Сумрак западног партнерства

Последице (једностраног) америчког повлачења из нуклеарног споразума са Ираном: Све учесталија упозорења да је ово тренутак за „осамостаљивање“ Европе, она не би смела да следи политику коју сматра опасном и експлозивном

Постоји ли уопште (више) Запад који је почивао на пријатељству и партнерству држава што су (прилично похабана и магловита фраза) „делиле исте вредности и принципе“ и функционисале као уигран оркестар под диригентом који је бринуо о хармонији, сам је не реметећи?
Уздржани (још увек, по инерцији) европски лидери, загледани у све драматичнији хаос на међународној сцени, избегавају да о томе говоре у перфекту. А и кад то (у)чине, раде то индиректно, у нијансама и наговештајима, очигледно уверени да ће смутно (и опасно) време једном, напокон, минути и ово данас постати – јуче.
И док једни мисле да је ово данас прави тренутак за осамостаљивање Европљана и снажно пружање отпора Вашингтону, други пак мање „револуционарни“ кажу да се треба припремати за Америку „после Трампа“ и, колико год је то могуће, не „провоцирати“ деценијског заштитника Голијата.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.