UN KAO ORUĐE NOVOG SVETSKOG PORETKA

KAKO NAS POLAKO PRETVARAJU U ROBOVE

Ujedinjene nacije su se diskreditovale ne samo neosuđivanjem brojnih agresija SAD i NATO-a već i mnogim skandalima. No suštinska diskreditacija UN je ona koja se povezuje sa njihovom „ilegalnom“ delatnošću – nametanjem novog svetskog poretka u kome je običan čovek sveden na roba

Ujedinjene nacije 1945. godine osnovalo je 50 država, a danas imaju u svom članstvu 193 zemlje i nije tajna da Povelju ove međunarodne organizacije većina velikih država članica ignoriše. Na primer, SAD su sa svojim saveznicima iz NATO-a najčešće narušavale mir u svetu, kao i suverenitet drugih država članica UN. Da se podsetimo, Amerikanci (i saveznici) napali su Liban i Grenadu 1983. godine, Libiju 1986, Panamu 1989, SR Jugoslaviju 1999, Avganistan 2001, Irak 2003, Somaliju 2004, ponovo Libiju 2011, Siriju 2011 (rat još traje), Jemen 2015. godine… Nijednu nabrojanu vojnu agresiju nije odobrio Savet bezbednosti UN, dok je Generalna skupština uspela da usvoji dokument u kome se izražava samo „zabrinutost“ agresijama SAD.

Da bi sve oko UN bilo jasnije, treba znati da u njen sistem ulaze Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Međunarodna organizacija rada, Svetska zdravstvena organizacija, UNESKO, UNICEF, Međunarodni sud i Savet bezbednosti. Pored toga, UN imaju i Oružane snage i međunarodnu policijsku organizaciju – Interpol. Ukupno više od 30 organizacija…

Preko ovih institucija SAD kontrolišu veći deo ekonomije Zapada, a mediji popularišu proces globalizacije i stvaranje jednopolarnog sveta na čelu sa SAD ili novi svetski poredak. No najvažnije je što se u strukturi UN (ali ni celog Zapada na čelu sa SAD) ne vide donosioci odluka. Predstavnik američkog Vrhovnog suda Feliks Frankfurter priznao je da su realni vlastodršci nevidljivi i da procese kreiraju „iza kulisa“ iako se nalaze u Vašingtonu. Zato se sve češće UN posmatraju ne kao samostalna međunarodna organizacija već kao sredstvo nametanja novog svetskog poretka.

[restrict]

OTREŽNJUJUĆI DOKUMENT Bez obzira na jedinstvenost UN, ova međunarodna organizacija je sebe diskreditovala i neosuđivanjem ratnih avantura SAD i NATO-a, i brojnim skandalima, od kojih su „najblaži“ neefikasnost, nedemokratičnost, nedostatak zanimanja za probleme država u razvoju, birokratizacija, neprimeren budžet (i veliki finansijski skandali). Ipak, najveći razlog za diskreditaciju svetske organizacije je njena uloga u nametanju novog svetskog poretka u kome je običan čovek sveden, kako ocenjuju brojni kritičari i ugledni intelektualci sveta, na roba. Drugim rečima, UN su u savremenoj fazi preuzele na sebe legitimizaciju porobljavanja ljudi.

Sve rečeno potvrđuje objavljivanje pa hitno povlačenje šokantnog UN dokumenta, čiji je autor Odeljenje naroda za ekonomska i socijalna pitanja, objavljenog je 4. jula 2017, pod naslovom „Zamena stanovništva: Rešavanje problema starenja i zamene stanovnika“, koji je faktički odmah skinut sa sajta UN, kao i snimak konferencije za novinare održane ovim povodom.

Dokument opisuje UN plan da se autohtono stanovništvo SAD, Evrope, Koreje, Rusije i Japana zameni migrantima iz muslimanskih zemalja. Prema mišljenju organizacije „Komon sens evaluejšn“, uz pomoć ovog dokumenta UN, svetska elita pokušava da preuzme kontrolu, a preko sistema poreza, nad svim dohocima ljudi, da uništi ekonomije država i stimuliše povećanje troškova stanarina i stanova i kuća, kao i cenu obrazovanja kako bi obični ljudi odustali od formiranja porodica i rađanja dece, a sve zbog ekonomskih razloga. Istovremeno, uz smanjenje rađanja, promovisanje homoseksualnosti, nemorala, neodgovornosti u društvenom životu i lakih zabava, nastoji da stvara poslušne robove, koje dodatno pacifikuje dovođenjem nepismenih i opasnih migranata, kojima se plaća da rađaju, kako bi se povećalo siromaštvo u državama i samim tim smanjio otpor globalnoj eliti.

Pre ovog dokumenta ništa manje pažnje nije izazvao ni UNESKO dokument u javnosti poznat kao „Agenda 2030“. Zajednička ocena analitičara ovog spisa je da se preko UN slobodni ljudi današnjice pretvaraju u društvo robova svetske globalističke elite i međunarodnih organizacija, koje su stvorene da koordiniraju rad i donošenja odluka u sferi bezbednosti, razvoja, očuvanja samobitnosti, vere, morala i običaja.

U okviru UN kreirane su birokratske strukture koje suverenim državama diktiraju svoju volju i nameću planove i metode rada kojima se uspostavlja novi svetski poredak. A same UN se trenutno preobraćaju iz organizacije saradnje suverenih država i naroda u svetsku strukturu diktata i gušenja autentičnih interesa naroda planete, što se sve radi preko Izvršnog komiteta nadnacionalnih struktura UN. Iako Komitetu niko nije dao punomoćja, on je sam sebe postavio iznad svih suverenih država i počeo da donosi rešenja i diktatom ih nameće članicama UN.

Ruski eksperti smatraju da su SAD proteklih decenija, tačnije od raspada SSSR-a, potčinile sebi UN i od tada se razlikuju formalne obaveze ove međunarodne organizacije od stvarnih. Prvo što čoveku padne na um kada se spomenu UN jeste humanitarni rad, no u Povelji UN piše da je njihovo polje delovanja podrška međunarodnom miru i bezbednosti, sprečavanje i eliminisanje pretnji miru, „gašenje“ ratnih požara, razvoj prijateljskih odnosa između naroda sveta i osmišljavanje međunarodne saradnje i rešavanje međunarodnih problema ekonomskog, socijalnog, kulturnog u humanitarnog karaktera. Ali kada se pogleda praksa, vidimo da se događa sve suprotno: broj ratova i nerešenih konflikata se povećava, pretnje međunarodnih terorista se uvećavaju, a glad i žeđ imaju postajan karakter.

Otuđenost UN od država članica, tačnije od stanovnika planete, može se pratiti i preko načina formiranja vlasti – sve se odvija ne u saglasju sa voljom država članica već u kuloarima, dok odluke koje ova otuđena birokratija donese postaju sve češće obaveza za članice. Početkom XXI veka, dakle, formirala se, paradoksalna situacija, da odluke UN ne zavise od država članica nego od volje birokratskog aparata, različitih komiteta, komisija i potkomisija, pri čemu sva nametnuta dokumenta imaju dugoročni karakter, a primena ovih rešenja bi do temelja uništila postojeći odnos snaga i poredak, ali i preobratila većinu stanovnika Zemlje u robove svetske globalističke elite.

ZAGLUPLJIVANJE ČOVEČANSTVA Sve je naglo krenulo nagore tokom 2006. godine kada je birokratija Uneska usvojila dokument „Alatke obrazovanja za održiv razvoj“ ili skraćeno „Agenda 2030“, koji definiše „obrazovanje za stabilan razvoj“ stanovništva Zemlje. Na osnovu ovog dokumenta UN su usvojile 17 ciljeva „stabilnog razvoja“, a koje su potom planski počele da nameću državama članicama.

Na prvi pogled u pomenutom dokumentu sve izgleda bajkovito, sa „velikom zabrinutošću za buduća pokolenja i vaspitanje dece“. No, kako se kaže, „đavo se krije u detaljima“. Interesantno je da su „Agendu 2030“ podržali komunisti i muslimani, rekavši da „obrazovanje pod rukovodstvom UN predstavlja ključnu tačku u realizaciji njihovih globalističkih ciljeva“. Sporno u dokumentu je što „Ciljevi stabilnog razvoja“ zapravo predstavljaju recept svetske vlade. Suština je, dakle, da se zbog „stabilnog razvoja“ uvodi kontrola u sferu obrazovanja, odnosno ograničenje obrazovanja za stanovništvo. Ceo program UN zapravo govori o „stabilnosti“, pri čemu obrazovani ljudi predstavljaju opasnost za ovu vrednost. „Po pravilu“, piše u dokumentu, „obrazovani ljudi sa visokim primanjima troše više resursa u odnosu na maloobrazovane ljude, čija se primanja prema aktuelnim tendencijama stalno smanjuju“. Ovo je otvoreno napisano u dokumentu iz 2006. godine, da bi se zaključilo: „Što je više obrazovanja, to je veća opasnost za stabilnost.“

Analizirajući „stabilni razvoj“, novu ideologiju UN, može se zaključiti da u suštini globalna elita želi da uvede sistem kontrole nad stanovništvom, svojevrsno centralističko planiranje, svetsku vladu i druge totalitarne ideje. Naravno, u UN više i ne prikrivaju ove ciljeve. U cilju br. 4 UN jasno se kaže „da je predloženi obrazac obrazovanja ideologija“, jer traži da se obrazovanje dece potčini „stabilnom razvoju“.  Žalosno je što brojna ministarstva prosvete već menjaju svoje obrazovne planove, iako ne bez otpora, kako je to na primer u Rusiji.

Primena odluka UN dovela je već do značajnih pogoršanja. Na primer, u SAD, koje ova dokumenta primenjuju od 2006, a prema podacima lista „Ju-Es-Ej tudej“ (članak „Uzbunjujući porast broja samoubistava u srednjim školama Amerike“) procenat samoubistava među decom od 10 do 14 godina udvostručio se u periodu 2007–2014. Naučnici, pedagozi i psiholozi navode da je uzroka nekoliko: povećani pritisak na učenike preko obrazovnih planova, rast ekonomske nesigurnosti, sve veći strah pred terorizmom i uloga medija i socijalnih mreža.

Mahom ovi razlozi dovode do raspada porodice (današnja deca često odrastaju u porodicama u kojima ni otac ni majka ne rade, ili su pak u „nestabilnim porodicama“, gde se kod majke često pojavljuje „novi partner“ problematičnih socijalnih navika i morala. Suština je da stvorena dekadentna kultura, u kojoj su deca obasuta grehom i nemoralom i ne štite se od preranog suočavanja sa informacijama koje ne mogu da shvate na pravilan način, dovodi do trauma u njihovim srcima, što na kraju rezultira i suicidom.

Greh je, suštinski, psihološki pakao. Aristotel je pisao da je potrebno živeti u moralnoj sredini kako bi se doživela sreća. Gubitak vere u Boga, a zajedno s tim i moralno-vrednosnih orijentira vodi ga grehu i paklu.

Alternativni (opozicioni) mediji na Zapadu (ne samo u SAD) puni su članaka, emisija i svedočenja o tome da su izvršni organi UN preplavljeni manijacima, ubicama, pedofilima i pokvarenjacima svih vrsta.

I poznati ruski ekonomista V. J. Katasonov dovodi u vezu UN i izgradnju novog svetskog poretka. On čak navodi i dokumente koji govore da je Hladni rat započeo kada je ondašnja Moskva odbila da podrži projekat stvaranja novog svetskog poretka, tj. svetske vlade, svetskog parlamenta (neizabranog, no samopostavljenog) i svetskog ministarstva ekonomije.

Novi svetski poredak, kako ga vide na Zapadu, znači demontažu nacionalnih država (kao zastarelih), a da bi se to ostvarilo, moraju se demontirati nacionalne kulture, nacionalne institucije i tradicionalne religije, mora se razrušiti institucija porodice, te podsticati različiti separatizmi, treba smanjiti broj stanovnika (koji navodno ugrožavaju svetske resurse, a time i budućnost bogatih ljudi), između ostalog kontrolom rađanja i popularisanjem homoseksualnosti i nemorala svih vrsta, izazivanjem lokalnih ratova, uništavanjem nacionalnih sistema lečenja, stimulisanjem upotrebe genetski modifikovane hrane itd.              

[/restrict]