Ne brinite, kauboji CIA brane Domovinu i svet

TV serija „Domovina“ i ostali CIA projekti za „zabavu“ naroda

Višegodišnja popularnost akciono-špijunske serije „Domovina“, trenutno u sedmoj sezoni, uspešno prikazivane i na našim televizijama, kao i u slučaju sličnih proizvoda pre nje, najviše je koristila propagandi obaveštajno-odbrambenih službi koje su u njima pobednički zastupljene (i sa kojima su autori voljno ili ne sarađivali na scenariju). Prisilni patriotizam ovih sočinjenija poslužio je promociji ratne mašinerije u borbi protiv svetskog zla koje se trenutno zove terorizam

Nagrađivana (više od pedeset priznanja uključujući i pet „Emija“) američka špijunsko-akciona serija „Domovina“ („Homeland“), čiji je naslov i direktna i indirektna spona sa ratnom vojnom i obaveštajnom profesionalnom terminologijom američke odbrambene strukture, domogla se i sedme sezone koja se trenutno prikazuje širom sveta. Ukupno sedam godina uzastopnog postojanja s visokim rejtingom, osamdeset šest epizoda i uglavnom pozitivni odziv publike i skoro u potpunosti naklonost struke i kritike. Sve je to blistavi učinak ove serije koja je u proteklim godinama bila i neka vrsta stožera u propagandi Pentagona, CIA i vrhova moći američkog establišmenta. Otvorena promocija nazovivrlina koje krase moćni integritet „službe“ učinili su da posle svih ovih godina junakinja serije postane ikona neustrašivog CIA operativca u borbi protiv i dalje nezamenljivo glavne babaroge pitomih predstavnika savršenih zapadnih demokratskih sredina – terorista. Najpre onih islamskih, razume se. Keri Metison, kako se dotična istinski neustrašiva dama zove (u nadahnuću svoje karijere igra je američka glumica Kler Dejns), kroz sedam sezona „Domovine“ pobila je skoro sve lidere islamskog terorizma, u više je navrata spasla živote američkih predsednika, otkrila je i sve moguće kontraobaveštajne napore spoljnih i, posebno, unutrašnjih neprijatelja, onemogućila sva špijunska nastojanja neprijatelja „Domovine“. Superžena, doduše, ima manu: dijagnozu jedne od najžešćih psihičkih bolesti, najomiljeniju kod holivudskih pisaca – maničnu depresiju (bipolarni poremećaj) s kojom se bez većih nedaća takođe herojski nosi i pobednički bori. Idealizovanje američkih junaka u službi njegovog veličanstva demokratije i svetskog mira i podizanje njihovo na nivo superheroja nije, naravno, ništa novo. Ipak, ova je serija, sada već vrlo ozbiljno dugovečna, jedna od najuspešnijih u istoriji američke televizijske zabave kada je pomenuti žanrovski spoj u pitanju.

[restrict]

Projekat CIA, a ne ponuda zabavne produkcije

Verovatno je manje poznato da je „Domovina“ nastala kao proizvod upakovan, obrađen i promotivno podržana od strane CIA i njenih navodno bivših operativaca i rukovodilaca. S jedne strane su autori konsultovali operativce ove američke obaveštajne službe, što je donekle uobičajeni postupak rada televizijskih i holivudskih pisaca, ali su s druge, u pozadini, u izvesnoj meri skriveno, u autorsku ekipu ubačeni „konsultanti“ sa sasvim drugim ciljevima. Ovi potonji su zapravo bili na zadatku. Njima je bilo dozvoljeno daleko komplikovanije prisustvo u stvaranju priče serije nego što je slučaj kod uobičajenog tezgarenja svakojakih stručnjaka u nekoj televizijskoj emisiji ili seriji. Otuda je u suštini „Domovina“ CIA projekat, a ne ponuda televizijske zabavne produkcije. Serija je nastala po scenariju koji su manje-više uobličavali upravo CIA operativci (pominju se, tako, izvesni „eksšpijuni“ Džon Makgafin i Čak Hogan) i to ne samo bivši već i još uvek aktivni. Iako su u njoj viđeni obrti u zapletu koji oduduraju od šablonske i stereotipne polarizacije likova i njihovih motiva na dobre i zle, sve se na kraju svake sezone završava trijumfalno po Keri i njene saradnike na strani dobra. Nije tajna da CIA i sve ostale, a brojne, službe koje se bave obaveštajno-interventnim akcijama u korist Domovine imaju osobe zadužene za saradnju sa industrijom zabave u proizvodnji filmova i serija koje se na bilo koji način bave njihovim službama ili vojskom. Tako na direktan način učestvuju u stvaranju promotivnog materijala u svoju korist. Postoje dokumenti, a na osnovu njih i knjige i dokumentarni filmovi iz takozvanog ešelona sledbenika teorija zavere koji tvrde da je organizovana i kontinuirna „saradnja“ ove vrste između Holivuda i pomenutih službi odavno prisutna i do te mere razrađena da je sada već stara rutina da se u zamenu za logističku podršku vojske i obaveštajnih službi njihovim cenzorima (koji se zovu „saradnici“) rutinski šalje scenario na odobrenje i usklađivanje terminologije pa i sadržaja sa važećom u vojnom i obaveštajnom žargonu. Serija „Domovina“ je u saradnji sa CIA otišla i korak dalje pošto su neke od njenih epizoda snimane u samom srcu Lenglija, gde je sedište Centralne obaveštajne službe. Kroz sedam sezona „Domovine“ prošao je niz negativnih likova koji su vukli konce iz senke unutar službe ili su pokušavali da to učine, pa čak i da naude predsedniku (u tekućoj sezoni predsednici) zarad svojih mračnih planova i interesa. I bez obzira na tu moć unutar moći, na te točkove unutar točkova, u raspletu svake priče pobeđivala je dobrota u srcu službe oličena u beskompromisnom patriotizmu i profesionalnosti glavne junakinje.

 Bolje promocije službe i uopšte čuvene američke kaubojske jednostavnosti u prepoznavanju zla i njegovom eliminisanju ma gde se ono nalazilo – ne može biti. A pravi kauboji su danas u CIA i ostalim službama koje brane Domovinu.

Trijumfalna bitka operativaca u sukobu sa zlom

Naravno, nije ova serija ni blizu jedina koja zabavlja naciju trijumfalnim podvizima svojih obaveštajnih, vojnih i zaštitničkih službi i njihovih operativaca. Pre „Domovine“ najčuvenija i najuspešnija (komercijalno i kada je reč o najvažnijim nagradama) bila je takođe dugovečna serija „24“, čiji su producenti potom potpisali i „Domovinu“. U njoj je deset sezona superheroj u borbi protiv terorista i svih drugih negativaca CIA operativac čudesnih sposobnosti za spasavanje američkih predsednika i njihove demokratije i načina života. Na mnogo načina je preteča heroine iz „Domovine“. Serija „24“ je, inače, bila u još tešnjoj saradnji sa za to osnovanim ograncima CIA i Nacionalne bezbednosti. Po nekim tvrdnjama scenario svih epizoda ovog dugovečnog serijala bio je pre snimanja na odobrenju u Lengliju. Sredinom prošle decenije, paralelno sa uspesima serije „24“, publiku je oduševljavala superjunikanja, takođe ekstravagantni i ekstremno uspešni CIA operativac, u seriji „Alijas“. I njene su epizode pre snimanja bile pod lupom „tehničkih saradnika“ iz Lenglija. Njen autor Džej Džej Abrams bio je jedan od saradnika na filmskom hit serijalu „Nemoguća misija“ sa Tomom Kruzom kao neustrašivim akcionim herojem „iz službe“ u borbi protiv terorista, nekom vrstom američkog Džejmsa Bonda. I dalje, hronološki poređane, nizale su se serije iz zajedničke kuhinje Lenglija i šou-biznisa, „Tajne operacije“, „Osoba od značaja“, „Crna lista“, „Amerikanci“, „Špijuni“, „Obaveštenje o razotkrivanju“, „Berlinska stanica“… Zajednički sadržalac svih njih, kao i brojnih filmova iz produkcije Holivuda namenjenih velikom ekranu, jeste superiorno trijumfalna bitka CIA operativaca u sukobu sa belosvetskim zlom.

Razumno je pomisliti da je ovakva promocija američkih odbrambenih i obaveštajnih službi u funkciji stvaranja povoljne slike o establišmentu i celoj zaštitnoj infrastrukturi navodno zaduženoj ne samo za američku već i svetsku bezbednost. Paralelno, ovakva idealizovana slika trijumfa njihove pravde i principijelnog čovekoljublja pomaže u regrutaciji novih vizionara u borbi da se na terenu pobedi svako zlo koja ugrožava pomenute ideale. Odnosno da se ratni zamajac velike države koja od njega zavisi stalno podmazuje i uspešno okreće. Šou-biznis kao jedna od najprofatibilnijih grana američke industrije je upravo zbog te svoje komercijalne uspešnosti postao najvažnija promotivna alatka industrije rata, suštinskog spiritus movensa ove komplikovano jednostavne državne aparature podređene interesima visokog kapitala, a ne blagostanju pojedinaca i pravdoljubivosti za koje krvare i ubijaju njihovi operativci u serijama i filmovima. Prisilni patriotizam svih aktera ove ratno-huškačke simbioze umetnosti i politike poslužio je promociji ratne mašinerije u borbi protiv svetskog zla koje se trenutno zove terorizam. Umetnost zabave je tako poslužila umetnosti ratovanja, a nauštrb slobode i demokratije u koju se inače gorespomenute poluge establišmenta kunu i za koje navodno ginu njeni uvek herojski borci.    

[/restrict]