ЧЕКАЈУЋИ ЈЕСЕЊУ ПАРАДУ ХИТОВА

У сусрет Београдском сајму књига: нова издања српских издавачких кућа

Које наслове као своје сајамске „адуте” најављују водећи домаћи издавачи

Док лето календарски и „температурно“ још траје, у издавачким кућама су сви креативни тимови управо у ово време више (и нестрпљивије) загледани у – јесен! Разлог је, разуме се, ишчекивање и припрема за предстојећу велику параду српског и страног издаваштва, Међународни сајам књига у Београду, који се традиционално одвија у октобру. И ове јесени ће на том месту домаћи издавачи први пут представити највише нових наслова и едиција. Октобар је веома близу, многе издавачке куће су већ увелико пут читалаца испратиле нове књиге, као и поновљена издања наслова који су по њиховој процени погодак за овдашње читалачке апетите, а „Печат“ ће, у овом и наредном броју, представити део продукције коју сами издавачи истичу као своје фаворите, вероватно и будуће књижарске, односно читалачке изборе и хитове.

[restrict]

АНДРИЋ И МИХАИЛОВИЋ У ЛАГУНИ „Лагуна“, једна од највећих издавачких кућа не само у земљи већ и у читавом региону (више од 300 наслова годишње!), већ по традицији у сусрет Сајму књига објављује нове наслове из пера домаћих писаца. Пред читаоцима се управо нашао роман Злотвори Драгослава Михаиловића. У њему – тема изопачавања свести и људскости у време идеолошког једноумља 50-их година у Југославији поприма монструозне размере, и то у лику голооточког управника Јове Веселиновића, Карађоза поратног социјализма. Као што је у Петријином венцу створио неодољив портрет намучене и мудре Петрије, тако је у Злотворима Драгослав Михаиловић дао упечатљив портрет џелата нашег доба – тиранина идеолошког преваспитавања и егзекутора у име диктаторске власти. Према речима Љубише Јеремића, тему човековог посртања у бурним историјским збивањима, сукобима око Резолуције Информбироа, Михаиловић је у роману Злотвори директније захватио као аутобиографску тему и као питање о психолошком профилу и судбинама голооточких батинаша и убица.

На радост бројних поштовалаца Иве Андрића, „Лагуна“ је објавила дела овог писца, сабрана тематски, у више књига. Тако се међу њима нашла и књига Приче о градовима. Рим, Аден, Трст, Тржич, Беч, Букурешт, Тулон, Париз, Синтра, Лисабон, Рио де Жанеиро – само су неке од градских структура чији се урбани пејзажи смењују у Андрићевим причама о градовима. Писац представља град као чаробни усев, који се хвата укоштац са природом крчећи шуме, поља и побрђа и освајајући простор. При сусрету човека и града, уз много сценске театралности, дешава се сатрепет или судар, игра у којој се жива и нежива структура међусобно разоткривају и у којој увек само једна побеђује. Сваког дошљака при уласку у град, попут Балзаковог Ежена де Растињака, чека иста утакмица одмеравања снага и животна линија која води од узлета и царевања, преко очараности и разочараности, до понижења и пада. Поред Приче о градовима у „Лагунином“ јесењем каталогу нашле су се и Фратарске приче. Припремајући једну велику фратарску „сагу“, Андрић је објавио низ приповедака у којима су јунаци босански фрањевци, указујући на посебан дух, начин живота и борбу ових фратара са турском влашћу. Великодушни ентузијасти и занесењаци, рационални и мудри духовници, промућурни, довитљиви и лукави борци, али и набусити и мрзовољни особењаци и приучени богослови, Андрићеви фрањевци су једноставни људи, искрено предани својој вери. Ови Христови сиромаси који босанским путевима ходају боси, у мантијама од грубог сукна, опасани конопом уместо појасом, чувајући веру у сиромаштву и одрицању, прерастају у протагонисте једног од најуспелијих Андрићевих приповедачких циклуса.

Међу насловима ове куће зацело ће привући пажњу књига А слаби трпе оно што морају  Јаниса Варуфакиса, који је 2015. године постао најистакнутији противник мера штедње у свету када је, у својству министра финансија Грчке, одбио услове уговора о зајму који су наметали лидери еврозоне његовој банкротираној земљи. У овој драматичној приповести о економском расту Европе и њеном спектакуларном паду, Варуфакис указује на то да се корени скорашњег колапса налазе много дубље него што су наши лидери спремни да признају – и да до сада није учињено ништа како би се стање поправило. Приказујући период од краја Другог светског рата до данас, аутор објашњава како еврозона није изграђена на начин који би водио до заједничког благостања већ као пирамидална схема дугова на чијем се дну налазе земље попут Грчке, Ирске, Португалије и Шпаније. Потпомогнута банкарским бумом, структура еврозоне је устројена са толико мањкавости да је довела до неизбежног и катастрофалног колапса. У тренутку када је наступио ураган лидери Европе су, да би се с њим суочили, изабрали коктел који се састојао од још више дуга и сурових мера штедње уместо неопходних реформи, што је имало за последицу да најсиромашнији грађани најсиромашнијих нација плате цену за грешке банкара, при чему европски лидери нису учинили ништа да спрече предстојећу имплозију. Ослањајући се на лично искуство, стечено у процесу преговора с финансијерима еврозоне, и нудећи конкретне стратегије и могућности, Варуфакис пружа објашњење о томе како смо се нашли у овој невољи и како можемо из ње да се извучемо.

… И ШАТРА ЧУДЕСА Међу новим насловима ове куће нашао се и роман најпревођенијег бразилског писца Жоржа Амада Шатра чудеса у којем на сликовит и живописан начин дочарава стварност  сложеног животног амбијента града Баије и његових становника. Вечни мотиви књижевности – љубав, еротика, пријатељство, радост живота – главне су карактеристике овог изузетно занимљивог романа. Његова основна прича плете се око живота необичне и оригиналне личности главног јунака Педра Арканжа и његовог непосредног и чулног доживљаја свога живота и живота својих пријатеља, својих многобројних љубави и свога народа. Кључни симбол романа је шатра чудеса, просторија на периферији града која је истовремено атеље, циркус, кафана, друштвени простор у којем  започињу, одвијају се и окончавају љубави и пријатељства протагониста романа. У његову основну причу укључена је целокупна стварност града Баије – сложена мултикултуралност, мешавина црначког, европског и домородачког становништва, специфичности етничке, психолошке, социјалне, етичке и религијске природе, народни обичаји, уметност, начин живота, традиционална култура. Обухваћена је и политичка ситуација из времена одвијања кључних догађаја романа – надирућа опасност од тоталитарних режима и спутавања слободе личности, од фашизма, од аристократизма, од технолошке културе. Цео роман је, међутим, прожет нескривеном емотивношћу, чулношћу, витализмом и хумором, а у одличном је преводу Јасмине Нешковић. Жоржа Амада иначе представљају као једног од најзанимљивијих писаца латиноамеричке књижевности XX века.

У АКАДЕМСКОЈ КЊИЗИ САГА О ИДЕНТИТЕТИМА „Академска књига“ из Новог Сада објавила је у скорије време више нових значајних наслова. Међу њима је и дело Карлоса Фуентеса Закопано огледало, у којем, посежући за једним од својих омиљених симбола, огледалом, аутор приказује одраз идентитета народа с обе стране Атлантика. Концизно и прецизно, беспрекорном списатељском техником, кроз етнички бујну, историјски бурну и културно-интелектуално богату Шпанију, описом природе, обичаја, религије, паганског култа Хиспанске Америке, постављањем питања о пореклу и смислу постојања народа који говоре истим шпанским језиком, мексички писац у интраисторијском дијалогу проговара о митовима, боговима, музици, уметности, храни, личностима које су обележиле разне епохе сложених повести Шпаније и Латинске Америке, како би растумачио културни идентитет хиспаноамеричког човека.

У преводу Милице Спасић и Ненада Спасића ова кућа објавила је књигу дневника Андреја Тарковског насловљену Мартирологијум. У њој се налазе комплетни текстови (обухватају период од 1970. до децембра 1986) свих седам свезака личних дневника Андреја Тарковског, руског режисера, писца и глумца, једног од најзначајнијих и најутицајнијих филмских уметника и руске и светске кинематографије XX века.

На страницама Мартирологијума преплићу се закулисни живот совјетске и светске кинематографије, политика и стваралаштво, филозофска размишљања и дневнополитички проблеми, Москва, Рим, Париз, Стокхолм, а усред свега тога налази се сам Тарковски, и цењен и презрен, и поносит и сломљен, и смртно болестан и бесмртан. Читалац пролази кроз ауторов живот, сазнаје које је књиге читао, какве филмове гледао, шта га је узнемиравало, а шта одушевљавало, шта је утицало на његов рад, шта га је инспирисало, од кога је учио, са ким се дружио, како је оцењивао поступке и рад других људи, од којих су неки још увек живи. Мартирологијум је јединствено сведочанство о животу великог режисера, написано његовом руком, то је исповест уметника у потрази за путем и уметничком слободом, дирљиво величање живота, пуно наде и вере, чак и пред лицем смрти, јер његово стваралаштво, његов идеал, његова жртва нису ништа друго до крајњи гест вере и наде у човека. Под кровом „Академске књиге“ светло дана је управо угледала и књига За споразум о демократизацији Европе, коју потписују Стефани Енет, Тома Пикети, Гијом Сакрист, Антоан Воше, а коју је на српски језик са француског превела Кристина Бојановић. Како зауставити запљускивање популистичког таласа које покушава да поремети наше демократије? Како предупредити распад Европске уније? Да бисмо раскинули са неподобним економским политикама, да бисмо смањили стезање каиша и изборили се против неједнакости, нужно је што пре демократизовати управљање еврозоном. План споразума, представљен и коментарисан у овој књизи, који је саставио тим правника, политичких аналитичара и економиста, а преправио Беноа Амон, установљује Парламентарну скупштину еврозоне која би омогућила унапређење фискалне и социјалне правде. Споразум могу усвојити земље чланице еврозоне. Тексту споразума претходи увод у којем се на педагошки начин износи његова имплементација. Циљ је да се сваки грађанин укључи у европску расправу, и да различите социјалне и политичке снаге допринесу побољшању овог пројекта, како бисмо изашли из зле коби која нас окружује.

СКЗ И СВЕТЛО ПОЕЗИЈЕ У сусрет Сајму књига и Српска књижевна задруга је традиционално објавила одабране наслове. Премда је поезија жанр за који се издавачи ретко, нерадо или никако не опредељују, СКЗ је изузетак: објавила је, између осталог и нову поетску збирку Братислава Милановића Одрон светлости. Према речима Соње Миловановић, аутора поговора, оба вида силаска, обрушавања или пада, песник је предочио именицом одрон, чије се основно значење односи на природне појаве, на одроњавање већих блокова планине, стене и сл. Имплицитно, дакле, одрон се може догодити једино на каквом високом положају, узвишењу или видиковцу, тачке са које се види боље и даље. Таква позиција сугерише најмање два (трагичка) виђења и стања: лирско сведочење о процесу одрона и његовим последицама, као и жељу или жудњу за повратком у висине, оличену у снази физичке и узлету духовне природе. Ово последње преусмерава читалачки доживљај од опште негативног или тамног ка позитивном, односно светл(осн)ом начелу. Тако се разлистава значење и речи одрон и синтагме одрон светлости од метафизичког до симболичког, узрастајући до појма важног за досадашње Милановићево песништво.               

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *