PEČAT NEDELJE / Reforma na popravnom

Ako Ministarstvo pravde na izmene Ustava i reformu pravosuđa i dalje bude gledalo kroz ružičaste naočari, ignorišući kritike i primedbe struke, reforma može da doživi sudbinu sličnu onoj od pre deset godina

Kada je u pitanju ustavna reforma pravosuđa, aktuelna ministarka pravde Nela Kuburović kao da gazi stopama nekadašnje ministarke Snežane Malović, koju je reforma pravosuđa pod njenom palicom koštala daljeg profesionalnog bavljenja i pravom i pravosuđem. Kao što se svojevremeno ministarka Malović pohvalila javnosti pozitivnim izveštajem Evropske komisije o reformi pravosuđa, iako je izveštaj bio sasvim suprotan, i ministarka Kuburović je izrazila zadovoljstvo ocenom Venecijanske komisije (VK) Nacrta amandmana na Ustav Srbije, iako je ovo evropsko savetodavno telo navelo šest važnih i ključnih zamerki na rešenja koja je sastavilo Ministarstvo pravde i koja se poklapaju s ranijim kritikama struke, koje je Ministarstvo ignorisalo.

 PRIMEDBE VENECIJANSKE KOMISIJE Ministarstvo je kao važno prenelo činjenicu da je Venecijanska komisija o svojim zaključcima odluku donela jednoglasno što, valjda, treba dodatno da afirmiše samo Ministarstvo, mada je sudija Apelacionog suda u Beogradu i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević (inače oštar kritičar i amandmana i ponašanja Ministarstva) rekla za Glas Amerike, prenoseći utiske članova komisije sa kojima su predstavnici stručne javnosti u Srbiji bili u kontaktu, da je na sednici Venecijanske komisije „bilo vrlo neprijatno“ i da je VK ipak „malo ublažila na kraju svoj stav o nacrtu amandmana“.

Mišljenje VK je uljudno i akribijski umiveno, što ne znači da navedene primedbe imaju manju težinu i posledice ukoliko ne bi bile otklonjene. VK je preporučila konkretne izmene amandmana koji se odnose na izbor nesudijskih članova Visokog saveta sudstva (VSS), sastav Državnog veća tužilaca (DVT), raspuštanje VSS, razrešenje sudija i tužilaca zbog nestručnosti, ujednačavanje sudske prakse, kao i na izbor tužilaca. Pored navedenih preporuka, VK ukazuje na to da i druge predložene izmene odredbi Ustava treba da budu usaglašene i izmenjene u skladu sa njima.

„Izričito kažu da postoje u ustavu neke stvari koje nisu navedene, a morale bi da budu navedene, ili da su u ustavu navedene neke stvari koje nisu ustavna materija i koje ne treba da stoje u ustavu“, naglašava Boljevićeva i najavljuje da će Društvo sudija Srbije narednih dana istupiti i sa zvaničnim stavom. Ona je prenela i stav VK da je inače do sada čitav proces bio vrlo opterećen lošom atmosferom, i da se u budućnosti mora otvoriti konstruktivna javna rasprava.

NOVA JAVNA RASPRAVA Na odgovornost Ministarstva pravde povodom mišljenja Venecijanske komisije pozvao je i Centar za pravosudna istraživanja, uz opasku da bi Ministarstvo pravde, umesto izražavanja zadovoljstva mišljenjem međunarodnih stručnjaka, trebalo da prizna odgovornost za pogrešna rešenja i propuste.

Centar je ocenio da su sugestije Venecijanske komisije suštinske i da se odnose na sve predložene amandmane, te da je u daljem postupku promene Ustava potrebno da Ministarstvo pravde formira Radnu grupu koja će izraditi rešenja u skladu sa mišljenjem komisije, kao i da bi posle toga trebalo održati „stvarnu javnu raspravu“ o usklađenosti predloženih rešenja pri promeni Ustava Srbije sa ciljem da se otkloni politički uticaj na pravosuđe.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić ocenio je da bi posle mišljenja VK bilo kakvo slanje amandmana u dalju proceduru bez formiranja ozbiljne radne grupe, novog teksta i suštinske javne rasprave, predstavljalo „neprihvatljivu neozbiljnost onoga ko se za takav pristup odluči“.

Slično mišljenje je izrazio i Goran Ilić, poverenik za samostalnost javnog tužilaštva, kao i Milan Antonijević direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM), da bi svi predstavnici struke još jednom pozvali Ministarstvo pravde da iznova pokrene javnu raspravu i napiše nove amandmane.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević naglašava da Ministarstvo mora da shvati da je struka bila u pravu i da bi trebalo početi sve iznova, kako bi Srbija primenila evropske standarde u oblasti pravosuđa.