Не брините, каубоји ЦИА бране Домовину и свет

ТВ серија „Домовина“ и остали ЦИА пројекти за „забаву“ народа

Вишегодишња популарност акционо-шпијунске серије „Домовина“, тренутно у седмој сезони, успешно приказиване и на нашим телевизијама, као и у случају сличних производа пре ње, највише је користила пропаганди обавештајно-одбрамбених служби које су у њима победнички заступљене (и са којима су аутори вољно или не сарађивали на сценарију). Присилни патриотизам ових сочињенија послужио је промоцији ратне машинерије у борби против светског зла које се тренутно зове тероризам

Награђивана (више од педесет признања укључујући и пет „Емија“) америчка шпијунско-акциона серија „Домовина“ („Homeland“), чији је наслов и директна и индиректна спона са ратном војном и обавештајном професионалном терминологијом америчке одбрамбене структуре, домогла се и седме сезоне која се тренутно приказује широм света. Укупно седам година узастопног постојања с високим рејтингом, осамдесет шест епизода и углавном позитивни одзив публике и скоро у потпуности наклоност струке и критике. Све је то блистави учинак ове серије која је у протеклим годинама била и нека врста стожера у пропаганди Пентагона, ЦИА и врхова моћи америчког естаблишмента. Отворена промоција назовиврлина које красе моћни интегритет „службе“ учинили су да после свих ових година јунакиња серије постане икона неустрашивог ЦИА оперативца у борби против и даље незаменљиво главне бабароге питомих представника савршених западних демократских средина – терориста. Најпре оних исламских, разуме се. Кери Метисон, како се дотична истински неустрашива дама зове (у надахнућу своје каријере игра је америчка глумица Клер Дејнс), кроз седам сезона „Домовине“ побила је скоро све лидере исламског тероризма, у више је наврата спасла животе америчких председника, открила је и све могуће контраобавештајне напоре спољних и, посебно, унутрашњих непријатеља, онемогућила сва шпијунска настојања непријатеља „Домовине“. Супержена, додуше, има ману: дијагнозу једне од најжешћих психичких болести, најомиљенију код холивудских писаца – маничну депресију (биполарни поремећај) с којом се без већих недаћа такође херојски носи и победнички бори. Идеализовање америчких јунака у служби његовог величанства демократије и светског мира и подизање њихово на ниво суперхероја није, наравно, ништа ново. Ипак, ова је серија, сада већ врло озбиљно дуговечна, једна од најуспешнијих у историји америчке телевизијске забаве када је поменути жанровски спој у питању.

[restrict]

Пројекат ЦИА, а не понуда забавне продукције

Вероватно је мање познато да је „Домовина“ настала као производ упакован, обрађен и промотивно подржана од стране ЦИА и њених наводно бивших оперативаца и руководилаца. С једне стране су аутори консултовали оперативце ове америчке обавештајне службе, што је донекле уобичајени поступак рада телевизијских и холивудских писаца, али су с друге, у позадини, у извесној мери скривено, у ауторску екипу убачени „консултанти“ са сасвим другим циљевима. Ови потоњи су заправо били на задатку. Њима је било дозвољено далеко компликованије присуство у стварању приче серије него што је случај код уобичајеног тезгарења свакојаких стручњака у некој телевизијској емисији или серији. Отуда је у суштини „Домовина“ ЦИА пројекат, а не понуда телевизијске забавне продукције. Серија је настала по сценарију који су мање-више уобличавали управо ЦИА оперативци (помињу се, тако, извесни „ексшпијуни“ Џон Макгафин и Чак Хоган) и то не само бивши већ и још увек активни. Иако су у њој виђени обрти у заплету који одудурају од шаблонске и стереотипне поларизације ликова и њихових мотива на добре и зле, све се на крају сваке сезоне завршава тријумфално по Кери и њене сараднике на страни добра. Није тајна да ЦИА и све остале, а бројне, службе које се баве обавештајно-интервентним акцијама у корист Домовине имају особе задужене за сарадњу са индустријом забаве у производњи филмова и серија које се на било који начин баве њиховим службама или војском. Тако на директан начин учествују у стварању промотивног материјала у своју корист. Постоје документи, а на основу њих и књиге и документарни филмови из такозваног ешелона следбеника теорија завере који тврде да је организована и континуирна „сарадња“ ове врсте између Холивуда и поменутих служби одавно присутна и до те мере разрађена да је сада већ стара рутина да се у замену за логистичку подршку војске и обавештајних служби њиховим цензорима (који се зову „сарадници“) рутински шаље сценарио на одобрење и усклађивање терминологије па и садржаја са важећом у војном и обавештајном жаргону. Серија „Домовина“ је у сарадњи са ЦИА отишла и корак даље пошто су неке од њених епизода снимане у самом срцу Ленглија, где је седиште Централне обавештајне службе. Кроз седам сезона „Домовине“ прошао је низ негативних ликова који су вукли конце из сенке унутар службе или су покушавали да то учине, па чак и да науде председнику (у текућој сезони председници) зарад својих мрачних планова и интереса. И без обзира на ту моћ унутар моћи, на те точкове унутар точкова, у расплету сваке приче побеђивала је доброта у срцу службе оличена у бескомпромисном патриотизму и професионалности главне јунакиње.

 Боље промоције службе и уопште чувене америчке каубојске једноставности у препознавању зла и његовом елиминисању ма где се оно налазило – не може бити. А прави каубоји су данас у ЦИА и осталим службама које бране Домовину.

Тријумфална битка оперативаца у сукобу са злом

Наравно, није ова серија ни близу једина која забавља нацију тријумфалним подвизима својих обавештајних, војних и заштитничких служби и њихових оперативаца. Пре „Домовине“ најчувенија и најуспешнија (комерцијално и када је реч о најважнијим наградама) била је такође дуговечна серија „24“, чији су продуценти потом потписали и „Домовину“. У њој је десет сезона суперхерој у борби против терориста и свих других негативаца ЦИА оперативац чудесних способности за спасавање америчких председника и њихове демократије и начина живота. На много начина је претеча хероине из „Домовине“. Серија „24“ је, иначе, била у још тешњој сарадњи са за то основаним огранцима ЦИА и Националне безбедности. По неким тврдњама сценарио свих епизода овог дуговечног серијала био је пре снимања на одобрењу у Ленглију. Средином прошле деценије, паралелно са успесима серије „24“, публику је одушевљавала суперјуникања, такође екстравагантни и екстремно успешни ЦИА оперативац, у серији „Алијас“. И њене су епизоде пре снимања биле под лупом „техничких сарадника“ из Ленглија. Њен аутор Џеј Џеј Абрамс био је један од сарадника на филмском хит серијалу „Немогућа мисија“ са Томом Крузом као неустрашивим акционим херојем „из службе“ у борби против терориста, неком врстом америчког Џејмса Бонда. И даље, хронолошки поређане, низале су се серије из заједничке кухиње Ленглија и шоу-бизниса, „Тајне операције“, „Особа од значаја“, „Црна листа“, „Американци“, „Шпијуни“, „Обавештење о разоткривању“, „Берлинска станица“… Заједнички садржалац свих њих, као и бројних филмова из продукције Холивуда намењених великом екрану, јесте супериорно тријумфална битка ЦИА оперативаца у сукобу са белосветским злом.

Разумно је помислити да је оваква промоција америчких одбрамбених и обавештајних служби у функцији стварања повољне слике о естаблишменту и целој заштитној инфраструктури наводно задуженој не само за америчку већ и светску безбедност. Паралелно, оваква идеализована слика тријумфа њихове правде и принципијелног човекољубља помаже у регрутацији нових визионара у борби да се на терену победи свако зло која угрожава поменуте идеале. Односно да се ратни замајац велике државе која од њега зависи стално подмазује и успешно окреће. Шоу-бизнис као једна од најпрофатибилнијих грана америчке индустрије је управо због те своје комерцијалне успешности постао најважнија промотивна алатка индустрије рата, суштинског спиритус мовенса ове компликовано једноставне државне апаратуре подређене интересима високог капитала, а не благостању појединаца и правдољубивости за које крваре и убијају њихови оперативци у серијама и филмовима. Присилни патриотизам свих актера ове ратно-хушкачке симбиозе уметности и политике послужио је промоцији ратне машинерије у борби против светског зла које се тренутно зове тероризам. Уметност забаве је тако послужила уметности ратовања, а науштрб слободе и демократије у коју се иначе гореспоменуте полуге естаблишмента куну и за које наводно гину њени увек херојски борци.    

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *