UDARNA VEST

Na berzi u Njujorku, koja je osnovana stotinu godina od kako je Dositej Obradović spevao Vostani Serbije, oni koji se ograđuju od sopstvene tradicije pokazali su kako poštuju tuđu

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije umire od raka. Niko ne odgovara.

MAŠALA Udarna vest! Predsednik vlade države Srbije je udarcem u medenicu zatvorio Njujoršku berzu, čime je odato poštovanje starom njujorškom običaju ustanovljenom predaleke 1995. godine. Za neveru! Predsednik vlade koji javno zagovara oslobađanje od prošlosti i mitske tradicije Srba, jer srpski običaji otežavaju put Srba i države Srbije u svetlu budućnost, to jest u evrounijatsku kamoru, poštuje tradiciju!? Doduše tuđu.
Nama predlažu da se odreknemo sopstvene mračne prošlosti, mitova, običaja, tradicije, vere pravoslavne, pisma i jezika. Deru se na sve strane da ne gledamo u prošlost. Ako zaboravimo sopstvenu pametarnicu, ima da nam cvetaju ruže i da se ori pesma Poji Mile volove na reci / na dešnjaku medenica zveči. Dobro, može i neka druga. Svako ima pravo na izbor. Pod uslovom da nije Srbin.

[restrict] Čuvanje običaja i poštovanje tradicije je zastarelo, govori predsednik vlade dok je u Srbiji, ali čim se maknu do Njujorka, uze klepetušu i sa osmehom na licu očuva običaj star skoro 23 godine. Ripli bi ovu vest uvrstio u svetski slavnu rubriku Verovali ili ne. Mašala, rekao bi Babac iz Čačka i ispio ružicu. Malo presečenu.
Osobe koje se stide sopstvene tradicije i običaja, a poštuju tuđe nazovistare običaje samo javno pokazuju da nit znaju koji narod predstavljaju, nit imaju imalo samopoštovanja. Osobe koje sebe ne poštuju, koje se stide sopstvenog, srpskog porekla neće stranci poštovati, ma koliko im hvala upućivali i tapšali ih po ramenima. Ko svoje ne čuva i ne poštuje, neka ne očekuje da će ga drugi čuvati ili poštovati. Sve ovo je zapisano u knjigama koje su davno napisane. Valja samo čitati.

VASKRSENJE Stotinu godina pre nego što je osnovana berza u Njujorku, Dositej Obradović je spevao nikad kasnije dosegnutu pesmu Vostani Serbije u čast Prvog srpskog ustanka i vožda ustanika Karađorđa Petrovića. Danas je ona po ovima što mlate klepetušom, ili udaraju u zvono po belome svetu, nazadna, prepuna mitova i odbija strane investitore koji bi otvorili nova robovska radna mesta. Mnogo bi nam bilo bolje da pesme nema. Zato se protivnici sopstvene tradicije, a poštovaoci tuđe, trude da je uklone sa radija, televizije, iz školskih programa. Svetog vladiku Nikolaja Velimirovića i njegovo ogromno pravoslavno i rodoljubivo delo ako pomenem, biću skroz nazadan, bez ikakve nade da postanem napredan.
Nema nam druge nego da okačimo o sopstvene vratove medenice i krenemo bez zapitkivanja, ali može sa pesmom, na put bez povratka. Kad stignemo tamo, bićemo mrtvi, kako reče narodni poslanik i dodade da „čovek kad umre nije vlasnik svojih organa“, te se može slobodno raskomadati, jer je mrtav, pa svako može uzeti šta mu fali. Narodni poslanik, koji se kiti raznoraznim naučnim titulama, uvredi milijardu hrišćana, sve nas koji verujemo u Vaskrsenje i večni život. Pravo narodnog poslanika je da ne veruje u Vaskrsenje, ali ne sme da vređa niti ponižava ljude koji u večni život veruju. Među nama koji verujemo ima ljudi koji su dobrovoljno pristali da se odreknu pojedinih organa posle ovozemaljskog života. Njihova dobrovoljna odluka. Njihova volja. Niko ih ne osuđuje, kao što niko danas ne osuđuje ni hrišćane koji sami odluče da budu kremirani. Gospod je većini nas podario sem vere i razum i pravo na izbor. Milosrđe je odlika hrišćanskog vernika. To ne daje nikom pravo da drugog primorava da prihvati nešto što po njemu nije u skladu sa njegovim verskim uverenjima i da tvrdi, da čoveka kad umre ima pravo svako raskomadati, jer on nije vlasnik svojih organa. Ako više nemamo pravo na ovozemaljski život, imamo valjda pravo da verujemo u večni život. Ili možda hoće da nam i to oduzmu?
U Beogradu se dešavaju i neke lepe stvari. Otvoren je Narodni muzej. Železnička stanica je zatvorena. Da li je to dobro ili nije, iskreno ne znam. Znam da mi se zgrada i prostor na kome se ona nalazi dopada. Takođe znam da je Beogradu odavno potrebna zgrada opere. Možda neko stručan može ove dve stvari da poveže.
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana. Pomozimo našoj braći i sestrama koji žive na Kosovu i Metohiji. Njima je danas najteže. Čuvajmo Republiku Srpsku.

[/restrict]