Zašto su Amerikanci ljuti

Pentagon više nema globalnu vojnu dominaciju kao pre dvadesetak godina, kada je izgledalo da je američka vojska sposobna, opremljena i motivisana da pobedi svakog protivnika, u bilo kojoj tački planete

Na prvi pogled iracionalna pozadina narastajuće konfrontacije SAD i Rusije postaje razumljivija ako se posmatra i sa vojne tačke gledišta. Američki eksperti već godinama upozoravaju na ratne potencijale glavnih konkurenata SAD, Pekinga i Moskve, i ne mogu da sakriju zaostajanje Vašingtona u razvoju perspektivnih oružanih sistema 21. veka. Pentagon više nema globalnu vojnu dominaciju kao pre dvadesetak godina, kada je izgledalo da je američka vojska sposobna, opremljena i motivisana da pobedi svakog protivnika, u bilo kojoj tački planete. Ova vremena su ostala nepovratno iza nas, a sve češće vesti da Kina i naročito Rusija razvijaju borbene sisteme koji daleko nadilaze američku konkurenciju – svedoče da razloga za zabrinutost u Vašingtonu imaju napretek.

Osnovni cilj američkih stratega je da po svaku cenu obuzdaju rusku vojnu industriju koja je poslednjih godina ušla u fazu ekspanzije kakva se retko pamti i u doba SSSR-a. Amerikanci imaju još desetak, najviše 15 godina, pre nego što strateški odnos snaga u svetu dosegne tačku kada više ni uz najveće napore neće moći da ga preokrenu u svoju korist. Otuda njihova žurba, otuda pritisci na Evropu i sankcije Rusiji. Otuda – na kraju krajeva – neverovatan pritisak da se evropski potrošači odreknu povoljnog ruskog gasa, uprkos tome što je svima jasno da bez ovog energenta zemlje EU ne mogu da budu konkurentne na globalnom tržištu. Ali geostrateški interes SAD je da ne dozvoli zbližavanje evroazijskih centara moći, jer bi to dovelo do okončanja američke dominacije. Vašington se našao u teškoj situaciji i učiniće sve da zaštiti svoje interese.

[restrict]

PRETNJI JE IME „PREMIJER”! Vesti koje ovih dana stižu iz Rusije nisu za njih ohrabrujuće. Ruski koncern „Vega“ (deo holdinga „Ruska elektronika“, koji pripada državnoj megakorporaciji „Rosteh“) objavio je novosti – o prvom letu najsavremenijeg aviona za radiolokaciono izviđanje i navođenje velikog dometa A-100 „Premijer“. To je sistem za rano upozoravanje, poput američkog „avaksa“, koji raspolaže specijalnom elektronikom i opremom, uključujući i jedinstveni radar sa aktivnom faziranom rešetkom poslednje generacije. Ruski izumitelji usavršili su tehnologiju u ovoj oblasti, što omogućava da sa velikom preciznošću, i na daljinama od više stotina kilometara, prate i navode udare na ciljeve u vazduhu, na kopnu i moru. Tehničke karakteristike „Premijera“ nisu poznate, ali se mogu uporediti sa ruskim (sovjetskim) sistemima prethodne generacije, pre svega sa avionom A-50, koji je sličan američkim „avaksima“. A-100 treba u svemu da bude bolji od prethodnika, što ukazuje da će Rusi imati mnogo veće „oči i uši“, posebno u blizini poprišta vojnih sukoba.

Kada je o avijaciji reč, značajna vest je da će već od februara sledeće godine uzleteti i modernizovani ruski supersonični strateški bombarderi-raketonosci Tu-160M2. To je treća, i najdublja, modifikacija uspešnog sovjetskog projekta i pokazala se dalekovida ideja ruskih inženjera da svoje proizvode osmišljavaju prvenstveno kao platforme koje omogućuju dalju modernizaciju tokom više decenija. To u startu jeste skuplja varijanta, ali pruža mogućnost ogromnih ušteda i neprestanog razvoja oružanih snaga, kao i čvrste garancije bezbednosti. Svaki oružani sistem pravi se tako da u prvoj generaciji ne dosegne maksimum svog potencijala, već da se razvoj nastavi u budućnosti, u skladu sa finansijskim mogućnostima, potencijalnim pretnjama i odbrambenim potrebama. Jedan od najboljih primera je hvaljeni lovac-bombarder Mig-29, čiji razvoj i modernizacija traju i posle više od tri decenije eksploatacije, uz čitav niz modifikacija i ugrađivanje najsavremenije opreme.

Strateški raketonosac Tu-160M2, poznat i pod romantičnim nazivom „beli labud“, predstavlja upravo takav proizvod, po mnogo čemu jedinstven u svetu. U prvobitnoj verziji sposoban je da prenese 45 tona bombi i raketa na udaljenost od više od 7.000 kilometara i vrati se u bazu bez dopunjavanja goriva. Dostiže maksimalnu brzinu od više od 2.200 kilometara na čas, uz plafon leta od skoro 22.000 metara. To je najveći, najbrži i najsnažniji vojni supersonični avion na svetu, koji ima i najveću dozvoljenu masu od svih bombardera – čak 275 tona. Kakvim će tehničkim karakteristikama raspolagati posle modernizacije još nije poznato, ali prema rečima konstruktora, to će biti nov avion, sa najsavremenijom elektronikom i nizom tehničkih rešenja koja pripadaju bombarderima sledeće generacije – kakvima još uvek niko ne raspolaže. Ako se zna da je i aktuelni Tu-160 najmoćnija mašina, onda Rusi imaju razloga da budu zadovoljni svojim radom. Predviđeno je da Tu-160M2 bude operativan sve dok ga ne zameni novi perspektivni projekat PAK-DA, koji će biti platforma za čitav 21. vek. Za sada je poznato da se za „belog labuda“ radi projekat krstareće rakete H-BD, dometa više od 3.000 kilometara.

SPASONOSNI C-500 I „NUDOLJ” U ovom paketu novih ruskih strateških projekata, međutim, postoji još mnogo toga. Osim različitih podmornica, gde je najzanimljiviji perspektivni projekat „Haski“, koji treba da nosi celo skladište – takođe perspektivnih – hipersoničnih krstarećih raketa „Cirkon“ od kojih na sadašnjem nivou tehnološkog razvoja apsolutno ne postoji odbrana, tu je i sve češće najavljivani protivvazdušni (PVO) i protivraketni (PRO) sistem S-500. To je tehnologija koja treba Rusiji da pruži zaštitu upravo od najezde američkih krstarećih hipersoničnih raketa, koje Vašington razvija u sklopu ofanzivne koncepcije „Munjevitog globalnog udara“. Prema ovim planovima Pentagon želi mogućnost da bukvalno zatrpa raketama bilo kog protivnika, na bilo kojoj tački na planeti, u roku od samo jednog sata.

U ovom trenutku to je nesumnjivo naučna fantastika – i zbog finansijskog i zbog tehnološkog aspekta – ali sama ideja da više stotina, ili hiljada projektila, mogu istovremeno da krstare brzinom od više od 25.000 kilometara na čas (25 puta brže od „tomahavka“) ka pažljivo odabranim metama, predstavlja pretnju kakvu svet nije video. Jer u slučaju da ove rakete ne nose nuklearnu bojevi glavu, već konvencionalnu, njima je moguće uništiti raketne potencijale protivnika – bez katastrofalnih posledica po ekologiju planete. Ove rakete čak ne moraju da imaju eksplozivno punjenje: ogromna kinetička energija koju stvaraju pri takvim brzinama garantovano uništava i „neprobojne“ betonske oklope od više metara. Za odbranu od takve pretnje neophodan je S-500 i Moskva će morati u skorijoj budućnosti da se posveti masovnoj proizvodnji ovih sistema PRO.

Međutim, za adekvatan odgovor Amerikancima u visokotehnološkom ratu ni S-500 nije dovoljan. U uslovima potencijalnog globalnog sukoba koji bi bio i započet i okončan za svega jedan ili dva sata, neophodne su i sasvim nove komponente protivkosmičke odbrane (PKO). Zato Rusija planira da, osim na S-500, u najskorije vreme okonča rad na PKO sistemu A-235 „Nudolj“, projektu koji se razvija pod najvećim velom tajnosti. Prema procenama eksperata, glavni zadatak „Nudolja“ biće da stvori stoprocentnu troešalonsku PRO i PKO zaštitu, najpre oko Moskve, čime treba da zameni dosadašnji sovjetski sistem A-135. „Nudolj“ treba da stvori apsolutno neprobojni antiraketni štit oko Moskve, u radijusu od 1.500 i na visini od 1.000 kilometara. Za sada jedino američki PRO sistem THAAD može da deluje na velikim visinama (između 150 i 200 kilometara), ali to nije dovoljno za suprotstavljanje savremenim balističkim rakete. Podsećanja radi, raketa koju je Severna Koreja nedavno lansirala preko teritorije Japana, proletela je na visini od više od 700 kilometara i Tokio je bio bespomoćan u takvoj situaciji. THAAD je ograničen ne samo visinom već i dometom svoje rakete, koji takođe ne prelazi 200 kilometara.

 

NEMA ZAŠTITE OD „UBICE SATELITA” Amerikanci su nazvali A-235 „ubicom satelita“ upravo zbog velike visine koju će ove rakete biti u stanju da dosegnu. Jasno je da će se u slučaju velikog raketnog sukoba prvi na udaru naći sateliti bez kojih nije moguća savremena komunikacija, navigacija i osmatranje. Rusi su, zaključno s majom 2016, imali ukupno pet lansiranja PKO rakete za sistem A-235, od čega su tri bila uspešna, uključujući i dva poslednja. Za razliku od ranijih sistema PKO, A-235 biće mobilan (kao S-500) i obaraće rakete korišćenjem nenuklearnih, rasprskavajućih bojevih glava. Svi prethodni sistemi uništavali su projektile protivnika izvođenjem manje nuklearne eksplozije u vazduhu, a ideja je da „Nudolj“ to čini rasprskavanjem mnoštva gelera ili direktnim pogotkom (hit to kill). A-235 moći će da obara projektile i kosmičke aparate na iznad 750 kilometara. A to su orbite na kojima se nalaze mnogi sateliti. Zato su Amerikanci ljuti. I s pravom.           

[/restrict]