословну империју „Кезгеп“ у коју су спадали грађевински и медијски концерни и био један од најбогатијих и најмоћнијих људи у Мађарској) почео је да опада. Окидач за захлађење блиских односа Шимичке и Орбана (поред Орбанове сарадње и с другим олигарсима) била је одлука мађарског премијера да уведе фиксну таксу од пет одсто на рекламе. Нови порез на оглашавање заменио је претходни који је омогућавао исплату пореза у зависности од прихода који оствари медијска кућа. Орбанова влада је донела овакву меру под притиском Европске комисије, а бизнисмен Шимичка је то доживео као удар на сопствене инвестиције, али и утицај.
Иако је Шимичка све то касније представљао као покушај да одврати Орбана од његовог антидемократског курса, инсајдери преносе да је он сувише „отворено“ претендовао на (су)владарску позицију. Доказ томе је и чињеница да је почетком ове године важио и за велику наду мађарске опозиције која је сматрала да је премијер Орбан добио себи равног ривала, а политички кругови у Бриселу рачунали су да би управо Лајош Шимичка био права особа за смену власти у Мађарској. Шимички је у предизборној парламентарној трци у прилог ишло и то што је применио стратегију тоталног рата и повадио све костуре из Фидесовог ормана, као и „доказе“ да је Виктор Орбан диктатор јер је Савет министара ЕУ и Европски парламент већ имао готове одлуке о томе…
Шимичка, међутим, на парламентарним изборима није успео. И не само то. Све његове послове откупио је милијардер Жолт Њергеш (његов најоданији пословни партнер), за кога медији у Мађарској кажу да је своју прву милијарду форинти стекао у време прве Орбанове владе…

САРАДНИК СЛУЖБЕ?

У току кампање за априлске изборе 2018. Шимичка је оптужио Орбана да је био сарадник мађарске тајне полиције. Одбор за националну безбедност мађарског парламента убрзо је позвао премијера на седницу Одбора да пружи информације у вези с „написима у штампи који његову личност повезују с опасношћу по националну безбедност“.
Шимичка је медијима тада изјавио да је Виктор Орбан током заједничког служења војног рока у време Народне Републике Мађарске био задужен да извештава безбедносне службе о њему, да је он то сазнао тек после четири месеца у војсци и да су њих двојица након тога унапред договарали шта ће стајати у Орбановим извештајима.
Премијер Орбан је одбацио Шимичкине тврдње: „Били смо циљеви тајних истрага, нас су малтретирали, прислушкивали, пратили су нас агенти и тукли гуменим палицама.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *