Branimir Nešić: Nad uzbudljivih sto godina jedne utopije

Kulturna politika je osnova za bavljenje bilo kojim drugim vidom politike. Posle vekovnog lutanja, kako na državnom, tako i na identitetskom planu, smatrao sam da je utvrđivanje šta je srpski identitet bio i šta je on danas, nužni preduslov za bilo koje društveno angažovanje, kaže naš sagovornik

Razgovarala Mila Milosavljević Fotografije Milan Timotić

Promocije kapitalnih izdavačkih poduhvata beogradske „Katene mundi“ svojevrsni su kulturni događaji u prestonici. Gotovo bez medijske podrške, ova izdavačka kuća već šest godina istrajava u jedinstvenom naporu da, okupljajući autore oko koncepcije srpskog stanovišta, nizovima svojih izdanja formira temelje za jednu autentičnu, argumentovanu i promišljenu novu srpsku kulturnu i nacionalnu politiku. U njenom izdanju ponovo je objavljena enciklopedija Catena mundi, zatim delo Rimska kurija i južnoslovenske zemlje od XVI do XIX veka Jovana Radonića, prvi put necenzurisani Magnum crimen Viktora Novaka na srpskom jeziku, kao i čitav niz manjih, ali ne manje značajnih knjiga.

U petak, 25. maja 2018. godine, prepuni Amfiteatar Narodne biblioteke Srbije pokazao je zašto ove ocene nisu preterane. Pred više stotina prisutnih koji su ispunili svaki ćošak jedne od najvećih prestoničkih sala namenjenih događanjima u kulturi, o knjizi Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije govorilo je čak sedam besednika: Marinko M. Vučinić, prof. dr Miloš Ković, prof. dr Srđa Trifković, dr Milomir Stepić, prof. dr Nenad Kecmanović, prof. dr Milo Lompar i akademik Kosta Čavoški.

Naspram njih, u publici su se mogli videti i drugi autori ovog zbornika, saradnici i prijatelji pomenute izdavačke kuće: prof. dr Časlav Koprivica, prof. dr Slobodan Reljić, prof. dr Jovan Dušanić, dr Milan Koljanin, dr Slobodan Janković, dr Aleksandar Gajić, Dragan Bisenić, zatim dr Vojislav Koštunica, Boško Obradović i mnogi drugi uglednici iz sveta nauke, kulture, diplomatije, politike… Tim povodom razgovaramo sa direktorom i glavnim urednikom izdavačke kuće „Katena mundi“, Branimirom Nešićem.

U čemu je tajna izdavačke politike vaše kuće, kako ste uspeli da ostvarite nešto gotovo nemoguće u našim uslovima, da okupite različite intelektualce pod jednim krovom i u jednom, premda razuđenom, ipak i zajedničkom poslu?

Kulturna politika je osnova za bavljenje bilo kojim drugim vidom politike. Posle vekovnog lutanja, kako na državnom, tako i na identitetskom planu, smatrao sam da je utvrđivanje šta je srpski identitet bio i šta je on danas, nužni preduslov za bilo koje društveno angažovanje. U tranzicionom periodu surovog i sirovog kapitalizma, pod udarom neoliberalne ekonomije, i nasuprot svim važećim pravilima da ljudima treba prodavati šund literaturu koja se uklapa u jeftini konzumerizam i zadovoljavanje niskih strasti, jedna izdavačka kuća je sebi zadala za cilj da se bavi proučavanjem srpskog identiteta i srpske kulture, preciznije da proučava „srpsku hroniku na svetskim verigama“. Za nepunih šest godina objavili smo stotinu knjiga, od kojih se posebno ponosimo trotomnim izdanjem enciklopedije srpskog naroda Catena mundi, Magnum crimen-om Viktora Novaka, Rimskom kurijom Jovana Radonjića, Kalajevim režimom u BiH Tomislava Kraljačića, i mnogim drugim knjigama… Naša krilatica je i naša u najmanje reči izražena uređivačka politika i naša nada: Mi štampamo knjige za slobodne ljude! Dokle bude bilo slobodnih Srba, koji imaju hrabrost da misle slobodno, dotle će postojati i naša izdavačka kuća i naša misija.

[restrict]

Vaše najnovije kapitalno izdanje Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije je trenutno možda jedini odgovor srpske intelektualne elite na izazov promišljanja (povodom) stogodišnjice tog državnog eksperimenta. Možete li nam reći više o toj knjizi?

Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije je zbornik radova koji se na multidisciplinaran način bavi fenomenom jugoslovenske integracije. U njemu su sadržani tekstovi više od 60 autora, među kojima su naši vodeći istoričari (Milorad Ekmečić, Dragoljub Živojinović, Vasilije Krestić, Andrej Mitrović, Dušan T. Bataković, Miloš Ković itd.), geopolitičari (Milomir Stepić), istoričari književnosti i filolozi (Milo Lompar, Darko Tanasković, Petar Pijanović, Miloš Kovačević) politikolozi i sociolozi (Nenad Kecmanović, Slobodan Antonić, Dragan Bisenić), da pomenem samo neke. Zbornik smo objavili u dva toma, na preko 1.200 stranica, u B5 formatu, u tvrdom povezu, dakle, radi se o kapitalnom ne samo izdavačkom već i nacionalnom projektu. Ideju nam je dao Marinko M. Vučinić, a višegodišnji rad na zborniku smo započeli u saradnji sa Dušanom T. Batakovićem, nedavno preminulim direktorom Balkanološkog instituta SANU, kome je zbornik i posvećen.

Iako Jugoslavije više nema, mi kao narod još uvek nismo izvukli racionalne zaključke i pronašli odgovore na mnoga pitanja: zašto i kako je došlo do stvaranja Jugoslavije, da li je nama Jugoslavija bila potrebna, šta smo kao narod dobili a šta izgubili realizacijom tog projekta, da li je Jugoslavija bila ostvarenje viševekovnog sna da srpski narod živi u jednoj državi ili je bila tamnica i grobnica srpskog naroda; da li smo precenili svoje mogućnosti i da li smo potcenili separatističko iskustvo hrvatskog naroda kome je Jugoslavija, i ona prva i ona druga, bila samo usputna stanica ka ostvarenju njihovog cilja: stvaranje Nezavisne Države Hrvatske… Pitanja je mnogo, a sva se sustiču u jedno: Šta se dogodilo sa narodom koji je početkom 20. veka bio najrasprostranjeniji i najmnogoljudniji narod na Balkanu, čija je država bila Pijemont drugim porobljenim narodima, narodom koji je u stvaranje te države uložio najdragocenije što ima: državni suverenitet, pobedničku snagu srpske vojske i milionske žrtve, da bi iz tog projekta izašao obezglavljen, pobeđen i, izuzev Republike Srpske, poražen i proteran sa teritorija na kojima je vekovima živeo?

Ovaj zbornik je nastao kao izraz potrebe za sagledavanjem i preispitivanjem moderne srpske politike, a sve sa ciljem otkrivanja i apostrofiranja konstanti koje je određuju, kako u prethodnih sto godina, tako i danas.

Kako je ovaj zbornik izgrađen, koje su osnovne niti kojima se urednički odbor rukovodio pri odabiru tekstova i tema?

Zbornik je sastavljen od tekstova koji su ili pisani specijalno za ovo izdanje ili su već objavljivani, u periodici ili kao integralni delovi većih naučnih radova. Naša ambicija je bila da stvorimo mozaičku strukturu tekstova, koja će čitaocima ponuditi raznorodne uvide u prelomne događaje i karakteristične pojave iz istorije Jugoslavije. Antologijski izbor istoriografskih tekstova osvežili smo novim radovima koji iz današnje perspektive i sa ove istorijske distance nude razumevanje određenih aspekata jugoslovenske stvarnosti.

Da li se može reći da postoji određeno srpsko iskustvo Jugoslavije koje još uvek nije samoosvešćeno i rasvetljeno?

Jedan od pravaca kojim smo išli prilikom rada na ovom zborniku je na tragu vašeg pitanja. Naš utisak je da je Jugoslavija kakvu su videli Pašić, Cvijić, Stanojević, Belić, pa ako hoćete i Skerlić, uništena 1941. godine od strane Hitlerove koalicije. Uvertiru za ovakav rasplet događaja na unutrašnjem planu predstavljala je klerikalizacija hrvatskog nacionalizma koja svoj vrhunac doživljava u prvim decenijama HH veka. Za razliku od srpskog nacionalizma, koji se tokom HIH veka razvijao u duhu tradicije evropskog liberalizma i koji je početkom HH veka iznedrio demokratski uređenu državu, Pijemont slobode na ovim prostorima, hrvatski nacionalizam se kretao u okvirima anahronih feudalnih narativa lišenih državotvornog sadržaja. Nespojivost ovakvih koncepcija remetila je minimalnu stabilnost demokratskog poretka Kraljevine Jugoslavije, koju su konačno uništile Hitlerove falange.

Na spoljašnjem planu, jedan od najvažnijih događaja koji su uticali na stvaranje Jugoslavije, ali i na njenu konačnu sudbinu predstavlja Oktobarska revolucija. S jedne strane, Kraljevina Srbija je slomom carske Rusije ostala bez ključnog oslonca svoje spoljne politike i samim tim bila prepuštena diplomatiji moćne Velike Britanije, koja je pak bila veoma zainteresovana za pitanja u regionu Sredozemlja, što je umnogome odredilo okvir u kom je nastala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

S druge strane, ideološki koncept Svetske revolucije, koji je promovisala Kominterna, tražio je pogodno tle širom Evrope, pa i na prostoru Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Našao ga je u multikonfesionalnom karakteru jugoslovenske zajednice. Otvaranjem perspektive stvaranju novih nacija, te stvaranju konstitutivnih jedinica nekakve balkanske federacije, Kominterna je uspela da koordinira aktivnosti praktično svih antijugoslovenskih terorističkih organizacija koje su se pojavile na ovim prostorima, od Kosovskog komiteta, preko VMRO-a, do ustaša, što se pokazalo delotvornim 1941. godine.

Sa dovođenjem Josipa Broza na vlast i stvaranjem federacije novostvorenih republika (tj. novostvorenih nacija), Jugoslavija je postojala samo formalno. Bila je skrojena po meri velikih sila, kao zalog Brozove autoritarne vlasti i kao tiho žarište budućeg odmeravanja snaga na velikoj svetskoj sceni koje će uslediti krajem HH veka.

Prva polovina 2018. godine je već iza nas i čini se da će društveni dijalog o smislu i dometima jugoslovenskog eksperimenta preuzeti jugonostalgičarski glasovi, pa vaša knjiga ima i subverzivni potencijal. Zbog toga uvek i iznova treba postaviti pitanje da li je Srbima Jugoslavija bila potrebna i kakve pouke danas treba da usvojimo iz osam decenija života u takvoj državi? Konačno, kako nam, u traganju za tim odgovorom, može pomoći Istorija jedne utopije?

Ovaj zbornik smo radili sa dubokim pijetetom prema milionskim žrtvama koje je naš narod položio u stvaranju i odbrani jugoslovenske zajednice. Iskustvo jugoslovenske integracije je naše najskuplje plaćeno istorijsko iskustvo. Zbog toga je važno sagledavati ga sa dozom neophodne nacionalne odgovornosti, trezveno i racionalno, bez patetike i politikanstva. Dovoljno iracionalnosti je već ispoljeno prilikom nastanka Jugoslavije, kada joj je zanos kojim je stvarana dao karakter utopijske države. Uprkos turobnoj političkoj svakodnevici koja je kulminirala ubistvom Kralja Ujedinitelja, simbola jugoslovenstva, ova iluzija je održavana sve do Aprilskog rata 1941. godine. Nakon Drugog svetskog rata utopijska iluzija je uterivana represijom uz svesrdnu podršku iz velikih geopolitičkih radionica. Istorija jedne utopije nastala je kao indikator, kao slutnja da se nešto slično dešava i danas.             

[/restrict]