Jesam li vam rekla

… da je nova zgrada FMU izgrađena devedesetih u Ulici kneza Miloša preko kompanije Koling i mrskog SPS-a, ali su joj politički ostrašćeni profesori našli mnogo mana i nisu se preselili. Bavili su se drugim važnim stvarima, klečanjem u Pionirskom parku u opereti Kolenica, kao i koncertima Idi, molim te posvećenim S. Miloševiću, umesto da pevaju Ostani, molim te, jer si nam poklonio zgradu!

Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu ove godine obeležava osam decenija postojanja. Institucija koja je odgajila mnoge svetski poznate muzičke umetnike ostala je privremeno, od svog osnivanja 1937, u nekadašnjoj konjušnici u parku Manjež. Ništa nije tako trajno kao privremeno. Jedno vreme zgradu je delio s Muzičkom školom „Josip Slavenski“, da bi škola dobila svoju zgradu, a Muzička akademija, kako se tada zvala, ostala jedini korisnik. Prvi sprat – elitni klavirski odsek, sobe sa dva klavira, zvučna izolacija od pakovanja za jaja (odlična izolacija) i sala za ispite i interne časove. Drugi sprat – teoretičari i loši klaviri za noćno vežbanje onih koji nemaju klavir kod kuće, podrum za fotokopirni aparat i skladište. Centralno grejanje uvedeno je dosta kasno, a pamtimo grejanje na kultne kaljeve peći i ložača koji je ulazio slobodno na čas da naloži peć. Hodnici se nisu grejali. Profesori su bili bogovi, studenti manji od makovog zrna. I takva privremena akademija iznedrila je sve ono što je predstavljalo i još uvek predstavlja ponos zemlje i nacije.
[restrict]

Povodom 80-godišnjice postojanja započeta je kampanja za dobijanje nove zgrade, adekvatnog prostora, jer je postojeći postao tesan za upisne ambicije fakulteta. Svi redom se oglašavaju preko medija, od dekanke, profesora, prijatelja institucije. Inspirisana patetičnim tekstom ponosnog kolege flautiste Ljubiše Jovanovića u Politici, potpisnica ovih redova, student Muzičke akademije iz vremena kaljevih peći, malo bi pojasnila.

Jesam li vam rekla (citat) da je svojevremeno planirano da se sve umetničke akademije, pa tako i Muzička, presele na Novi Beograd u posebno projektovanu zgradu – poznati violinista i arhitekta Vladimir Marković, jedno vreme dekan Muzičke akademije, znao je šta je kome potrebno, pa je zgrada imala mesta za sve, sa salama za koncerte i pozorišne predstave, ateljeima itd. Jedino se preselila Pozorišna akademija (Fakultet dramskih umetnosti), svima ostalima je bilo daleko i neuslovno za prevoz.

Jesam li vam rekla da dirljivi tekst Ljubiše Jovanovića nije pomenuo novu zgradu FMU koja je izgrađena devedesetih u Ulici kneza Miloša preko kompanije Koling i mrskog SPS-a, pa su joj politički ostrašćeni profesori našli mnogo mana i nisu se preselili. Bavili su se drugim važnim stvarima, klečanjem u Pionirskom parku u opereti Kolenica, kao i koncertima Idi, molim te (jedan od organizatora autor je napisa u Politici) posvećenim S. Miloševiću, umesto da pevaju Ostani, molim te, jer si nam poklonio zgradu.

Jesam li vam rekla da autor obožava kolege muzičare koji su ostali u Srbiji, ili su se ovde vratili, posle boravka u inostranstvu, da šire muziku i ljubav. Neupućenima objašnjenje – ta oda se odnosi samo na određene, jer svi muzičari su jednaki, samo su neki jednakiji. Jednakiji su se odlično organizovali, sa zgradom ili bez nje, u BUNT-ovni festival (osnivač naš autor iz Politike) koji se proglasio sredstvom muzičke gerilske borbe protiv nekulturnog režima, da bi posle nekoliko godina od tog istog nekulturnog režima slasno primao i trošio nekulturne budžetske pare. Na zgradu matične institucije niko nije mislio.

Jesam li vam rekla da takozvano volontersko sviranje muzičara, koje srceparajuće pominje kolega flautista u Politici, u slučaju jednakijih ne postoji, dobri su to bili, masni honorari (citat) dok se moglo. Pa da su odvojili delić od toga, nova zgrada FMU bi imala bar temelj i prvi sprat. Bilo je jasno da će halabuka oko nove zgrade Filharmonije izroditi još buke i žalbi nadležnima, koji bi trebalo da osete grižu savesti i kulturnjacima izađu u svemu u susret, jer izbori su blizu. Sasvim je potrebno da Muzička akademija dobije novu zgradu, ali, jesam li vam rekla, drage jednakije kolege, ne pitajte šta vaša domovina može da uradi za vas nego šta vi možete uraditi za nju.     
[/restrict]