Доналд Трамп очигледно није енглеска шољица чаја. Британске анализе Трамповог досадашњег учинка као председника „братских САД“ напросто су неповољне
Америка нема бољег стратешког савезника од прекоморског британског рођака, али када би се званични Лондон питао, Британија би у Белој кући радије видела неког другог станара уместо овога кога прошле седмице високотиражни „Ивнинг стандард“ описује преко целе насловне стране као „кловна“, истина, као – „Најмоћнијег кловна на свету“.
[restrict]
ТУМАЧЕЊЕ ТРАМПА Пре годину дана, док је Доналд Трамп био само председнички кандидат у америчкој предизборној кампањи, опште место у лондонским пројекцијама било је очекивање да, без обзира на контроверзе и „грешке у корацима“, Трампа треба узимати озбиљно, али не и дословно. „Verba volant, scripta manent“ (Речи лете, написано остаје) данас је крилатица којом почиње сваки озбиљнији опис Трампове „политике“.
„Verba volant, scripta manent“, данас је, такође, тумачење и одгонетка Трампа, на годишњицу његове изборне победе над Хилари Клинтон.
У току председничке кампање Трамп је говорио Американцима да ће херметички затворити америчке капије пред имиграцијом муслимана у САД; заклињао се да ће срушити трговинске баријере са суседима – Канадом и Мексиком; да ће подићи зид на граници са Мексиком како би се САД ратосиљале мексичких илегалаца на америчком тржишту радне снаге… Увешће, обећао је, либералне трговинске односе са северним суседом Канадом; нови пакет мера безбедности за америчко становништво (ма шта то значило); ставити под контролу садашњи хаотични, неконтролисани упад људи и робе из Мексика и Канаде … Verba volant!…
У последњем мерењу јавног расположења „Вашингтон пост“ је питао Американце шта мисле о председнику Трампу – 59 посто испитаника сматра да Трамп не обавља председнички посао у складу са обећањима, интересом и укусом становника САД – „најгори рејтинг једног америчког председника, у првој години мандата“.
МЕСИЈАНСКА ОБЕЋАЊА Упркос том податку, у Америци 81 одсто чланова Трампове Републиканске партије и даље чврсто стоји иза њега, иако аналитичка предвиђања сугеришу да многа од његових ноншалантних обећања Америци (и свету) неће бити остварена. Обећани својеврсни Кинески зид на граници с Мексиком – две хиљаде миља – већ је доведен у питање и релативизован изјавом самог Трампа да на неким деловима дуж границе с Мексиком Америци неће ни бити потребан зид, тј. да се тај простор може „бранити“ људским фактором, иако је у близини Сан Дијега изграђен „прототип зида“, а амерички Конгрес је, у ту сврху, одобрио финансирање. Заједно са пројектом изградње „прототипа“ из Мексика је, на вашингтонску адресу, упућено обавештење да ће Американци морати да тај њихов зид подижу властитим новцем; мексичка страна нема ништа с тим, нити је вољна да у ту фантазију убаци и цент.
Нови, мексички предлог мера о регулисању протока људи и робе између две земље блокиран је одмах од стране америчког Федералног суда јер Вашингтон (стоји у једној лондонској информацији) не жели ништа мање од Кинеског зида.
У даљем опису „лика и дела“ Доналда Трампа за ових годину дана његовог мандата – посебно у домену унутрашње политике – уписана му је и аверзија, по неким коментарима и мржња, према политичким елитама што пак иде раме уз раме са његовим чувеним месијанским обећањем да ће, када дође на власт, у Америци „исушити мочвару“ моћних и богатих. Они му сметају зато што, како је рекао, фактички (мимо њега) контролишу америчку политику. У Лондону му је, овим поводом, забележено да је реч о огољеном цинизму будући да претња долази од човека окруженог управо фалангом моћних и богатих у тој америчкој „мочвари“ – људи који у САД држе све полуге власти и новца.
Један од водећих британских политичких коментатора Метју Данкон написаће прошле седмице да Трамп представља „изазов свим правилима базираним на владавини права и демократских појмова“. Трамп се у овој анализи повезује и с брегзитом – одласком Британије из Европске уније, успоном радикалне деснице и Марин ле Пен у Француској, порастом десних снага у Немачкој, па све до тога да је spiritus movens и ветар у леђа „међународној класи технократа отуђених од реалности свакодневног живота људи; да је тиранин у САД, а заговорник либералног глобализма у свету“; да се не обазире на животе обичних људи, социјалну кохезију и национални идентитет.
НЕУОБИЧАЈЕНО ОШТРА НОТА „Трампова политика је, иде даље анализа, неуспешна, али је у стању да затрује милионе глава на Западу и у Америци… То стање ће захтевати деценије опоравака ако је опоравак уопште могућ“ (Радио „Би-Би-Си 4“).
У неколико лондонских анализа Трампов досадашњи учинак сведен је под категорију „тиранија“ – управо оно што су „оснивачки оци“ модерне Америке хтели да избегну и због чега је, нотира се, „амерички устав још увек одбрамбени зид од тираније“.
У опсервацијама које прете да заталасају још више воде између две обале Атлантика „Ивнинг стандард“ посвећује целу страницу америчком „Кловну“ опасном по Америку, али и по свет.
На овако неуобичајено оштрој ноти, сугерише се још да је сада, на подручју геостратегије, у опасности и какав-такав манир толерантне комуникације између Путинове Русије и Трампове Америке. Полазиште је чињеница да је истрага специјалног америчког иследника у афери наводног руског мешања у исход америчких председничких избора (2016) већ близу првих оптужница; да се неће окончати као „празна прича“ посебно у делу који се тиче оптужбе да Трамп није „чист у тој саги, те да ће још морати да објашњава у којој мери му је била потребна и дата руска помоћ за компромитујуће детаље о његовом председничком противкандидату Хилари Клинтон“. Владимир Путин је већ рекао да с том афером Москва нема никакве везе, али се, у анализама, и даље говори како Трамп није још изашао из тунела и како би, на крају, могао да му се догоди „импичмент“ – правни процес опозива америчког председника.
ПРЕТЊА АТОМСКОМ КАЗНОМ „Импичмент“ или не, високо летећем Трампу предстоји, по лондонским предвиђањима, подсецање крила и пре него што се вине до висина његових претходника у Белој кући. Прошлонедељни коментар „Ивнинг стандарда“ на ову тему неуобичајено је суров „Доналд Трамп влада најмоћнијом земљом света, метанишући између ставова и факата без рационалног расуђивања; руководи се опсесијом властитог интереса – као проповедник идеја у служби личног успеха; али, при томе, ради се о заробљенику властите величине, врло талентованом да одговорност пребаци на друге… Реч је о човеку који је опседнут својим рејтингом, далеко више него својом земљом; који више брине како ће проћи на друштвеним мрежама него у друштвеној реалности“.
Уз ово иду и ове најновије претње председника САД Северној Кореји да ће је задесити апокалипса америчке срџбе, ако не буде кооперативна према Трамповој политици у региону Јужног кинеског мора. Пјонгјангу се, указују неки лондонски инсајдери, ставља до знања да је Америка у стању да, ако затреба, притисне и атомско дугме.
Упитан поводом тренутне кризе на Далеком истоку да ли би Вашингтон био спреман да заиста употреби А-бомбу, Трамп је, тврди „Стандард“ у среду 8. новембра, наводно, одговорио: „Ако је већ имамо (А-бомбу), зашто је имамо ако је не бисмо употребили“!
У једној анализи скреће се пажња да Трамп витлајући сабљом на Далеком истоку намерава да поручи како он, и само он, поседује могућност и „одважност“ да притисне то дугме.
Претњу атомском казном Доналд Трамп је већ једном, има томе година, изрекао, а „Стандард“ ће с тим у вези закључити: „У најмању руку, ми смо, ево, годину дана после прве Трампове претње, хвала Богу, још ту. Нажалост, и он је.“
[/restrict]