Pečat je neprocenjivi zastupnik realnosti

Srbija, Republika Srpska, Mađarska, Grčka i druge države Balkana danas stoje između dva sveta – NATO i ratnog ili evroazijskog razvoja i mira

Danas globalni monopoli, poput KKR grupe generala Dejvida Petreusa ili Gugla i Amazona, uspostavljaju kontrolu nad mišljenjem populacije, kontrolišući mejnstrim medije i time sprečavaju slobodno izražavanje različitih pogleda na svetske poslove. Ovo čini ulogu nezavisnih geopolitičkih časopisa, naročito nedeljnika Pečat sa kojim sam uspostavio izvanrednu višegodišnju saradnju, nezamenjivom. Pečat je  neprocenjivi zastupnik realnosti. Čestitam izdavačima, urednicima, novinarima i čitaocima Pečata na jubilarnom 500. broju. Premalo medija danas ima moralnu hrabrost da otvori prostor za istinu ili alternativne poglede na glavne događaje. Pečat je jedan od tih malobrojnih svetionika.
[restrict]

Voleo bih da čitaocima Pečata, specijalno za jubilarni 500. broj, predstavim svoju analizu dominantnih procesa u svetu.

IMPERIJA NA ZALASKU Naš svet se nalazi u procesu velikih promena. Vidimo svetske nacije i regione poput ogromnih tektonskih ploča, neke se razbijaju udarajući jedne u druge, uzrokujući političke i društvene zemljotrese, a druge ploče se povlače kako bi razvile novu energiju. Geopolitički, sadašnje stanje bih opisao kao nepovratan pad bivšeg hegemona i izgradnju novih ekonomskih prostora, novih trgovinskih tržišta i proizvodnih preduzeća, tamo gde praktično nikada nisu postojala.

Tektonska ploča poznata kao angloamerički svet, koji Vašington u orvelijanskim terminima naziva „demokratija“, nalazi se u sve gušćem mraku, kao i svi politički sistemi zasnovani na finansijskom – dugovnom ropstvu i političkoj tiraniji. Ako pogledamo nedavne američke proksi ratove (u kojima SAD  koriste treće države da bi ostvarile vlastite ciljeve) u Avganistanu 2001. godine, Iraku 2003, ili  neuspešne obojene revolucije od strane CIA kontrolisanih NVO-a u Ukrajini, Gruziji, Venecueli, sada u Siriji i, naravno, prve obojene revolucije izvedene u Srbiji i finansirane od strane USAID-a 2000. godine, koju je američki ambasador orkestrirao koristeći Otpor i milione dolara američkih poreskih obveznika, vidimo da je moć nekadašnje jedine supersile ukleta pod dejstvom hibrisa i unutrašnje korupcije. Vašington i njegov vojnoindustrijski kompleks i banke Volstrita u dolarskom sistemu svakodnevno gube svoju moć.

Nedavni napor Vašingtona da podstakne Saudijsku Arabiju da kreira ratove sa Katarom, Libanom, Jemenom i konačno Iranom, predstavlja očajan scenario od strane Vašingtona, osuđen na propast.

Svet je definitivno umoran od ovih idiotskih ratova.

EVROAZIJSKI VEK Prava alternativa NATO ratovima je ogromna perspektiva razvoja koja se stvara od 2014. u Evroaziji i šire, kineski novi ekonomski Put svile, koji se naziva i projekat OBOR (One belt, One Road) – „Jedan pojas – jedan put“ ili Pojasno-putni koridor (Belt -Road Initiative – BRI).

Evroazijski BRI, koji se formalno integriše sa Rusijom i Evroazijskom ekonomskom unijom, uključuje 62 zemlje. To će stvoriti povećanje trgovine u roku od jedne decenije od oko 2,5 triliona dolara. Ekonomije BRI danas proizvode trećinu svetskog BDP-a, sa 40 odsto svetske populacije. Evroazijski zemljišni prostor sadrži sve resurse. Tu su stručna radna snaga, inženjeri, naučnici. Putno-ekonomski koridori BRI šire se iz Kine u Rusiju, Kazahstan, u Evropu. Srbija je jedna od zemalja koje su u ozbiljnim pregovorima i planovima razvoja kineskog Puta svile. Komisija EU, pod uticajem NATO-a i Vašingtona, trenutno nije u ozbiljnom dijalogu sa razvojem Kine i Evroazije.

DOLAR I ZLATO Ovaj projekat predstavlja katalizator fundamentalnih promena globalne svetske ekonomije.

Dolarski sistem, stvoren 1944. godine u Breton Vudsu, bio je sistem u kome su ostale valute vezane za dolar. Samo je dolar bio vezan za zlato. U periodu šezdesetih godina prošlog veka, tokom evropske i azijske posleratne rekonstrukcije, dolar je bio „dobar kao zlato“. Od 1967. godine, i pada budžetskih deficita SAD tokom rata u Vijetnamu, De Golova Francuska, Nemačka i druge zemlje počele su da zahtevaju zlato za dolare koje su držali, zapravo realizaciju svojih prava garantovanih Bretonvudskim sporazumom. Kako su time američki odlivi zlata ubrzani do 1971. godine, Volstrit i banka Federalnih rezervi savetovali su predsednika Niksona u avgustu 1971. da raskine ugovor iz Breton Vudsa i odbije da otkupi dolare za zlato. Ovaj datum označava početak kraja takozvanog „američkog veka“.

Od 1970. godine prisustvo dolara u svetskoj ekonomiji je poraslo za više od 2.900 procenata. Bez podrške u zlatu, jedina granica papirnim dolarima bila je spremnost drugih zemalja da prihvate te dolare.

Ova dolarska imperija se približava kraju. Dokle god su Kina, Rusija i druge zemlje primorane da investiraju svoje dolarske trgovinske viškove u američki dug, Vašington može da pokriva ogromne budžetske deficite uz održavanje niskih kamatnih stopa. U stvari, inostrani ratovi koje vodi  Vašington finansirani su ruskim i kineskim trgovinskim viškovima.

Od globalne finansijske krize 2008. godine Kina i Rusija počele su da grade ekonomsku arhitekturu alternativnu dolarskom sistemu u raspadanju. Kina je osnovala investicionu banku za azijsku infrastrukturu (AIIB) kako bi finansirala novu infrastrukturu Puta svile sa 58 zemalja. Samo su SAD, Kanada i Japan odbile saradnju. Kina i Rusija su započele bilateralno trgovinsko poravnanje nezavisno od američkog dolara. Oni su razvili svoju alternativu evropskom međubankarskom sistemu SVIFT koji je osetljiv na pritisak Vašingtona.

Srbija, Republika Srpska, Mađarska, Grčka i druge države Balkana danas stoje između ova dva sveta – NATO i ratnog ili evroazijskog razvoja i mira.      
[/restrict]