LAŽE KAO BABA IZ BEČEJA

Zašto je baš baba iz Bečeja zaslužila da bude zabeležena i time sačuvana u narodnom predanju, teško je objasniti. Ponekad su i babe iz drugih krajeva lagale, ali njih narodna pametarnica nije zapamtila

Zar ti, dakle koji učiš druge, sebe ne učiš?
Ti koji propovedaš da se ne krade, kradeš?
Poslanica Rimljanima 2:21–22

Došlo doba kad laž želi da zavlada svetom, odnosno njegovim „prosvećenim“ delom ili, što bi rekli komesari (nekad iz Kominterne danas iz evrounijatskog Brisela), „našim najboljim kadrovima“. Lažu svi! Počev od ekselencija i njihovih nadređenih do sakupljača priloga za ugroženu decu u svetu. Za laži, ponekad, jedino ovi poslednji odgovaraju, što se onda proslavi u novinama kao velika pobeda onih prvih „prosvećenih“ nad prevarantima koji ugrožavaju napredak društvene zajednice. Da se laže poznato je od pamtiveka, ali je danas, zahvaljujući razvijenom tehnološkom sokoćalu, koje skoro svako ima uza se, laž dobila na brzini. Nekad vas stigne i pre nego što je rečena. Onaj ko je smislio laž, koju će njegov nadređeni „saopštiti naciji u istorijskom obraćanju“, pošalje je drugom, koji opet žele da bude prvi koji će laž pustiti u promet, te time u zajednici sebi sličnih dignuti sebi „ugled“.

NEIMENOVANI IZVORI Laže kao da mu je baba iz Bečeja, kaže usmeno narodno predanje. Zašto je baš baba iz Bečeja zaslužila da bude zabeležena i time sačuvana u narodnom predanju, teško je objasniti. Ponekad su i babe iz drugih krajeva lagale, ali njih narodna pametarnica nije zapamtila. Ostavićemo babu iz Bečeja, neka se njom bave istraživači narodnih umotvorina, ali ono što je izgovorio ekselencija Skot prilikom otvaranja Kongresa srpsko-američkog prijateljstva predstavlja uvredu zdravom razumu i Srbima. Skot je, prema navodima iz novina, izjavio „da je besan kada pročita naslove u tabloidima koji Americi pripisuju najgore namere i kad vidi da mediji citiraju takozvane stručnjake i neimenovane izvore kako bi širili najgore laži“. Skot besan? Možda želi da postane šef Pentagona? Mani ga, Mito, rekla bi moja pokojna baba Stana iz Čačka. Skot ne zna za sram ili stid. Jovan Dučić je pisao o ljudima i narodima koji se ničeg ne stide. Neću ponavljati, ali tvrdnja o „neimenovanim izvorima koji šire laži“ je sramotna. Navešću samo nekoliko objavljenih studija i knjiga o zločinima i genocidu koje su Amerikanci  učinili nad Srbijom i njenim građanima 1999. godine. Vladislav Jovanović, Slobodan Čikarić, Slobodan Petković: Zločin u ratu – genocid u miru; Milisav Sekulić: Beograd ne broji poginule; Branimir B. Stanojević: Milosrdni anđeo ili knjiga mrtvih; Mirjana Anđelković Lukić: Darovi Milosrdnog anđela; Alek J. Račić: Zdravstvene posledice NATO bombardovanja 1995/’99. godine; Tajna osiromašenog uranijuma, posledice NATO bombardovanja Srbije, priredili Branimir Nešić i Nikola Marinković. Mogu se javno imenovani izvori nabrajati unedogled, ali nema potrebe.

„DUBOKO U DUŠU“ SRBI OSEĆAJU… Pošto je ekselencija izjavio šta je izjavio na Kongresu srpsko-američkog prijateljstva, evo nekoliko navoda, takođe američke ekselencije, Vilijama Montgomerija, koji će potvrditi zašto tabloidi misle najgore o SAD. Moguće da je Skot pod neimenovanim izvorima mislio na bivšeg kolegu? Ko će znati, jer čudni su putevi diplomatski. Ekselencija Montgomeri u knjizi Kad ovacije utihnu (Beograd, 2010) napisao je i sledeće. „Postoji oko 200 ljudi u Vašingtonu zaduženih za spoljnu politiku koji imaju veliko interesovanje i znanje o događajima na Balkanu. (str. 151) … Svi su oni saglasni da je jedino moguće rešenje za Kosovo nezavisnost unutar njegovih postojećih granica (str. 152) … Jedan od suštinskih ciljeva preduzimanih na Kosovu bio je stvaranje funkcionalnog multietničkog društva. S tačke gledišta naše Ambasade u Beogradu, naša Misija na Kosovu (kao i UNMIK) uporno su umanjivali probleme prilikom ostvarivanja tog cilja i preuveličavali uspehe. Vašington je sticao pogrešnu predstavu o pravoj situaciji. Ali cinik u meni veruje da je Vašington rado prihvatio tu pogrešnu predstavu. (str. 154) … Zapad i naročito Sjedinjene Države intelektualno su znali da je Kosovo značajno za srpski narod, ali su uporno potcenjivali dubinu emocija kod Srba u vezi sa potencijalnim gubitkom Kosova… Duboko u duši, Srbi osećaju da im Kosovo pripada i da im je oduzeto na nepošten i brutalan način. To osećanje bilo je – i ostalo – uporno potcenjivano i odbacivano. Zbog toga Zapad uporno očekuje od različitih saziva srpske vlade da ’priznaju’ Kosovo i nastave dalje. (str. 153)“

Stvarno, zašto Srbi pripisuju Americi najgore namere, ekselencijo Skot?

Srpski heroji Radovan i general Ratko čame u evrounijatskom zatvoru. Ko ih je tamo zatvorio – zna se. Ko je ubio Olivera Ivanovića na Kosovu i Metohiji – ne zna se. Pomozimo našoj braći i sestrama koji žive na Kosovu i Metohiji. Njima je danas najteže.