Pravi evropljani su protiv Evropske unije

Evropska unija je maska finansijskog kapitala i bankokratskog sistema koji bukvalno ubija italijanske firme i italijanske radnike. Istina je da danas, ako ste pro-Evropljani, onda ste protiv evra i protiv Evropske unije (s obzirom na punu podudarnost evra i EU). Upravo zato što je evro perverzija tog sna o Evropi naroda i slobodnih i ravnopravnih država, mora se biti protiv Evropske unije

Radnici to dobro znaju. Ja ne kažem intelektualci, koji – prema još važećoj Gramšijevoj analizi – žive kao elitistička kasta otuđeni od realnosti. Kažem radnici, klasa koja živi od svoga rada, znaju da je evro ukinuo 150 godina njihovih socijalnih prava i stoga je on ispunjenje neoliberalne politike. Oni vrlo dobro znaju da evro nije doneo emancipaciju i razvoj. Oni to dobro znaju pošto to svakodnevno doživljavaju na svojoj koži. Plemeniti Kantov san „Večni mir“ (1795), odnosno Evropa ujedinjenih, slobodnih i ravnopravnih naroda, prepoznatljivih po svojoj tradiciji i svojoj kulturi, danas je pretvoren u evrokratsku noćnu moru. To je  noćna mora za koju je vidljivo, ako se dublje sagleda, da je potpuna suprotnost tog sna.  Ko god voli Kanta i Evropu, mora biti protiv Evropske unije, koja nema veze ni sa Kantom, ni sa Evropom. Evropska unija je sada samo maska finansijskog kapitala i bankokratskog sistema koji bukvalno ubija italijanske firme i italijanske radnike. Istina je da danas, ako ste pro-Evropljani, onda ste protiv evra i protiv Evropske unije (s obzirom na punu podudarnost evra i EU). Upravo zato što je evro perverzija tog sna o Evropi naroda i slobodnih i ravnopravnih država, mora se biti protiv Evropske unije. Paradoksalno, anti-Evropljani su oni koji su danas za evro, jer, u stvari, oni su u dosluhu s tim perverznim sistemom koji negira evropski san. Biti za evro znači biti za novi oblik ekonomskog nasilja. Svi mi razumemo da danas Nemačka radi evrom ono što nije uspela da uradi tenkovima. Sa ove tačke gledišta, mislim da možemo reći da u potpunosti živimo u onome što je Niče prorekao, krajem 19. veka, kao „tragičnu epohu za Evropu“ (stav 37 u „Volja za moć“): „Tragična epoha za Evropu“, „Evropski nihilizam“. De nobis fabula narratur (lat: u našoj priči).

[restrict]

Ideje levice, vrednosti desnice Mnogi me pitaju šta je nacionalni interes. Da li je na desnici ili na levici. Pokušaću da to ukratko objasnim.

 Nacionalni interes povezuje vrednosti desnice i levičarske ideje. Vrednosti koje je desnica zaboravila i napuštene ideje levice. Morate misliti drugačije. Uvek. Ići uporno kontrasmerom. Suprotno od nespremnosti na promene politički korektnog virtuelnog hora koji je nadgradnja prinudnim odnosima finansijskog globalizma u korist apolidnih gospodara velikog biznisa, bez korena koji čupa preostale korene.

Politički korektna i jedina misao ima vrednosti levice i ideje desnice: identifikuje se u kosmopolitizmu bez granica, u postidentitetskom libertinizmu, u progresivizmu bez ograničenja, u rušenju svih autoriteta. Idealno odražava apsolutni kompetitivizam, u svetoj dogmi liberalizacije materijalnog i nematerijalnog, u uklanjanju socijalnih prava u ime planetarne konkurencije koja je već na silaznoj putanji.

 Protiv jedine dozvoljene misli, danas nam je potrebno imati levičarske ideje i desničarske vrednosti. Ideje levice: rad, socijalna prava, socijalno osećanje zajedništva i bonnum comune (lat: [osećanje] zajedničkog dobra), antiutilitarističku solidarnost. Vrednosti desnice: patriotska nacionalna država, kao tvrđava protiv neoliberalne privatizacije, porodica protiv individualističkog raspršivanja društva, lojalnost i čestitost protiv „carstva efemernog“ (Lipovecki) i površnosti liberalno-libertinske potrošnje, religija transcedencije kao razumno protivljenje idolatrijskom monoteizmu tržišta i nihilističkom ateizmu robne forme.

 Nije važno ako na desnici kažu da smo komunisti, a na levici da smo fašisti. To je cena koju treba da plati onaj ko ima hrabrosti da ide kontrasmerom, svestan da staro stanje umire i da se novo upinje da se rodi.

 To nije globalizacija – to je planetarno niveliranje Globalizacija je, po svojoj prirodi, ideologija uvek istog stanja, izraz spekulativnog i samorefleksivnog kapitalizma koji želi da se svuda ogleda i reprodukuje samo on. S obzirom na ovaj teleološki pristup, on ima za cilj suzbijanje razlika i, sa njima, alternativa, tako da uvek i svuda trijumfuje ono što, sa Markuzeom i Hajdegerom, možemo opisati kao „jednodimenzionalnost“ i „jednoobraznost“ (Einförmigkeit) .

 Globalitarizam teži da se reflektuje u svakoj ćeliji stvarnosti, uništavajući svaki način da se postoji, da se razmišlja, da se razgovara i da se razmeni ono što nije obrazac kliširan prema liberalističkom aksiomu „do ut des“ (dam-daš).

 Iza prividne proliferacije šarenila, boja i pluralnosti skriva se ono što, sa Hegelom, verovatno možemo nazvati „apsolutni monohromatizam“ (einfarbige absolute Malerei) tržišnog društva.  Apsolutni monohromatizam je šifra globalizacije kao univerzalizacije tržišnog društva uz neutralizaciju svih oblika proizvodnje, postojanja i misli koji se ne poklapaju s njom.

Kao što je podsećao Marks, novac, taj „radikalni nivelator, rastvara sve razlike“ i nameće jedinstvenost realnosti i mašte težeći da se to ostvari na planetarnom i sveobuhvatnom nivou.

 Tu je suština globalizacije kao glamuroznog kolonijalizma u skladu sa vremenom, uključujući inkluziju putem neutralizacije i uniformizacije.

 O globalizmu kao novoj vrsti imperijalizma će se jednog dana reći ono što je Marks u „Kapitalu“ napisao u odnosu na kolonijalizam u modi u njegovo vreme, „i bi strani bog koji je stajao na oltaru pored starih idola Evrope koji jednoga lepog dana iznenada odgurnu sve te idole da se skotrljaju, i proglasi da je stvaranje profita krajnji i jedini cilj čovečanstva“.

 U toj perspektivi, planetarna akumulacija prepliće nivelisanje i nejednakost. Ona uniformiše planetu i tako dovodi do razvoja koji je sve više nejednak, jer je sve više i snažnije zasnovan na klasnoj kontrapoziciji između Roba i Gospodara, uz sukob koji je jednostrano određen kao klasni masakr koji vrše gazde nad radnicima.

Prevod s italijanskog Dragan Mraović

[/restrict]