Прави европљани су против Eвропске уније

Европска унија је маска финансијског капитала и банкократског система који буквално убија италијанске фирме и италијанске раднике. Истина је да данас, ако сте про-Европљани, онда сте против евра и против Европске уније (с обзиром на пуну подударност евра и ЕУ). Управо зато што је евро перверзија тог сна о Европи народа и слободних и равноправних држава, мора се бити против Европске уније

Радници то добро знају. Ја не кажем интелектуалци, који – према још важећој Грамшијевој анализи – живе као елитистичка каста отуђени од реалности. Кажем радници, класа која живи од свога рада, знају да је евро укинуо 150 година њихових социјалних права и стога је он испуњење неолибералне политике. Они врло добро знају да евро није донео еманципацију и развој. Они то добро знају пошто то свакодневно доживљавају на својој кожи. Племенити Кантов сан „Вечни мир“ (1795), односно Европа уједињених, слободних и равноправних народа, препознатљивих по својој традицији и својој култури, данас је претворен у еврократску ноћну мору. То је  ноћна мора за коју је видљиво, ако се дубље сагледа, да је потпуна супротност тог сна.  Ко год воли Канта и Европу, мора бити против Европске уније, која нема везе ни са Кантом, ни са Европом. Европска унија је сада само маска финансијског капитала и банкократског система који буквално убија италијанске фирме и италијанске раднике. Истина је да данас, ако сте про-Европљани, онда сте против евра и против Европске уније (с обзиром на пуну подударност евра и ЕУ). Управо зато што је евро перверзија тог сна о Европи народа и слободних и равноправних држава, мора се бити против Европске уније. Парадоксално, анти-Европљани су они који су данас за евро, јер, у ствари, они су у дослуху с тим перверзним системом који негира европски сан. Бити за евро значи бити за нови облик економског насиља. Сви ми разумемо да данас Немачка ради евром оно што није успела да уради тенковима. Са ове тачке гледишта, мислим да можемо рећи да у потпуности живимо у ономе што је Ниче прорекао, крајем 19. века, као „трагичну епоху за Европу“ (став 37 у „Вољa за моћ“): „Трагична епоха за Европу“, „Европски нихилизам“. De nobis fabula narratur (лат: у нашој причи).

[restrict]

Идеје левице, вредности деснице Многи ме питају шта је национални интерес. Да ли је на десници или на левици. Покушаћу да то укратко објасним.

 Национални интерес повезује вредности деснице и левичарске идеје. Вредности које је десница заборавила и напуштене идеје левице. Морате мислити другачије. Увек. Ићи упорно контрасмером. Супротно од неспремности на промене политички коректног виртуелног хора који је надградња принудним односима финансијског глобализма у корист аполидних господара великог бизниса, без корена који чупа преостале корене.

Политички коректна и једина мисао има вредности левице и идеје деснице: идентификује се у космополитизму без граница, у постидентитетском либертинизму, у прогресивизму без ограничења, у рушењу свих ауторитета. Идеално одражава апсолутни компетитивизам, у светој догми либерализације материјалног и нематеријалног, у уклањању социјалних права у име планетарне конкуренције која је већ на силазној путањи.

 Против једине дозвољене мисли, данас нам је потребно имати левичарске идеје и десничарске вредности. Идеје левице: рад, социјална права, социјално осећање заједништва и bonnum comune (лат: [осећање] заједничког добра), антиутилитаристичку солидарност. Вредности деснице: патриотска национална држава, као тврђава против неолибералне приватизације, породица против индивидуалистичког распршивања друштва, лојалност и честитост против „царства ефемерног“ (Липовецки) и површности либерално-либертинске потрошње, религија трансцеденције као разумно противљење идолатријском монотеизму тржишта и нихилистичком атеизму робне форме.

 Није важно ако на десници кажу да смо комунисти, а на левици да смо фашисти. То је цена коју треба да плати онај ко има храбрости да иде контрасмером, свестан да старо стање умире и да се ново упиње да се роди.

 То није глобализација – то је планетарно нивелирање Глобализација је, по својој природи, идеологија увек истог стања, израз спекулативног и саморефлексивног капитализма који жели да се свуда огледа и репродукује само он. С обзиром на овај телеолошки приступ, он има за циљ сузбијање разлика и, са њима, алтернатива, тако да увек и свуда тријумфује оно што, са Маркузеом и Хајдегером, можемо описати као „једнодимензионалност“ и „једнообразност“ (Еinförmigkeit) .

 Глобалитаризам тежи да се рефлектује у свакој ћелији стварности, уништавајући сваки начин да се постоји, да се размишља, да се разговара и да се размени оно што није образац клиширан према либералистичком аксиому „do ut des“ (дам-даш).

 Иза привидне пролиферације шаренила, боја и плуралности скрива се оно што, са Хегелом, вероватно можемо назвати „апсолутни монохроматизам“ (einfarbige absolute Malerei) тржишног друштва.  Апсолутни монохроматизам је шифра глобализације као универзализације тржишног друштва уз неутрализацију свих облика производње, постојања и мисли који се не поклапају с њом.

Као што је подсећао Маркс, новац, тај „радикални нивелатор, раствара све разлике“ и намеће јединственост реалности и маште тежећи да се то оствари на планетарном и свеобухватном нивоу.

 Ту је суштина глобализације као гламурозног колонијализма у складу са временом, укључујући инклузију путем неутрализације и униформизације.

 О глобализму као новој врсти империјализма ће се једног дана рећи оно што је Маркс у „Капиталу“ написао у односу на колонијализам у моди у његово време, „и би страни бог који је стајао на олтару поред старих идола Европе који једнога лепог дана изненада одгурну све те идоле да се скотрљају, и прогласи да је стварање профита крајњи и једини циљ човечанства“.

 У тој перспективи, планетарна акумулација преплиће нивелисање и неједнакост. Она униформише планету и тако доводи до развоја који је све више неједнак, јер је све више и снажније заснован на класној контрапозицији између Роба и Господара, уз сукоб који је једнострано одређен као класни масакр који врше газде над радницима.

Превод с италијанског Драган Мраовић

[/restrict]