Da li su Rusi otrovali engleskog špijuna?

Spektakularnim pokušajem ubistva ponovo je rasplamsana obaveštajna afera „Skripalj“, koja po razmerama prevazilazi špijunski rat između Istoka i Zapada i prerasta u globalni skandal

Rat špijunima između Istoka i Zapada vodi se intenzivno od završetka Drugog svetskog rata. Vrhunski špijuni padali su na obe strane, tako da je povremeno organizovana njihova razmena. Britanski špijun Sergej Skripalj samo je jedan od mnogih, ni po čemu poseban. Uostalom, razmenjen je, sa još trojicom američkih špijuna, za deset ruskih.

ŠPIJUNSKA KARIJERA Špijunska karijera ovog oficira, kako procenjuje ruska FSB i kako je i sam priznao, trajala je desetak godina. Otkriven je 2004, osuđen 2006, a razmenjen 2013, tako da je u ruskom zatvoru proveo devet godina iako je osuđen na 13. Razmenjen je u rusko-američkoj razmeni špijuna, što govori o tesnoj vezi američkih i britanskih tajnih službi. Nakon toga nastanio se u Engleskoj. Iako se radi o vrhunskom špijunu britanske MI6, jer je Sergej Skripalj bio pukovnik ruske vojnoobaveštajne službe koji je nakon penzionisanja jedno vreme radio obaveštajno i u Ministarstvu inostranih poslova, od njegove aktivne špijunske uloge prošlo je 14 godina, tako da po svemu sudeći on više nije bio u fokusu interesovanja ruskih službi. Uostalom, u vreme raspada Sovjetskog Saveza takvi slučajevi izdaje bili su toliko brojni da nije bilo rentabilno baviti se decenijama svakim pojedinačno.

[restrict]

TROVANJE HEMIJSKIM AGENSOM Zaboravljeni obaveštajni slučaj „Skripalj“ ponovo je privukao pažnju celog sveta zbog spektakularnog pokušaja ubistva. Nekadašnji britanski špijun, a ruski obaveštajac Sergej Skripalj otrovan je nepoznatom hemijskom supstancom u tržnom centru engleskog grada Solsberija, gde je živeo nakon razmene. Da stvar bude još interesantnija, s njim je otrovana njegova kćerka Julija i oboje se nalaze u kritičnom stanju. Pedantni Britanci, inače potpuno spremni na sva iznenađenja po osnovu mogućih terorističkih akcija, preduzeli su sve mere opreza, od zatvaranja pojedinih lokala do tima za dekontaminaciju i zaštitnih odela. Pa ipak, istom supstancom otrovan je i policajac koji je prvi pružio pomoć Skripalju i njegovoj kćerki. Britanska saopštenja, slučajno ili ne, od početka stvaraju konfuziju jer je u prvi mah saopšteno da su otrovana dva lica iz ekipe medicinskog osoblja, a sutradan da je otrovan policajac. Sa nekoliko dana zakašnjenja saopšteno je da je u incidentu lakše otrovana još 21 osoba, da bi dan nakon toga permutovali brojke i rekli da je u pitanju 12.

Istraga je utvrdila da je u pitanju nervni agens, spominje se sarin, a to nije ništa drugo nego hemijsko oružje namenjeno za masovno i neselektivno ubijanje ljudi, a čija su proizvodnja i skladištenje zabranjeni rezolucijom UN, ali i drugim međunarodnim konvencijama i protokolima. Ako bi se utvrdilo da neka država, institucija ili pojedinac stoje iza ovog akta, mogli bi biti optuženi pred međunarodnim sudom za masovno trovanje ljudi zabranjenim hemijskim oružjem i kršenje međunarodnog prava. Ipak, daleko je izvesnije da će sve ostati na nivou tempirane sumnje i optužbi.

Britanci nisu čekali rezultate istrage nego su odmah osumnjičili Ruse i njihovu obaveštajnu službu. Optužuju i predsednika Rusije Vladimira Putina da je odobrio ove likvidacije i prete kontramerama. Za svoje optužbe za sada nemaju baš nikakvih dokaza osim pretpostavki koje ljudi na Zapadu gutaju kao potpunu istinu. Rusi naravno poriču i nude pomoć u istrazi, ali ih, po običaju, niko na Zapadu ne čuje. Međutim, i površna neutralna analiza događaja pokazuje da tvrdnje Britanaca nemaju jaka uporišta i da Rusi nisu ni jedini ni najsumnjiviji kada je ovaj pokušaj ubistva u pitanju.

PITANJE RUSKE MOTIVACIJE Zašto bi Rusi organizovali akciju likvidacije Sergeja Skripalja?

Špijunaža unutar obaveštajnih ili bezbednosnih službi posebno je osetljiva i opasna za bezbednost države. Nema za tajnu službu neprijatnije situacije od one kada shvati da joj poverljivi podaci nisu sigurni ni u najbezbednijim sefovima, i kada zaključi da poverljive informacije cure preko nekoga od najpoverljivijih ljudi. Razjašnjavanje takve dileme i pronalaženje „krtice“ postaje prioritet prioriteta i sve drugo se odgađa ma koliko bilo urgentno.

Unutrašnji špijun ne samo da odaje najpoverljivije podatke nego može svojoj službi da servira vrhunske dezinformacije koje mu priprema suprotna strana. To istovremeno stvara lažnu sliku o njegovim izuzetnim ličnim sposobnostima i doprinosi bržem napredovanju u karijeri, čime se otvara pristup sve važnijim informacijama. Razotkrivanje špijuna u sopstvenim redovima jedno vreme snažno ometa ili delimično parališe redovne poslove. Tako je šteta koju je Skripalj naneo Rusiji sigurno velika.

Sasvim je sigurno da je MI6 planski kljukao „informacijama“ Sergeja Skripalja i tako mu podigao rejting i značaj, jer iako je morao da iz zdravstvenih razloga napusti vojnoobaveštajnu službu, nakon penzionisanja 1999. godine, kao dragocen obaveštajni stručnjak odmah je angažovan u Ministarstvu spoljnih poslova koje nema tako stroge zdravstvene kriterijume. Time je dobio priliku da, pored vojne, Britancima odaje i civilnu obaveštajnu strukturu. Dok su ga Rusi cenili i tretirali kao vrhunskog i dragocenog operativca, on je u stvari bio vrhunski špijun MI6. Naravno da su visokoprofesionalni Britanci vodili računa o zaštiti tako važnog špijuna, ali neko je pogrešio i Skripalj je pao.

Teoretski gledano, postoji više razloga da ruske službe žele fizičko uklanjanje Skripalja. Osveta bi bila najmanje verovatan, ali ipak prisutan motiv jer je učinio nešto što se smatra najvećim zlom unutar službe – odavao je informacije o ruskim obaveštajcima u Evropi i to za novac. Dakle, nisu bile u pitanju samo informacije o nekim tehničkim i organizacionim stvarima, nego o živim ljudima, o kolegama čije je živote direktno ugrožavao. Možda je neko od onih koje je prokazao i fizički stradao i to sigurno izaziva gnev i želju za osvetom. Ipak, tu se razmišlja hladne glave, potiskuju se emocije i donose se odluke u interesu budućnosti, a ne radi prošlosti. Mnogo verovatniji ruski motiv bila bi jasna poruka svakom potencijalnom izdajniku da se izdaja ne isplati, i da je za nju unapred određena smrtna kazna koja će biti izvršena ma gde bio. To bi imalo smisla kao preventiva da ne dođe do neke nove masovne izdaje.

Postoje i mnogo prizemniji ruski motivi da se Skripalj fizički ukloni, zato što može biti koristan u budućem radu britanskih, pa i američkih obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi. On zna kako obaveštajne akcije planiraju i realizuju njegove bivše kolege, zna kako razmišljaju, zna određene šablone u radu i može i te kako pomoći da se otkriju i razjasne neki konkretni slučajevi koji njemu nisu odranije poznati. Može biti veoma koristan savetnik ne samo u obaveštajnim nasrtajima na Rusiju nego i kontraobaveštajnim zahvatima MI5. Međutim, to je uopštena teorija, praksa u konkretnom slučaju je mnogo drugačija.

ZAŠTO NISU RUSI? Iako se razlozi da Rusi likvidiraju Sergeja Skripalja čine veliki, kontraargumenti su daleko jači. Za vreme Gorbačova i Jeljcina sličnih izdaja bilo je mnogo i one su u potpunosti uništile do tada moćni KGB. Da su odlučili da se bave likvidacijama izdajnika, samo bi to radili i nikada se ne bi oporavili. Bio bi to ogroman posao bez velike svrhe jer zlo koje su im učinili izdajnici davno je učinjeno i ne može se popraviti njihovom likvidacijom. Samo zahvaljujući tome što je ruski predsednik i sam bio vrhunski obaveštajac i što vrlo dobro zna šta je za tajne službe bitno a šta nije, Rusi su uspeli tako brzo da se konsoliduju i postignu stari obaveštajni i kontraobaveštajni renome.

Način na koji je izvršen pokušaj ubistva Skripalja snažno sugeriše da to nisu učinili Rusi. Nije to prvi slučaj trovanja „nepoznatom supstancom“, a nije prvi ni u Engleskoj. Još se nije politički ohladio slučaj Litvinjenko, gde su takođe osumnjičeni Rusi, i zašto bi neko planirao nešto slično? Britanci sličnost tretiraju kao nekakav potpis ruskih agenata, a to je u stvari najjači dokaz da to Rusi nisu učinili jer nisu glupi. Aleksandar Litvinjenko bio je potpukovnik KGB-a, koji je učinio sličnu izdaju a otrovan je 2006. godine radioaktivnim čajem u kome je pronađen polonijum – bar su tako istražili Britanci. Odmah su optužili Ruse iako za to nije bilo dokaza i proterali četvoricu ruskih diplomata. Rusi su uzvratili istom merom i na tome se završilo. Zašto bi sada Rusi kojima se još od 2006. spočitava da koriste otrovne supstance, radioaktivne ili ne, za likvidacije u inostranstvu, primenili sličnu stvar na Skripalju i tako pružili dokaz i u vezi sa Litvinjenkom?

Rusi su imali sasvim dovoljno vremena da potpuno raskrinkaju Skripalja i da do detalja istraže šta je sve izdao i kakve im je dezinformacije podmetnuo. Devet godina bilo je više nego dovoljno da ga prevrbuju. Ako je Skripalj tokom istrage i suđenja priznao da ga je 1995. zavrbovala britanska MI6, znači da je odlučio da kaže istinu i bude kooperativan. Jasno da mu je nešto obećano ako bude iskren i ne otežava istragu i suđenje. Utvrđivanje pune istine doprinosilo je bržem oporavku ruske službe, tako da je neka vrsta nagodbe sa Skripaljom profesionalno dobra ideja. Skripalj se u zatvoru hvatao za slamku i po svemu sudeći pristao na dogovor. Tako njegovo puštanje u razmenu i te kako može biti obaveštajna kombinacija ruske FSB.

Šefovi službi vole da uzvrate šamar koji su dobili jer im se tako čini manje bolan. Iako je ta mogućnost više nego verovatna, o tome se medijski ne spekuliše ni na Istoku, ni na Zapadu. Ako je Skripalj prevrbovan, Rusi naravno ne žele da se to sazna, a Zapad ako je to saznao, krije da su ih Rusi u jednom segmentu tako uspešne akcije nadigrali.

Zato Rusi izgledaju potpuno rasterećeni, a Britanci opterećeni i zabrinuti. Skripalj nije izdao iz ideoloških razloga nego zbog novca, a takve je lako preokrenuti. Čak i da nije tako, iskusan kontraobaveštajac se nikada ne može osloboditi sumnje, a to još kako opterećuje kontraobaveštajnu službu MI5. Nisu Britanci naivni pa da ne znaju kako se to radi, tako da je njihov motiv da fizički uklone Skripalja sada mnogo jači od Ruskog. Ako mogu njegov slučaj ponovo da iskoriste protiv Rusa, onda su oni u ovoj maratonskoj obaveštajnoj igri ponovo u prednosti. Britanski mediji Skripalja zovu „ruski špijun“ ili „dvostruki agent“, a tako ga mogu zvati samo ako je prevrbovan. Ako ga zovu „dvostruki“, onda više nisu sigurni da je samo njihov pa ga tako i tretiraju, i u tome se krije jak razlog za njegovu likvidaciju.

ŽRTVA HIBRIDNOG RATA? Koliko god Britanci bez dokaza sumnjiče Ruse, još više su i sami sumnjivi, kao i Amerikanci koji su uvek spremni da im učine uslugu. Takav kakav jeste, pod sumnjom da je prevrbovan u ruskom zatvoru, Sergej Skripalj bi im bio daleko korisniji mrtav nego živ, pogotovo ako se takvom akcijom kompromituju Rusija i njen predsednik Putin. Naravno da je odluku o likvidaciji mogao doneti i neki zapadni moćnik, a sve ostalo je stvar plana i najboljeg scenarija.

Britanci veštim doziranjem podataka i medijskim spekulacijama naturaju zaključak da su pokušaj ubistva izvršili Rusi i da je odluku o likvidaciji doneo predsednik Putin. Sve prikazuju kao nekakvu rusku osvetu jer takav motiv osuđuje većina ljudi. Potenciraju da u ovoj prljavoj akciji nije pošteđena ni Skripaljova kćerka, iako nije ništa kriva i nema nikakve veze sa špijunažom. Da se nije vodilo računa o bezbednosti nevinih ljudi kada je za mesto likvidacije određen dobro posećeni tržni centar, pa su mnogi slučajni posetioci otrovani hemijskim agensom. Budući da se ne štede nevini i nepoznati ljudi, ovaj pokušaj ubistva prerasta u klasičan teroristički akt, te se tako Rusi sumnjiče i za terorizam.

Činjenica da Julija živi u Rusiji, da je došla u posetu ocu i da se baš tada dogodilo trovanje, ponovo asocira na vezu s Rusijom. Najnovije saopštenje kaže da je ona verovatno nesvesno prenela nervni gas u poklonu za oca koji je kupila u Moskvi. Obične pretpostavke se polako slažu u priču namenjenu zapadnoj populaciji – da su Rusi ukrali i „obradili“ poklon i od njega napravili oružje za masovno trovanje gde ih nije bilo briga koliko će nevinih ljudi stradati, i da su baš hteli da strada Julija jer su znali da će ona biti prisutna kod otvaranja poklona. Pri tome ne kažu kakav je poklon u pitanju i da li je uopšte pogodan za tako nešto.

Onako usput, potencira se da su u periodu od dve godine umrli Skripaljova supruga, sin i stariji brat, a već naredno saopštenje kaže da je to bilo u periodu od pet godina. S obzirom na to da je Skripaljova supruga stradala u avionskoj nesreći, ispada da su Rusi u cilju nekakve osvete srušili putnički avion ne obazirući se na nevine žrtve…

Tako je stvorena klima u kojoj je za kompromitaciju Rusije i Putina dovoljno da se prava istina nikada ne sazna, a ona je potpuno u rukama Britanaca.

Vreme pokušaja trovanja se čini tempirano odmah nakon godišnjeg obraćanja naciji predsednika Putina u kome prikazuje ruske uspehe i prezentira nova moćna oružja. Tako se spektakularno reaktiviranje slučaja „Skripalj“ odlično uklopilo u interese Britanaca, SAD i NATO-a da se pažnja svetske javnosti skrene sa ruskog uspeha na rusku kompromitaciju. Suviše toga se poklopilo sa interesima Zapada a na štetu Rusije da bi bilo slučajno. Rusima je sada najmanje potrebno ubistvo za koje se unapred znalo da će privući svetsku pažnju. Razvlačenje afere opet je u interesu Zapada. Ni Litvinjenko nije umro odmah nego su dugo medijima kružile njegove bolesničke slike na koje bi se svako sažalio i osudio trovača. I Skripalj je u bolesničkoj postelji, kao i njegova kćerka i ceo svet sa pažnjom prati da li će preživeti i da li će krivci biti otkriveni. Teško je tu videti interes Rusije.               

[/restrict]