ČEKAJUĆI JESENJU PARADU HITOVA

U susret Beogradskom sajmu knjiga: nova izdanja srpskih izdavačkih kuća

Koje naslove kao svoje sajamske „adute” najavljuju vodeći domaći izdavači

Dok leto kalendarski i „temperaturno“ još traje, u izdavačkim kućama su svi kreativni timovi upravo u ovo vreme više (i nestrpljivije) zagledani u – jesen! Razlog je, razume se, iščekivanje i priprema za predstojeću veliku paradu srpskog i stranog izdavaštva, Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, koji se tradicionalno odvija u oktobru. I ove jeseni će na tom mestu domaći izdavači prvi put predstaviti najviše novih naslova i edicija. Oktobar je veoma blizu, mnoge izdavačke kuće su već uveliko put čitalaca ispratile nove knjige, kao i ponovljena izdanja naslova koji su po njihovoj proceni pogodak za ovdašnje čitalačke apetite, a „Pečat“ će, u ovom i narednom broju, predstaviti deo produkcije koju sami izdavači ističu kao svoje favorite, verovatno i buduće knjižarske, odnosno čitalačke izbore i hitove.

[restrict]

ANDRIĆ I MIHAILOVIĆ U LAGUNI „Laguna“, jedna od najvećih izdavačkih kuća ne samo u zemlji već i u čitavom regionu (više od 300 naslova godišnje!), već po tradiciji u susret Sajmu knjiga objavljuje nove naslove iz pera domaćih pisaca. Pred čitaocima se upravo našao roman Zlotvori Dragoslava Mihailovića. U njemu – tema izopačavanja svesti i ljudskosti u vreme ideološkog jednoumlja 50-ih godina u Jugoslaviji poprima monstruozne razmere, i to u liku golootočkog upravnika Jove Veselinovića, Karađoza poratnog socijalizma. Kao što je u Petrijinom vencu stvorio neodoljiv portret namučene i mudre Petrije, tako je u Zlotvorima Dragoslav Mihailović dao upečatljiv portret dželata našeg doba – tiranina ideološkog prevaspitavanja i egzekutora u ime diktatorske vlasti. Prema rečima Ljubiše Jeremića, temu čovekovog posrtanja u burnim istorijskim zbivanjima, sukobima oko Rezolucije Informbiroa, Mihailović je u romanu Zlotvori direktnije zahvatio kao autobiografsku temu i kao pitanje o psihološkom profilu i sudbinama golootočkih batinaša i ubica.

Na radost brojnih poštovalaca Ive Andrića, „Laguna“ je objavila dela ovog pisca, sabrana tematski, u više knjiga. Tako se među njima našla i knjiga Priče o gradovima. Rim, Aden, Trst, Tržič, Beč, Bukurešt, Tulon, Pariz, Sintra, Lisabon, Rio de Žaneiro – samo su neke od gradskih struktura čiji se urbani pejzaži smenjuju u Andrićevim pričama o gradovima. Pisac predstavlja grad kao čarobni usev, koji se hvata ukoštac sa prirodom krčeći šume, polja i pobrđa i osvajajući prostor. Pri susretu čoveka i grada, uz mnogo scenske teatralnosti, dešava se satrepet ili sudar, igra u kojoj se živa i neživa struktura međusobno razotkrivaju i u kojoj uvek samo jedna pobeđuje. Svakog došljaka pri ulasku u grad, poput Balzakovog Ežena de Rastinjaka, čeka ista utakmica odmeravanja snaga i životna linija koja vodi od uzleta i carevanja, preko očaranosti i razočaranosti, do poniženja i pada. Pored Priče o gradovima u „Laguninom“ jesenjem katalogu našle su se i Fratarske priče. Pripremajući jednu veliku fratarsku „sagu“, Andrić je objavio niz pripovedaka u kojima su junaci bosanski franjevci, ukazujući na poseban duh, način života i borbu ovih fratara sa turskom vlašću. Velikodušni entuzijasti i zanesenjaci, racionalni i mudri duhovnici, promućurni, dovitljivi i lukavi borci, ali i nabusiti i mrzovoljni osobenjaci i priučeni bogoslovi, Andrićevi franjevci su jednostavni ljudi, iskreno predani svojoj veri. Ovi Hristovi siromasi koji bosanskim putevima hodaju bosi, u mantijama od grubog sukna, opasani konopom umesto pojasom, čuvajući veru u siromaštvu i odricanju, prerastaju u protagoniste jednog od najuspelijih Andrićevih pripovedačkih ciklusa.

Među naslovima ove kuće zacelo će privući pažnju knjiga A slabi trpe ono što moraju  Janisa Varufakisa, koji je 2015. godine postao najistaknutiji protivnik mera štednje u svetu kada je, u svojstvu ministra finansija Grčke, odbio uslove ugovora o zajmu koji su nametali lideri evrozone njegovoj bankrotiranoj zemlji. U ovoj dramatičnoj pripovesti o ekonomskom rastu Evrope i njenom spektakularnom padu, Varufakis ukazuje na to da se koreni skorašnjeg kolapsa nalaze mnogo dublje nego što su naši lideri spremni da priznaju – i da do sada nije učinjeno ništa kako bi se stanje popravilo. Prikazujući period od kraja Drugog svetskog rata do danas, autor objašnjava kako evrozona nije izgrađena na način koji bi vodio do zajedničkog blagostanja već kao piramidalna shema dugova na čijem se dnu nalaze zemlje poput Grčke, Irske, Portugalije i Španije. Potpomognuta bankarskim bumom, struktura evrozone je ustrojena sa toliko manjkavosti da je dovela do neizbežnog i katastrofalnog kolapsa. U trenutku kada je nastupio uragan lideri Evrope su, da bi se s njim suočili, izabrali koktel koji se sastojao od još više duga i surovih mera štednje umesto neophodnih reformi, što je imalo za posledicu da najsiromašniji građani najsiromašnijih nacija plate cenu za greške bankara, pri čemu evropski lideri nisu učinili ništa da spreče predstojeću imploziju. Oslanjajući se na lično iskustvo, stečeno u procesu pregovora s finansijerima evrozone, i nudeći konkretne strategije i mogućnosti, Varufakis pruža objašnjenje o tome kako smo se našli u ovoj nevolji i kako možemo iz nje da se izvučemo.

… I ŠATRA ČUDESA Među novim naslovima ove kuće našao se i roman najprevođenijeg brazilskog pisca Žorža Amada Šatra čudesa u kojem na slikovit i živopisan način dočarava stvarnost  složenog životnog ambijenta grada Baije i njegovih stanovnika. Večni motivi književnosti – ljubav, erotika, prijateljstvo, radost života – glavne su karakteristike ovog izuzetno zanimljivog romana. Njegova osnovna priča plete se oko života neobične i originalne ličnosti glavnog junaka Pedra Arkanža i njegovog neposrednog i čulnog doživljaja svoga života i života svojih prijatelja, svojih mnogobrojnih ljubavi i svoga naroda. Ključni simbol romana je šatra čudesa, prostorija na periferiji grada koja je istovremeno atelje, cirkus, kafana, društveni prostor u kojem  započinju, odvijaju se i okončavaju ljubavi i prijateljstva protagonista romana. U njegovu osnovnu priču uključena je celokupna stvarnost grada Baije – složena multikulturalnost, mešavina crnačkog, evropskog i domorodačkog stanovništva, specifičnosti etničke, psihološke, socijalne, etičke i religijske prirode, narodni običaji, umetnost, način života, tradicionalna kultura. Obuhvaćena je i politička situacija iz vremena odvijanja ključnih događaja romana – nadiruća opasnost od totalitarnih režima i sputavanja slobode ličnosti, od fašizma, od aristokratizma, od tehnološke kulture. Ceo roman je, međutim, prožet neskrivenom emotivnošću, čulnošću, vitalizmom i humorom, a u odličnom je prevodu Jasmine Nešković. Žorža Amada inače predstavljaju kao jednog od najzanimljivijih pisaca latinoameričke književnosti XX veka.

U AKADEMSKOJ KNJIZI SAGA O IDENTITETIMA „Akademska knjiga“ iz Novog Sada objavila je u skorije vreme više novih značajnih naslova. Među njima je i delo Karlosa Fuentesa Zakopano ogledalo, u kojem, posežući za jednim od svojih omiljenih simbola, ogledalom, autor prikazuje odraz identiteta naroda s obe strane Atlantika. Koncizno i precizno, besprekornom spisateljskom tehnikom, kroz etnički bujnu, istorijski burnu i kulturno-intelektualno bogatu Španiju, opisom prirode, običaja, religije, paganskog kulta Hispanske Amerike, postavljanjem pitanja o poreklu i smislu postojanja naroda koji govore istim – španskim – jezikom, meksički pisac u intraistorijskom dijalogu progovara o mitovima, bogovima, muzici, umetnosti, hrani, ličnostima koje su obeležile razne epohe složenih povesti Španije i Latinske Amerike, kako bi rastumačio kulturni identitet hispanoameričkog čoveka.

U prevodu Milice Spasić i Nenada Spasića ova kuća objavila je knjigu dnevnika Andreja Tarkovskog naslovljenu Martirologijum. U njoj se nalaze kompletni tekstovi (obuhvataju period od 1970. do decembra 1986) svih sedam svezaka ličnih dnevnika Andreja Tarkovskog, ruskog režisera, pisca i glumca, jednog od najznačajnijih i najuticajnijih filmskih umetnika i ruske i svetske kinematografije XX veka.

Na stranicama Martirologijuma prepliću se zakulisni život sovjetske i svetske kinematografije, politika i stvaralaštvo, filozofska razmišljanja i dnevnopolitički problemi, Moskva, Rim, Pariz, Stokholm, a usred svega toga nalazi se sam Tarkovski, i cenjen i prezren, i ponosit i slomljen, i smrtno bolestan i besmrtan. Čitalac prolazi kroz autorov život, saznaje koje je knjige čitao, kakve filmove gledao, šta ga je uznemiravalo, a šta oduševljavalo, šta je uticalo na njegov rad, šta ga je inspirisalo, od koga je učio, sa kim se družio, kako je ocenjivao postupke i rad drugih ljudi, od kojih su neki još uvek živi. Martirologijum je jedinstveno svedočanstvo o životu velikog režisera, napisano njegovom rukom, to je ispovest umetnika u potrazi za putem i umetničkom slobodom, dirljivo veličanje života, puno nade i vere, čak i pred licem smrti, jer njegovo stvaralaštvo, njegov ideal, njegova žrtva nisu ništa drugo do krajnji gest vere i nade u čoveka. Pod krovom „Akademske knjige“ svetlo dana je upravo ugledala i knjiga Za sporazum o demokratizaciji Evrope, koju potpisuju Stefani Enet, Toma Piketi, Gijom Sakrist, Antoan Voše, a koju je na srpski jezik sa francuskog prevela Kristina Bojanović. Kako zaustaviti zapljuskivanje populističkog talasa koje pokušava da poremeti naše demokratije? Kako preduprediti raspad Evropske unije? Da bismo raskinuli sa nepodobnim ekonomskim politikama, da bismo smanjili stezanje kaiša i izborili se protiv nejednakosti, nužno je što pre demokratizovati upravljanje evrozonom. Plan sporazuma, predstavljen i komentarisan u ovoj knjizi, koji je sastavio tim pravnika, političkih analitičara i ekonomista, a prepravio Benoa Amon, ustanovljuje Parlamentarnu skupštinu evrozone koja bi omogućila unapređenje fiskalne i socijalne pravde. Sporazum mogu usvojiti zemlje članice evrozone. Tekstu sporazuma prethodi uvod u kojem se na pedagoški način iznosi njegova implementacija. Cilj je da se svaki građanin uključi u evropsku raspravu, i da različite socijalne i političke snage doprinesu poboljšanju ovog projekta, kako bismo izašli iz zle kobi koja nas okružuje.

SKZ I SVETLO POEZIJE U susret Sajmu knjiga i Srpska književna zadruga je tradicionalno objavila odabrane naslove. Premda je poezija žanr za koji se izdavači retko, nerado ili nikako ne opredeljuju, SKZ je izuzetak: objavila je, između ostalog i novu poetsku zbirku Bratislava Milanovića Odron svetlosti. Prema rečima Sonje Milovanović, autora pogovora, oba vida silaska, obrušavanja ili pada, pesnik je predočio imenicom odron, čije se osnovno značenje odnosi na prirodne pojave, na odronjavanje većih blokova planine, stene i sl. Implicitno, dakle, odron se može dogoditi jedino na kakvom visokom položaju, uzvišenju ili vidikovcu, tačke sa koje se vidi bolje i dalje. Takva pozicija sugeriše najmanje dva (tragička) viđenja i stanja: lirsko svedočenje o procesu odrona i njegovim posledicama, kao i želju ili žudnju za povratkom u visine, oličenu u snazi fizičke i uzletu duhovne prirode. Ovo poslednje preusmerava čitalački doživljaj od opšte negativnog ili tamnog ka pozitivnom, odnosno svetl(osn)om načelu. Tako se razlistava značenje i reči odron i sintagme odron svetlosti od metafizičkog do simboličkog, uzrastajući do pojma važnog za dosadašnje Milanovićevo pesništvo.               

[/restrict]