Haos kao novi svetski poredak

Kosovski recept za globalnu krizu

Zahvaljujući aferi Skripalj, na globalnom nivou postaje jasno da i druge bombastične tvrdnje i optužbe sa Zapada predstavljaju običnu farsu i podmetačinu

Nijedan ozbiljan obaveštajno-bezbednosni stručnjak na Zapadu nije se oglasio povodom obaveštajne afere Skripalj. Razlog za to nije nedostatak podataka nego upravo suprotno: ima isuviše jasnih pokazatelja da to Rusi nisu uradili. Sa stanovišta sirove struke Skripalj je bio veliki teret i velika opasnost za Britance, i time mu je sudbina bila zapečaćena. Zato nije nikakvo čudo što je, nakon odluke da se hitno kompromituju Putin i Rusija, MI6 iz arhive izvukla baš njegovu prašnjavu fasciklu.

Znaju Britanci da je bilo dovoljno vremena da operativci FSB nagovore Skripalja u ruskom zatvoru da bar malo popravi štetu koju im je naneo, i da počne da špijunira u korist Rusije. Naravno da je to redovna operativna ideja pre svake razmene špijuna ili zarobljenika.

„TROVANJE“ ALBANSKE DECE Farsa oko upotrebe bojnog otrova u srcu Engleske baca jače svetlo na opasne igre i prevare sa istim sredstvom za masovno uništenje u Siriji, ali i na neke stare inscenirane prevare na Balkanu. Prilikom nove navodne upotrebe bojnog otrova u Siriji i tvrdnje da je stradalo preko 70 ljudi, po već ustaljenoj praksi direktno se optužuje predsednik Asad, a indirektno Rusija. Ovu optužbu prate snimci dece kojima se ispiraju oči i sve veoma liči na poznatu podmetačinu trovanja dece u Prištini pre 28 godina za koju su optuženi Srbi.

Na Kosovu se predstava sa trovanjem albanske dece i dalje zloupotrebljava obeležavanjem godišnjica navodnog trovanja. Kosovski mediji to prikazuju ovako: „Veliki broj učenika na Kosovu otrovan je u proleće 1990. godine. Trovanje otrovnim gasovima bilo je rezultat doktrine istrebljenja koju su pripremile srpske obaveštajne službe, kada su otrovane hiljade mladih.“

Danas se vidi da NATO timovi za sprovođenje metoda hibridnog rata koriste metode davno testirane na Balkanu. Upadljivi apsurdi, kako tada, tako i danas, jednostavno se ignorišu. Budući da niko onda nije odgovorio na pitanje kako je moguće otrovati samo albansku decu i studente kada su institucije bile zajedničke i stanovništvo mešano, tako se danas niko ne pita zašto bi Asad sada upotrebio bojni otrov kada je već dobio rat.

[restrict]

REČ UMESTO DOKAZA Novi način razmišljanja definisali su SAD i Velika Britanija, gde više nisu potrebni nikakvi dokazi o konkretnom ugrožavanju, nego je dovoljna reč saveznika. Grubo nametanje ovakvih stavova malim članicama NATO-a i EU provedeno je preko instruisanih ambasadora, koji su u manjim državama prisustvovali sednicama vlada kada se donosila odluka o proterivanju ruskih diplomata. Tako su ostvarili svojevrstan pritisak jer je njihovo prisustvo shvaćeno kao pretnja. Značaj informisanja država van njihovog saveza i unije, kao i međunarodnih institucija, potpuno je ignorisan, kao da one nisu važne niti dostojne da im se predoče bilo kakvi dokazi.

Polazna osnova bilo je saopštenje američkog predsednika Donalda Trampa, da SAD nisu potrebni nikakvi dokazi u vezi sa aferom Skripalj i da je dovoljna reč britanskog premijera da bi Amerika znala ko je pravi krivac i preduzela adekvatne mere. Održivost novog stava je hitno proverena kroz masovno proterivanje ruskih diplomata, gde je svaka država kao svojevrstan potpis da prihvata uspostavljanje novih principa morala da protera bar jednog ruskog diplomatu. Tako se dogodilo najmasovnije proterivanje diplomata u istoriji koju prati jedna neprijatna praznina – jasan razlog za tako krupan potez.

LAŽI KAO ORUŽJE U nervoznom pokušaju stvaranja sve šireg i jačeg fronta prema Rusiji, uopšte se nije vodilo računa o očuvanju krhke građevine međunarodnih zakona i definisanih međunarodnih odnosa. U rušenju kompletnog sistema teško je razumeti bilo čiji interes, jer ako se  neko nada da će ostvariti strateške ciljeve uspostavljanjem kontrolisanog haosa, taj ne samo da greši nego podstiče planetarnu opasnost. „Igrate se vatrom i biće vam žao“, poručio im je ruski ambasador na hitnoj sednici Saveta bezbednosti UN, sazvanoj na inicijativu Rusije.

Sve je počelo davno, kada je projektovana istina višestruko testirana na Balkanu i postala moćno sredstvo diplomatije. Testirana je na srpskom korpusu i duboko unesrećila srpski narod. Sada neko mega eksperimentom visokog rizika pokušava da proveri da li isti pakleni mehanizam može funkcionisati i prema velikoj i moćnoj Rusiji. Do ove panične reakcije došlo je u trenutku kada se spoznalo da sve dosadašnje mere primenjene prema Rusiji ne samo da nisu dale rezultate nego bi se čak moglo reći da su je ojačale, pogotovo na vojnom planu. Jačanje vojne moći Rusije vrlo uverljivo je prikazao predsednik Putin na godišnjem obraćanju naciji i tada je i aktiviran britanski subverzivno-propagandni mehanizam.

Kao odgovor na Putinovo obraćanje naciji potegnuta je laž kao oružje. Međutim, laž više nije adekvatna reč za megalomanske prevare i obmane koje se odvijaju na globalnom nivou. Reč laž je suviše mala, nevina i nedovoljna da opiše ono što se dešava kada se dugoročnim i sveobuhvatnim akcijama čitave države i kompletni narodi i nacije satanizuju i farbaju u crno. Laž može da smisli svaki čovek, gde se ona, kako se brzo smisli, tako se brzo i raskrinka, po onoj narodnoj „u laži su kratke noge“. Za ono što danas proizvedu centri hibridnog rata a upakuje zapadna propaganda, trebalo bi smisliti novu i strašniju reč, jer reč laž definitivno nije adekvatna.

KONTROLA MEDIJA Pravu istinu o agresivnoj politici SAD i NATO-a nije prihvatala ni njihova sopstvena javnost, jer je isuviše opasna i riskantna po svetski mir i opstanak čovečanstva. Moralo se pronaći rešenje da se ofanzivno nastupanje prema Istoku nastavi, a da se istovremeno očuva sopstvena glasačka mašina. Uložen je veliki novac da se taj problem reši jer je pod kontrolu trebalo staviti najjače medijske kuće na svetu preko kojih će se plasirati projektovana istina. Uspostavljeni su standardni medijski principi sprečavanja prodora prave istine na Zapad, kako bi se u prvi plan istakla ona projektovana, kao jedina i neprikosnovena. Dok je prava istina bila kočnica, projektovana istina postala je alibi i jak katalizator agresivne i intervencionističke politike. Samo vođenje politike postalo je daleko lakše nakon saznanja da se parametri po kojima se kreira politika mogu naručiti, i da se oni realni nakon toga mogu potpuno zanemariti.

„VRLO VEROVATNO“ Veliki deo obaveštajnog posla predstavlja provera podataka, zato što neproveren podatak ništa ne vredi. Da li su to Britanci zaboravili? Podatak definisan kao „vrlo verovatan“ je neproveren i po osnovu njega se ne može delovati. To znači da bi preduzimanje tako obimnih mera prema Rusiji na osnovu konstatacije „vrlo verovatno“ bilo potpuno smešno da nije tako opasno.

Britansko „vrlo verovatno“ podsetilo me na jednu smešnu situaciju u mom selu, od pre pola veka, koja se dugo prepričavala i uveseljavala meštane. Dvojica komšija posvađala su se tako da je i milicija imala posla – jedan je optužio drugoga da mu krade seno za stoku iz dvorišta. Odužila se zima i snegovi, pa se pojavio problem prehranjivanja stoke do proleća. Kasnije ih je selo pomirilo. Na pomirenju kaže onaj optuženi: „Komšija, kako si mogao reći miliciji da sam ti ja ukrao seno“? Ovaj mu odgovori: „Ma komšija, znam ja da nisi ti, ali ko bi drugi?“

Da li je moguće da su se globalni politički odnosi i diplomatija sveli na seljačku logiku od pre pola veka pa da se riskantni potezi povlače na osnovu običnog promišljanja, a ne na osnovu moderne istrage? Jedini logičan zaključak iz takvog ponašanja jeste da prava istina nije važna i da je lakše delovati po osnovu projektovane.

SKRIPALJ I SRBI Decenijama su Srbi na Balkanu vapili za istinom i pokušavali da je nekome na Zapadu pokažu i dokažu, sve dok nisu shvatili da su u stvari zamorci u eksperimentima učvršćivanja i očuvanja projektovane istine, gde prava istina uopšte nije važna. Primera takvih eksperimenata zaista ima mnogo već za vreme građanskih ratova, a i kasnije tokom određivanja krivice za ratove i ratne zločine. Drske laži i vešta podmetanja toliko su se Srbima urezala u pamćenje da ih nije potrebno na to podsećati. Sada je važno nešto drugo – može li se sve to ponoviti? Mogu li posledice afere Skripalj ugroziti Srbiju?

Talas žestokih pritisaka da se proteraju ruske diplomate zapljusnuo je i Balkan. Neko je pritiske izdržao, poput Slovenije koja nije popustila, a neki su popustili iako nisu članice ni NATO-a ni EU, poput Makedonije. Žestok pritisak u tom pravcu osetila je i Srbija, ali, naravno, nije bilo ni govora da tako nešto učini. Ipak, za Srbiju je u ovom trenutku najvažnije što su ruske diplomate proterale države sa kojima smo u nekoj vrsti zamrznutog konflikta – Hrvatsku i Albaniju. Za Srbiju je to važno sa stanovišta da li je ovim državama sa Zapada obećano nešto što zadire u interese Srbije i srpskog korpusa, i da li će se po istom principu, kako su oni verovali na reč britanskoj vladi, tako verovati i njima u njihovim budućim konfliktima i sučeljavanjima. Da li će biti dovoljna samo reč Vlade Hrvatske ili Vlade Albanije pa da većina država NATO-a i EU primeni konkretne mere prema Srbiji, bez ikakvog dokazivanja – isto kao u slučaju Skripalj?

Hrvatski vrh je u prisustvu britanskog ambasadora ekspresno doneo odluku o proterivanju jednog ruskog diplomate, iako je to u ovom trenutku suprotno hrvatskim vitalnim interesima. Predsednik Rusije prihvatio je poziv hrvatske predsednice da poseti Hrvatsku i od te posete se mnogo očekivalo u pogledu revitalizacije hrvatske privrede. Na predsednika Putina i rusku „Sberbanku“ gledali su kao na spasioce potonulog „Agrokora“ koji ugrožava hrvatsku ekonomiju, a ipak su proterali ruskog diplomatu i tako praktično otkazali posetu onome koga su pozvali. Šta je pravi razlog i šta im je obećao britanski ambasador a da je to važnije od vitalnih privrednih interesa Hrvatske? Da li je to na štetu Srbije?

Da li će i albanski korpus ovim orkestriranim činom dobiti još veću podršku u rešavanju kosovskog problema na štetu Srbije, jer oni su kao mala država proterali  dvojicu ruskih diplomata iz Albanije i prilično su zaslužni za proterivanje ruskog diplomate iz Makedonije. Naravno da Srbija u ovom trenutku mora u svoje procene budućeg razvoja situacije uvrstiti i te nove okolnosti, koje i te kako mogu uticati na buduće događaje. Jer, već smo naučili da je velikim silama najlakše dati obećanja i kusurati se na tuđu štetu.

Moguće je sada zaključiti i to da je podrška koju je Velika Britanija dobila u ovom trenutku za pritisak na Rusiju jedinstven slučaj i prolazna stvar, ali bi takav zaključak za Srbiju bio isuviše komforan s obzirom na stepen njene ugroženosti. Daleko je bolje zaključak usmeriti prema najnepovoljnijoj varijanti koja je, nažalost, daleko izvesnija – da će i male članice alijanse dobiti šansu da po svojoj ideji i bez dokaza maltretiraju susedne male države. Da će i oni, iako mali i beznačajni, imati priliku da projektuju nekakvu njihovu istinu koju će Zapad bez provere i dokaza prihvatiti.

RUSKA DIPLOMATSKA KONTRAOFANZIVA Na Rusiju se obrušio žestok orkestrirani napad pod optužbom da je upotrebila oružje za masovno uništenje u Evropi, prvi put nakon Drugog svetskog rata. Sada kada se Skripalj oporavlja a njegova kćerka se skoro potpuno oporavila, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov sa pravom postavlja pitanje Zapadu: „Kakva je to upotreba oružja za masovno uništenje gde niko nije stradao“?

Drski napad na Rusiju pokazaće se kao velika greška stratega sa Zapada jer će uveliko ograničiti domete njihove projektovane istine. Kako su orkestriranim pritiscima i sankcijama praktično naterali Rusiju da se brani i jača svoje vojne kapacitete, tako su je sada naterali da raskrinka loše osmišljene mega laži. Brže nego što je to bilo ko očekivao stvari su se počele da se razjašnjavaju, tako da im je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzija ironično poručio: „Posredi je neka vrsta pozorišta apsurda. Zar niste mogli da izmislite bolju lažnu priču“? Nakon što ih Rusi potpuno raskrinkaju, Britance čeka pitanje kao bumerang: „Ako nisu Rusi, a ko je to i zašto upotrebio bojni otrov u Evropi, prvi put nakon Drugog svetskog rata“?

I dok Britanci polako posustaju i otvoreno priznaju kako nisu sigurni da je bojni otrov došao iz Rusije, Amerikanci se vraćaju na stare metode – proširenje sankcija prema Rusiji. Procenili su da će personalni pritisci na bogate i moćne Ruse i njihove kompanije dati bolje rezultate od široke primene sankcija koje su propale i samo ojačale Rusiju. Proširili su sankcija na 7 ruskih „oligarha“ i 12 kompanija, kao i na 17 visokih zvaničnika Vlade Rusije. Pojam „oligarhija“ namerno se koristi kako bi se nametnulo mišljenje da Rusijom upravlja mala grupa ljudi na čelu sa Putinom, da su oni u stvari problem i da bi svi problemi međudržavnih odnosa bili rešeni njihovim uklanjanjem. Nama u Srbiji se sve to čini već viđeno, kao da Amerikancima i Britancima ponestaje inspiracije, pa su i optužbe za ove ličnosti i kompanije krajnje nemaštovite – da šire maligne aktivnosti širom sveta.

Naravno da na tako uopštenu besmislicu Rusija priprema odgovor uz poruku da su sankcije greška i da predstavljaju novi korak ka uništenju globalne ekonomske integracije. Već se vidi da će posledice afere Skripalj i igre i podmetačine sa bojnim otrovom u Siriji biti prekretnica – ili će ograničiti domete projektovane istine, ili će haos postati novi svetski poredak. Odgovor na ovo pitanje nećemo dobiti na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN koju su sada sazvale SAD u vezi sa navodnom novom upotrebom bojnog otrova u Siriji, ali bi sve moglo biti jasnije, možda čak i mnogo mirnije, nakon susreta dvojice predsednika, Donalda Trampa i Vladimira Putina. Ako do tog susreta, u ovako zaoštrenim okolnostima, uopšte i dođe… 

[/restrict]