Čije je naše Kosovo?

Od Prizrenske lige do Briselskih sporazuma

Šta je bila tema otvorenog gračaničkog dijaloga u kojem su svoje stavove sučelili srpski i albanski intelektualci

Takozvani dijalog srpskih i albanskih intelektualaca glede Kosova a po jednima i Metohije, organizovan od strane KOSSEV-a, odnosno Kosovo sever portala, u poslednjih nekoliko godina sve popularnijeg srpskog medijskog izvora iz Kosovske Mitrovice, i još jedne kosovske nevladine organizacije pod nazivom „Centar za razvoj zajednica“, deluje entuzijastički planiran i pripreman kao nešto što nije i ne bi trebalo da bude jedna u nizu sličnih praznih priča kojima su obilovale poratne godine i decenije ovde, kao i u drugim balkanskim postratnim sredinama, bez posebnog smisla i bilo kakvog pozitivnog efekta osim za one koje su ih donirali i projektno sprovodili. Prema rečima organizatorke skupa i urednice portala Kossev Tatjane Lazarević, ovo je bio iskren – što je kod nas nažalost najčešće i sinonim za reč naivan – pokušaj da se van klišea „industrije mira“ i mimo diktata finansijera realizuje otvoren dijalog u kojem će se sučeliti argumenti i viđenja budućnosti odnosa Srba i Albanaca, naravno prelomljeni kroz odnos prema južnoj srpskoj pokrajini iliti najmlađoj evropskoj demokratiji, kako je kome od diskutanata već bilo milo i drago.

[restrict]

UTUK NA UTUK Najpre, impresivna je u najavi bila i lista zvanica na ovaj dijalog: Slobodan Antonić, Ljiljana Smajlović, Veran Matić, Boško Jakšić, Dušan Proroković, Miša Đurković, u sličnim prilikama često viđeni Dušan Janjić, a negde pri dnu spiska i iz rezerve i autor ovih redova sa srpske strane; dres kosovarske ili albanske strane – i pored svih istraživanja nije baš jasno kako to razlikovati i u čemu je razlika – branili su Fadilj Lepaja, Baton Hadžiju, Veton Suroi, Škeljzen Maljići, njegov sin Agron Maljići i Bljerim Šalja. Zaista, ekipe u prilično jakim intelektualnim sastavima, ličnosti sa biografijama i ugledom. Iako se pozivu ovoga puta nisu odazvali Antonić, Jakšić i Matić u srpskom, a Suroi u albanskom timu, meč u konferencijskoj dvorani Hotela „Ulpijana“ u Gračanici privukao je značajnu pažnju medija. Posebno je interesovanje poraslo u svetlu najavljenog internog srpskog dijaloga, kao i podizanja formata briselskog dijaloga na predsednički nivo, čija je prva runda trebalo već sutradan da se dogodi.

Ovaj okrugli sto proistekao je zapravo iz zanimljivog projekta gde se na bojnom polju sajta Kossev, jedan na jedan, ogledaju vodeća nacionalna srpska i albanska pera u nadgornjavanju povodom pitanja čije je naše Kosovo. Od srpskog kultur-voza do vojske Kosova, „od Prizrenske lige do Briselskog sporazuma“, kako Lazarevićeva opisuje širinu tematskih zahteva, Antonić i Lepaja, Smajlović i Hadžiju, Jakšić i Maljići (senior) kroz, Vukovim rečima kazano, utuk na utuk, razmenjuju lakšu i težu baražnu argumentaciju. Zaista se u ovim pisanim dijalozima, „prepisci sa ljubavlju i pijetetom intelektualca“ može pročitati štošta što pobuđuje na razmišljanje, ali s druge strane i razumeti zašto nema i ne može biti kompromisa Srba i Albanaca, osim ako se poraz jedne od strana tako eufemistički ne nazove.

Ne bi imalo smisla baviti se pojedinačnim izjavama besednika, rečeno je tu mnogo toga, ali se kroz jednu opštiju sliku može predstaviti atmosfera na ovom skupu, a i šire raspoloženje međ Srbima i Albancima kojih se Kosovo dotiče. Ovi potonji svakako deluju kao monolitnija ekipa, budući da bez obzira na međusobne razlike, njihovi bazični postulati su isti: Kosovo je suverena i nezavisna država; Srbi su izgubili pravo da vladaju Kosovom surovim tretmanom nad kosovskim Albancima pre a posebno tokom rata i duguju pride u najmanjem još i oficijelno izvinjenje. Tek kada se oko ovoga složi i druga strana, po mišljenju Albanaca, možemo dalje razgovarati. Samo je pitanje onda o čemu bismo razgovarali i zašto sada uopšte i razgovaramo?

ZAZOR OD VUČIĆA Ipak, interesantan je gotovo paničan strah koji Albanci u raznim varijetetima ispoljavaju povodom jačanja uticaja Rusije na Balkanu i u svetskoj politici. Oni se grčevito i sve glasnije drže teze kako je Srbija zapravo tek produžena ruka Moskve, a oni branitelji evroatlantskih interesa, posebno ovih drugih, računaju da je ovo i dalje dovoljno za američku apsolutnu podršku kao dobitnu i dokazano funkcionalnu kombinaciju u sučeljavanju sa Srbijom i ostvarivanju svojih nacionalnih interesa. Sve ovo u punoj svesnosti da našu kapu kroje drugi, neuporedivo moćniji, od čijeg interesa i odnosa snaga u najvećem i zavisi slika Balkana.

Istovremeno, ispoljava se i znatan zazor i prema predsedniku Aleksandru Vučiću. Ovi albanski intelektualci, sve odreda oficijelno liberalne i sekularne demokrate, nedvosmisleno ga označavaju kao autokratu, ali pozdravljaju svesnost potrebe rešavanja odnosa i smatraju da bi njegovoj inicijativi ipak trebalo odškrinuti vrata, kako to navodi Škeljzen Malići, imajući u vidu njegovu trenutnu političku moć u Srbiji i mogućnost da on uradi mnogo više od onoga što bi drugima bilo znatno teže da učine. A čini se, kako je to primetila Ljilja Smajlović, da više od toga dominira nelagoda zbog Vučićevih sve prisnijih veza i sa zapadnim zemljama, što uveliko remeti dosadašnji geostrateški uljuljkan položaj Albanaca.

I srpski tim u ovom sastavu imao je, sa manjim izuzecima, prilično bliske početne pozicije, tako da je umnogome, kako je to primetila Smajlovićeva, izgleda razočarao protivnike, pardon sagovornike, koji su očekivali konstruktivniji i racionalniji odnos prema nedvosmislenim činjenicama kosovske suverenosti i nezavisnosti, prihvatanju nove realnosti i razumevanja nemogućnosti da Srbija uradi sa Kosovom bilo šta drugo osim da prihvati njegovo odvajanje i gubitak. Toliko je bilo ovo razočaranje da je pored otvoreno podsmešljive mimike koja je pretežno pratila recimo Prorokovićevo izlaganje o pogubnosti posledica američkog intervencionizma čija će se cena i ovde tek platiti i iskazivanjem uverenja da Srbija ne sme i ne može odustati od Kosova i Metohije, Maljići Junior ovakva izlaganja označio kao protofašistička.

USPUTNA DIGRESIJA Ipak, čini se da je nekako najsnažniji utisak i posrednu poruku ostavilo nešto što je verovatno trebalo da bude usputna digresija Miše Đurkovića, koji je svoje izlaganje, u kom iskazuje validnost isključivo Rezolucije 1244 UN-a u određivanju statusa Kosova i Metohije i vidovdanske duhovne vertikale kao osnove srpskog identiteta, započeo odavanjem poštovanja kolegi Lepaji pored njega za sve godine provedene u jugoslovenskim zatvorima zbog njegove borbe za nezavisnost Kosova, odnosno ugrožavanje ustavnog poretka SFRJ. Ovo je primetio i novinar Živojin Rakočević kome je Lepaja u diskusiji koja se zametnula nakon izlaganja napomenuo da on nije bio u zatvoru bez razloga već sa pravim razlogom, zbog svoje ideje i spremnosti da se za nju žrtvuje.

Kakvu je Lepaja mogao imati perspektivu u sagledavanju „realnosti“ osamdesetih godina, u vreme i dalje potpuno izolovane Albanije, Berlinskog zida i još snažne i solidno napredne Jugoslavije, da na sudu izvikuje: „Živela Republika Kosovo“? I koliko mi imamo jasnu ideju, ma koliko sada makar i nerealnu, šta bismo sa Kosovom i Metohijom, koliko smo spremni da za njega radimo, u njega uložimo i, u krajnjem, kakvu žrtvu da priložimo? Iz odgovora na ova pitanja verujem da proizlaze sva ostala. A čak se i geostrateške okolnosti menjaju, svedok toga je i gospodin Lepaja.          

 

Nekoliko reči o učesnicima

 

Dr Miša Đurković, direktor Instituta za evropske studije, Beograd

Doktorirao je 2005. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti političke filozofije. Zaposlen je na Institutu za evropske studije u Beogradu od 1999. godine. Od 2011. vodi globalni projekat instituta, a od 1. jula 2016. preuzeo je funkciju direktora instituta. Autor je petnaestak knjiga i zbornika radova, od kojih su neke (Konzervativizam i konzervativne stranke, Tamni koridori moći) doživele po više izdanja. Bavi se političkom teorijom, evropskim studijama, međunarodnim odnosima i studijama popularne kulture. Skoro dvadeset godina je prisutan u vodećim domaćim, ali i stranim medijima. Bio je savetnik premijera, sekretar državnog saveta za Kosovo i Metohiju, savetnik lidera vodeće opozicione stranke u Crnoj Gori. Član je Srpskog filozofskog društva i Center for European Renewal.

Dr Dušan Janjić, Forum za etničke odnose, Beograd

Doktorirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1987), na temu odnosa država-nacija i teorijskog određenja pojma „nacija“. Osnivač je i predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, kao i političke stranke Aktivna Srbija. Autor je više od sto objavljenih publikacija (knjiga, članaka).

Fadilj Ljepaja (Fadil Lepaja), publicista, književnik, Priština

Kolumnista i osnivač je Centra za balkanske studije. Diplomirao je književnost, a na postdiplomskim studijama izučavao je maskomunikaciju. Piše redovne kolumne za neke od najvećih listova na Kosovu, u Albaniji i Makedoniji. Ljepaja je 80-ih bio politički zatvorenik u bivšoj Jugoslaviji, a 90-ih je bio aktivista za ljudska prava DSK-a i član Odbora za ljudska prava, da bi krajem devedesetih pristupio i OVK.

Agon Maljići (Maliqi Agon), urednik Sbunker-a, Priština

Magistrirao je politiku međunarodnog razvoja na Duke University u SAD, a 2006. diplomirao je na političkim naukama i evropskim studijama na Američkom univerzitetu u Bugarskoj. Vodi blog Sbunker. Radi kao istraživač i konsultant u privatnom sektoru. Civilni je aktivista takođe. Maljići je radio za niz razvojnih programa na Kosovu, uglavnom vezanih za dobro upravljanje, ljudska prava i inkluzivni razvoj.

Škeljzen Maljići (Maliqi Shkelzen) publicista, likovni kritičar, direktor Kulturnog centra Kljan Kosova

Politički je analitičar, likovni kritičar, publicista i prevodilac iz Prištine. Diplomirao je filozofiju na Univerzitetu u Beogradu 1978. godine, gde je do 1982. radio na Katedri za albanologiju, a od iste godine do 1986. u univerzitetskoj biblioteci u Prištini. Bio je urednik lista Fjala, te dopisnik za više medija. Osnovao je i bio predsednik Socijaldemokratske partije Kosova. Bio je član kosovskog pregovaračkog tima od aprila do jula 1998. godine. Objavio je knjige na više jezika.

Dr Dušan Proroković, direktor Centra za strateške alternative, Beograd

Doktor je političkih nauka (međunarodni odnosi) i kandidat za bezbednosne nauke (međunarodna bezbednost). Istraživač saradnik je Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju u Beogradu, profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost u Beogradu, analitičar i izvršni direktor Centra za strateške alternative i kolumnista u listu Večernje novosti. Učestvovao je na brojnim naučnim konferencijama, autor je više od 30 naučnih radova i eseja i više od sto novinskih članaka u oblasti međunarodnih odnosa, geopolitike, diplomatije i bezbednosti.

Predrag Radonjić, književnik i direktor Narodnog pozorišta Priština, Gračanica

Novinar i pisac, magistar srpske književnosti. Od 2002. vodi NVO Srpsko slovo. Osnivač je i urednik magazina i TV produkcije Glas juga, urednik u KIM radiju, a od 2012. i u TV Centru u Čaglavici. Direktor je Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Gračanici od ove godine. Objavio je dve zbirke, snimio nekoliko dokumentarnih filmova, kao i prvi srpski igrani film sa Kosova i Metohije Sporazum.

Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika, Beograd

Novinarka i doskorašnja glavna i odgovorna urednica lista Politika, kao i predsednica Udruženja novinara Srbije. Članica je Upravnog odbora Saveta za štampu i član Komisije Vlade Srbije za razmatranje činjenica u istragama o ubistvima novinara u Srbiji. Članica je Evropskog centra za slobodu štampe i medija od 2015. godine.

Baton Hadžiu (Baton Haxhiu), direktor TV Kljan Kosova, Priština

Novinar, dobitnik nagrade za hrabrost u novinarstvu Komiteta za zaštitu novinara (CPJ).

Bljerim Šalja (Blerim Shala), publicista, Priština

Diplomirao je na Katedri za filozofiju i sociologiju na Univerzitetu u Prištini. Autor je deset knjiga, a od 1987. bavi se novinarstvom. Jedan je od osnivača Parlamenta mladih i Parlamentarne partije Kosova. Bio je deo delegacije Kosova tokom mirovne konferencije u Rambujeu i koordinator delegacije Kosova u pregovorima o statusu Kosova. Od 2015. bio je i politički koordinator u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

 

[/restrict]