Čudni rat

Nije teško pogoditi zašto je rat danas tako čudan: zato što glavni igrači ili raspolažu nuklearnim oružjem ili je cena napada na njih, u ljudskim žrtvama i ostalim potrepštinama, prevelika da bi je tzv. javnost napadača mogla podneti. Upravo zato se svetski rat koji traje razlaže na svoje mikroepizode

Dok je nemačka vojska na početku Drugog svetskog rata bila zauzeta u Poljskoj, Francuska i Britanija su na rekreiranom Zapadnom frontu sedele besposleno, gledajući nemačku Zigfrid liniju. (Neosvojivu. Doduše, samo na papiru). To je jednog savezničkog novinara navelo da prve nedelje rata na Zapadu prozove čudnim ratom. Rat je objavljen, ali se nije vodio.
[restrict]

Slična misao čoveka obuzima i danas, kada posmatra zaoštravanja odnosa između Zapada i Rusije, Irana i Kine različitog intenziteta. Baš čudan rat: nije objavljen, a vodi se.

Naravno, nije teško pogoditi zašto je rat danas tako čudan: zato što glavni igrači ili raspolažu nuklearnim oružjem ili je cena napada na njih, u ljudskim žrtvama i ostalim potrepštinama, prevelika da bi je tzv. javnost napadača mogla podneti. Upravo zato se svetski rat koji traje razlaže na svoje mikroepizode. Negde se on vodi kao običan, konvencionalan rat, doduše, preko proksija/posrednika (u Siriji i Ukrajini), negde se prenosi u sferu ekonomije (ekonomske sankcije ili podizanje carina), informacija (borba protiv tzv. ,,lažnih vesti“ i ,,neprijateljske propagande“) i, najzad, u sferu meke moći i svesti ljudi. Ono što ljudi misle o sebi, svojoj državi, svetu i strancima uglavnom je posledica specifičnih ratnih operacija u sferi manipulacije svesti – posebno tamo gde je informativna suverenost davno izgubljena. (To se može shvatiti i bez fantastične knjige Sergeja Kara-Murze Manipulacija svešću.)

Da ovaj čudni treći svetski rat zaista traje, pokazuju posledice koje se mogu sagledati ili golim okom ili tek površnim pregledom vesti: najpre, tu su one ogromne migracije koje stravično menjaju brojno stanje naroda. Neke su vidljive i povezane s vidljivim ratnim zbivanjima (Sirija, Irak, Avganistan), dok su druge nezavisne od bilo kakvog vidljivog rata: tu mislim na migracije ka Zapadu, sa Balkana, iz istočnih evropskih zemalja, članica EU i NATO-a, ili bivših sovjetskih republika. Kada se migracijama pridoda umanjeni natalitet u tim zemljama, dobijaju se milioni nestalih ljudi, kao što je to bilo tokom rata, samo što su sada ti ljudi ili otišli ili umrli ili se nisu ni rodili. Na prvi pogled, to su ,,prirodne“ pojave, ali onaj ko se razume u postmoderne tehnike ratovanja (koje nisu sužene samo na tradicionalno bojno polje i tenkove), zna dobro da se neprijatelj danas ne ubija više samo vatrenim oružjem već tako što se podese parametri života (neprijateljske) zajednice, tako da ona počinje da odumire. Posledice su slične onima koje su se dogodile Srbima u NDH. Jedan deo naroda ode u progonstvo (,,svojevoljno“ emigrira), jedan deo se pokrsti (počne da se oseća kao pripadnik susednog, ili ,,novog“ naroda), a jedan deo biva ubijen (odnosno biva ostavljen da umre odmah ili malo kasnije, usled sve težih uslova života).

Tragove posledica ovog trećeg velikog rata možemo videti i u nekoliko naoko nepovezanih scena iz raznih delova sveta. U jednoj engleskoj knjižari koja se ne nalazi u Londonu mom prijatelju se obratio jedan Englez: kazao mu je, ničim izazvan, da ovo nije više Engleska kakva je bila pre dvadeset godina. Interesantno je razmisliti o tome zašto je to želeo da kaže baš jednom Srbinu. Opet, jedan moj bivši student, koji nema još ni trideset godina, zaprepašćeno sluša muziku generacije njegovih učenika iz osnovne škole uz osećanje da je takvo đubre poniženje za ljudsko biće. U oba slučaja susrećemo se s krupnim istorijskim rezom koji je karakterističan za ratove: jedino ratovi tako oštro dele naoko bliske generacije, na predratnu i posleratnu. Samo što se danas ta podela dešava unutar samoga rata.

Gde smo mi u ovom ratu? Na početku prošlog veka bili smo najmlađi narod u Evropi i na tu mladost smo uništili jednu evropsku Imperiju. Sada smo među najstarijim evropskim narodima i nije nam do rata. OK. Samo, čudna priroda ovog rata koji se vodi, a nije objavljen, jeste, između ostalog, i u tome što narodi u njemu učestvuju a da ih niko prethodno nije pitao da li to žele ili ne žele.      
[/restrict]