MOGUĆAN ISKORAK U NEMOGUĆE

Početak sezone 2017/2018. u JDP-u

Zbog čega sve će ova predstava, uprkos fragmentarnoj dramaturgiji, imati svoje zahvalne gledaoce

Novu sezonu Pozorište na Cvetnom trgu počelo je premijerom neobičnog teksta, komadom zasnovanim na antitezi sjedinjenoj u stvaralačkoj ličnosti Alberta Ajnštajna, poznatog američkog fizičara nemačkog porekla, na antitezi koja se može iskazati samo u dve reči – fizika i poezija. Radeći tokom prve decenije prošloga veka u Bernu, u jednom patentnom uredu, Ajnštajn je otkrio više osnovnih zakona prirode – pored ostalog brzinu svetlosti kao maksimalnu brzinu, dilataciju, što će reći proširivanje, rastezanje vremena, dajući i novu interpretaciju dilatacije dužina, utvrdivši ekvivalentnost mase i energije, te korpuskularnu prirodu svetlosti, odnosno da se ona sastoji od sitnih čestica, zatim princip ekvivalencije što mu je omogućilo da postavi osnovu opšte teorije relativnosti, koju će, pošto je 1914. izabran za člana Pruske akademije nauka i potom imenovan za direktora Kajzer-Vilhelm instituta za fiziku, nadopuniti svojom teorijom gravitacije i u doteranom obliku integralno objaviti 1916. godine. Po dolasku Hitlera na vlast 1933, Ajnštajn je lišen svih funkcija i konfiskovana mu je imovina. U znak protesta, on se odrekao nemačkoga državljanstva i otišao u Ameriku, gde će do kraja života, 1955. godine, raditi u Institutu za naučna istraživanja u Prinstonu. Početkom Prvog svetskog rata odbio je da potpiše deklaraciju nemačkih naučnika koji su se složili sa stupanjem njihove zemlje u ratni sukob. Na njegovo upozorenje 1939. godine da bi Nemci mogli načiniti atomsku bombu, u Americi su započeli istraživački radovi za proizvodnju takve bombe. Ali Ajnštajn će se uporno boriti protiv primene toga oružja.

[restrict]

Ipak, predstava Slobodana Unkovskog nije edukativna, niti se bavi Ajnštajnovom teorijom vremena već, kako kaže reditelj, ona je o vremenu, o raznim aspektima vremena: „Svejedno što dodiruje i koristi iskustva Ajnštajna, moja predstava nije o fizici nego o životu, o ljubavi.“ Osnova je knjiga američkog fizičara i pisca Alena Lajtmana Ajnštajnovi snovi koju čine kratke priče, zapravo mogućni snovi. U dramatizaciji Rusomira Bogdanovskog nastao je komad niza različitih prizora koji se prikazuju bez logičnog, da ne kažemo uobičajenog reda i očekivanog zapleta. Jednostavno, predstava je lišena pojedinosti što ih nameće svaka fabula – u njoj promiču različiti prizori i sećanja, ali promiče i – vreme. Imajući u vidu Felinijev film I brod plovi Unkovski je tragao za rešenjem kako da prevaziđe fragmentarnost predstave. Odabravši da mesto radnje bude brod, reditelj je načinio pravi potez: ispostavilo se da je to zaista prikladan prostor za prikaz Ajnštajnovih sećanja, te je omogućio jedinstvo mesta ako već nije bilo jedinstvene radnje. Da bi unekoliko nadomestio taj nedostatak, reditelj u igru s vremenom i o vremenu uvodi „prisustvo“ poznatih autora iz pozorišta i filma, poigravajući se i sa pojedinim likovima komedije del’arte, koji odjednom iskrsavaju na brodu. U suštini, Unkovskom je pošlo za rukom da scensku priču o vremenu ispriča na zanimljiv način. Kad je u pitanju scenografija, ne treba zanemariti doprinos grupe „For Use“. Dekor nas je podsetio na njihovo rešenje za Metamorfoze u Jugoslovenskom dramskom, u režiji Aleksandra Popovskog. Razapeti konopci u kvadratnom rasporedu, kako na pozornici iznad glumačkih glava, tako i do polovine gledališta mogli su imati određenu simboliku protoka vremena. Kostimi Lane Cvijanović odlično su dočarali polifoniju stilova. Glumci, svi odreda, pokazavši da je postmoderni iskorak u nemoguće ipak mogućan, dočaravali su po dve i više ličnosti, te su imali obilje prilika da demonstriraju svoje sposobnosti transformacije izraza. Dragan Mićanović koji je, pored ostalog bio i Albert, nenametljivo je predvodio kvartet interpreta po dve i više ličnosti, koji su sačinjavali Radovan Vujović, Anita Mančić, Branko Cvejić i Nataša Tapušković, dok je Branka Petrić tumačeći Luce bila veoma sugestivna. Uprkos fragmentarnoj dramaturgiji ova predstava imaće svoje gledaoce.          

[/restrict]

AJNŠTAJNOVI SNOVI
PISAC Alen Lajtman
DRAMATIZACIJA Rusomir Bogdanovski
POZORIŠTE Jugoslovensko dramsko pozorište – Scena „Ljuba Tadić“
REDITELJ
Slobodan Unkovski
DRAMATURG
Jelena Mijović
SCENOGRAFIJA
NUMEN/FOR USE
KOSTIMOGRAFIJA
Lana Cvijanović