Чије је наше Косово?

Од Призренске лиге до Бриселских споразума

Шта је била тема отвореног грачаничког дијалога у којем су своје ставове сучелили српски и албански интелектуалци

Такозвани дијалог српских и албанских интелектуалаца гледе Косова а по једнима и Метохије, организован од стране КОССЕВ-а, односно Косово север портала, у последњих неколико година све популарнијег српског медијског извора из Косовске Митровице, и још једне косовске невладине организације под називом „Центар за развој заједница“, делује ентузијастички планиран и припреман као нешто што није и не би требало да буде једна у низу сличних празних прича којима су обиловале поратне године и деценије овде, као и у другим балканским постратним срединама, без посебног смисла и било каквог позитивног ефекта осим за оне које су их донирали и пројектно спроводили. Према речима организаторке скупа и уреднице портала Коссев Татјане Лазаревић, ово је био искрен – што је код нас нажалост најчешће и синоним за реч наиван – покушај да се ван клишеа „индустрије мира“ и мимо диктата финансијера реализује отворен дијалог у којем ће се сучелити аргументи и виђења будућности односа Срба и Албанаца, наравно преломљени кроз однос према јужној српској покрајини илити најмлађој европској демократији, како је коме од дискутаната већ било мило и драго.

[restrict]

УТУК НА УТУК Најпре, импресивна је у најави била и листа званица на овај дијалог: Слободан Антонић, Љиљана Смајловић, Веран Матић, Бошко Јакшић, Душан Пророковић, Миша Ђурковић, у сличним приликама често виђени Душан Јањић, а негде при дну списка и из резерве и аутор ових редова са српске стране; дрес косоварске или албанске стране – и поред свих истраживања није баш јасно како то разликовати и у чему је разлика – бранили су Фадиљ Лепаја, Батон Хаџију, Ветон Сурои, Шкељзен Маљићи, његов син Агрон Маљићи и Бљерим Шаља. Заиста, екипе у прилично јаким интелектуалним саставима, личности са биографијама и угледом. Иако се позиву овога пута нису одазвали Антонић, Јакшић и Матић у српском, а Сурои у албанском тиму, меч у конференцијској дворани Хотела „Улпијана“ у Грачаници привукао је значајну пажњу медија. Посебно је интересовање порасло у светлу најављеног интерног српског дијалога, као и подизања формата бриселског дијалога на председнички ниво, чија је прва рунда требало већ сутрадан да се догоди.

Овај округли сто проистекао је заправо из занимљивог пројекта где се на бојном пољу сајта Коссев, један на један, огледају водећа национална српска и албанска пера у надгорњавању поводом питања чије је наше Косово. Од српског култур-воза до војске Косова, „од Призренске лиге до Бриселског споразума“, како Лазаревићева описује ширину тематских захтева, Антонић и Лепаја, Смајловић и Хаџију, Јакшић и Маљићи (сениор) кроз, Вуковим речима казано, утук на утук, размењују лакшу и тежу баражну аргументацију. Заиста се у овим писаним дијалозима, „преписци са љубављу и пијететом интелектуалца“ може прочитати штошта што побуђује на размишљање, али с друге стране и разумети зашто нема и не може бити компромиса Срба и Албанаца, осим ако се пораз једне од страна тако еуфемистички не назове.

Не би имало смисла бавити се појединачним изјавама беседника, речено је ту много тога, али се кроз једну општију слику може представити атмосфера на овом скупу, а и шире расположење међ Србима и Албанцима којих се Косово дотиче. Ови потоњи свакако делују као монолитнија екипа, будући да без обзира на међусобне разлике, њихови базични постулати су исти: Косово је суверена и независна држава; Срби су изгубили право да владају Косовом суровим третманом над косовским Албанцима пре а посебно током рата и дугују приде у најмањем још и официјелно извињење. Тек када се око овога сложи и друга страна, по мишљењу Албанаца, можемо даље разговарати. Само је питање онда о чему бисмо разговарали и зашто сада уопште и разговарамо?

ЗАЗОР ОД ВУЧИЋА Ипак, интересантан је готово паничан страх који Албанци у разним варијететима испољавају поводом јачања утицаја Русије на Балкану и у светској политици. Они се грчевито и све гласније држе тезе како је Србија заправо тек продужена рука Москве, а они бранитељи евроатлантских интереса, посебно ових других, рачунају да је ово и даље довољно за америчку апсолутну подршку као добитну и доказано функционалну комбинацију у сучељавању са Србијом и остваривању својих националних интереса. Све ово у пуној свесности да нашу капу кроје други, неупоредиво моћнији, од чијег интереса и односа снага у највећем и зависи слика Балкана.

Истовремено, испољава се и знатан зазор и према председнику Александру Вучићу. Ови албански интелектуалци, све одреда официјелно либералне и секуларне демократе, недвосмислено га означавају као аутократу, али поздрављају свесност потребе решавања односа и сматрају да би његовој иницијативи ипак требало одшкринути врата, како то наводи Шкељзен Малићи, имајући у виду његову тренутну политичку моћ у Србији и могућност да он уради много више од онога што би другима било знатно теже да учине. А чини се, како је то приметила Љиља Смајловић, да више од тога доминира нелагода због Вучићевих све приснијих веза и са западним земљама, што увелико ремети досадашњи геостратешки уљуљкан положај Албанаца.

И српски тим у овом саставу имао је, са мањим изузецима, прилично блиске почетне позиције, тако да је умногоме, како је то приметила Смајловићева, изгледа разочарао противнике, пардон саговорнике, који су очекивали конструктивнији и рационалнији однос према недвосмисленим чињеницама косовске суверености и независности, прихватању нове реалности и разумевања немогућности да Србија уради са Косовом било шта друго осим да прихвати његово одвајање и губитак. Толико је било ово разочарање да је поред отворено подсмешљиве мимике која је претежно пратила рецимо Пророковићево излагање о погубности последица америчког интервенционизма чија ће се цена и овде тек платити и исказивањем уверења да Србија не сме и не може одустати од Косова и Метохије, Маљићи Јуниор оваква излагања означио као протофашистичка.

УСПУТНА ДИГРЕСИЈА Ипак, чини се да је некако најснажнији утисак и посредну поруку оставило нешто што је вероватно требало да буде успутна дигресија Мише Ђурковића, који је своје излагање, у ком исказује валидност искључиво Резолуције 1244 УН-а у одређивању статуса Косова и Метохије и видовданске духовне вертикале као основе српског идентитета, започео одавањем поштовања колеги Лепаји поред њега за све године проведене у југословенским затворима због његове борбе за независност Косова, односно угрожавање уставног поретка СФРЈ. Ово је приметио и новинар Живојин Ракочевић коме је Лепаја у дискусији која се заметнула након излагања напоменуо да он није био у затвору без разлога већ са правим разлогом, због своје идеје и спремности да се за њу жртвује.

Какву је Лепаја могао имати перспективу у сагледавању „реалности“ осамдесетих година, у време и даље потпуно изоловане Албаније, Берлинског зида и још снажне и солидно напредне Југославије, да на суду извикује: „Живела Република Косово“? И колико ми имамо јасну идеју, ма колико сада макар и нереалну, шта бисмо са Косовом и Метохијом, колико смо спремни да за њега радимо, у њега уложимо и, у крајњем, какву жртву да приложимо? Из одговора на ова питања верујем да произлазе сва остала. А чак се и геостратешке околности мењају, сведок тога је и господин Лепаја.          

 

Неколико речи о учесницима

 

Др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије, Београд

Докторирао је 2005. на Филозофском факултету Универзитета у Београду из области политичке филозофије. Запослен је на Институту за европске студије у Београду од 1999. године. Од 2011. води глобални пројекат института, а од 1. јула 2016. преузео је функцију директора института. Аутор је петнаестак књига и зборника радова, од којих су неке (Конзервативизам и конзервативне странке, Тамни коридори моћи) доживеле по више издања. Бави се политичком теоријом, европским студијама, међународним односима и студијама популарне културе. Скоро двадесет година је присутан у водећим домаћим, али и страним медијима. Био је саветник премијера, секретар државног савета за Косово и Метохију, саветник лидера водеће опозиционе странке у Црној Гори. Члан је Српског филозофског друштва и Center for European Renewal.

Др Душан Јањић, Форум за етничке односе, Београд

Докторирао је на Правном факултету Универзитета у Београду (1987), на тему односа држава-нација и теоријског одређења појма „нација“. Оснивач је и председник Управног одбора Форума за етничке односе, као и политичке странке Активна Србија. Аутор је више од сто објављених публикација (књига, чланака).

Фадиљ Љепаја (Fadil Lepaja), публициста, књижевник, Приштина

Колумниста и оснивач је Центра за балканске студије. Дипломирао је књижевност, а на постдипломским студијама изучавао је маскомуникацију. Пише редовне колумне за неке од највећих листова на Косову, у Албанији и Македонији. Љепаја је 80-их био политички затвореник у бившој Југославији, а 90-их је био активиста за људска права ДСК-a и члан Одбора за људска права, да би крајем деведесетих приступио и ОВК.

Агон Маљићи (Maliqi Agon), уредник Sbunker-а, Приштина

Магистрирао је политику међународног развоја на Duke University у САД, а 2006. дипломирао је на политичким наукама и европским студијама на Америчком универзитету у Бугарској. Води блог Sbunker. Ради као истраживач и консултант у приватном сектору. Цивилни је активиста такође. Маљићи је радио за низ развојних програма на Косову, углавном везаних за добро управљање, људска права и инклузивни развој.

Шкељзен Маљићи (Maliqi Shkelzen) публициста, ликовни критичар, директор Културног центра Кљан Косова

Политички је аналитичар, ликовни критичар, публициста и преводилац из Приштине. Дипломирао је филозофију на Универзитету у Београду 1978. године, где је до 1982. радио на Катедри за албанологију, а од исте године до 1986. у универзитетској библиотеци у Приштини. Био је уредник листа Fjala, те дописник за више медија. Основао је и био председник Социјалдемократске партије Косова. Био је члан косовског преговарачког тима од априла до јула 1998. године. Објавио је књиге на више језика.

Др Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе, Београд

Доктор је политичких наука (међународни односи) и кандидат за безбедносне науке (међународна безбедност). Истраживач сарадник је Института за међународну политику и економију у Београду, професор на Факултету за дипломатију и безбедност у Београду, аналитичар и извршни директор Центра за стратешке алтернативе и колумниста у листу Вечерње новости. Учествовао је на бројним научним конференцијама, аутор је више од 30 научних радова и есеја и више од сто новинских чланака у области међународних односа, геополитике, дипломатије и безбедности.

Предраг Радоњић, књижевник и директор Народног позоришта Приштина, Грачаница

Новинар и писац, магистар српске књижевности. Од 2002. води НВО Српско слово. Оснивач је и уредник магазина и ТВ продукције Глас југа, уредник у КИМ радију, а од 2012. и у ТВ Центру у Чаглавици. Директор је Народног позоришта у Приштини са седиштем у Грачаници од ове године. Објавио је две збирке, снимио неколико документарних филмова, као и први српски играни филм са Косова и Метохије Споразум.

Љиљана Смајловић, колумнисткиња Недељника, Београд

Новинарка и доскорашња главна и одговорна уредница листа Политика, као и председница Удружења новинара Србије. Чланица је Управног одбора Савета за штампу и члан Комисије Владе Србије за разматрање чињеница у истрагама о убиствима новинара у Србији. Чланица је Европског центра за слободу штампе и медија од 2015. године.

Батон Хаџиу (Baton Haxhiu), директор ТВ Кљан Косова, Приштина

Новинар, добитник награде за храброст у новинарству Комитета за заштиту новинара (CPJ).

Бљерим Шаља (Blerim Shala), публициста, Приштина

Дипломирао је на Катедри за филозофију и социологију на Универзитету у Приштини. Аутор је десет књига, а од 1987. бави се новинарством. Један је од оснивача Парламента младих и Парламентарне партије Косова. Био је део делегације Косова током мировне конференције у Рамбујеу и координатор делегације Косова у преговорима о статусу Косова. Од 2015. био је и политички координатор у дијалогу о нормализацији односа Београда и Приштине.

 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *