УН КАО ОРУЂЕ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

КАКО НАС ПОЛАКО ПРЕТВАРАЈУ У РОБОВЕ

Уједињене нације су се дискредитовале не само неосуђивањем бројних агресија САД и НАТО-а већ и многим скандалима. Но суштинска дискредитација УН је она која се повезује са њиховом „илегалном“ делатношћу – наметањем новог светског поретка у коме је обичан човек сведен на роба

Уједињене нације 1945. године основало је 50 држава, а данас имају у свом чланству 193 земље и није тајна да Повељу ове међународне организације већина великих држава чланица игнорише. На пример, САД су са својим савезницима из НАТО-а најчешће нарушавале мир у свету, као и суверенитет других држава чланица УН. Да се подсетимо, Американци (и савезници) напали су Либан и Гренаду 1983. године, Либију 1986, Панаму 1989, СР Југославију 1999, Авганистан 2001, Ирак 2003, Сомалију 2004, поново Либију 2011, Сирију 2011 (рат још траје), Јемен 2015. године… Ниједну набројану војну агресију није одобрио Савет безбедности УН, док је Генерална скупштина успела да усвоји документ у коме се изражава само „забринутост“ агресијама САД.

Да би све око УН било јасније, треба знати да у њен систем улазе Међународни монетарни фонд, Светска банка, Међународна банка за обнову и развој, Међународна организација рада, Светска здравствена организација, УНЕСКО, УНИЦЕФ, Међународни суд и Савет безбедности. Поред тога, УН имају и Оружане снаге и међународну полицијску организацију – Интерпол. Укупно више од 30 организација…

Преко ових институција САД контролишу већи део економије Запада, а медији популаришу процес глобализације и стварање једнополарног света на челу са САД или нови светски поредак. Но најважније је што се у структури УН (али ни целог Запада на челу са САД) не виде доносиоци одлука. Представник америчког Врховног суда Феликс Франкфуртер признао је да су реални властодршци невидљиви и да процесе креирају „иза кулиса“ иако се налазе у Вашингтону. Зато се све чешће УН посматрају не као самостална међународна организација већ као средство наметања новог светског поретка.

[restrict]

ОТРЕЖЊУЈУЋИ ДОКУМЕНТ Без обзира на јединственост УН, ова међународна организација је себе дискредитовала и неосуђивањем ратних авантура САД и НАТО-а, и бројним скандалима, од којих су „најблажи“ неефикасност, недемократичност, недостатак занимања за проблеме држава у развоју, бирократизација, непримерен буџет (и велики финансијски скандали). Ипак, највећи разлог за дискредитацију светске организације је њена улога у наметању новог светског поретка у коме је обичан човек сведен, како оцењују бројни критичари и угледни интелектуалци света, на роба. Другим речима, УН су у савременој фази преузеле на себе легитимизацију поробљавања људи.

Све речено потврђује објављивање па хитно повлачење шокантног УН документа, чији је аутор Одељење народа за економска и социјална питања, објављеног је 4. јула 2017, под насловом „Замена становништва: Решавање проблема старења и замене становника“, који је фактички одмах скинут са сајта УН, као и снимак конференције за новинаре одржане овим поводом.

Документ описује УН план да се аутохтоно становништво САД, Европе, Кореје, Русије и Јапана замени мигрантима из муслиманских земаља. Према мишљењу организације „Комон сенс евалуејшн“, уз помоћ овог документа УН, светска елита покушава да преузме контролу, а преко система пореза, над свим дохоцима људи, да уништи економије држава и стимулише повећање трошкова станарина и станова и кућа, као и цену образовања како би обични људи одустали од формирања породица и рађања деце, а све због економских разлога. Истовремено, уз смањење рађања, промовисање хомосексуалности, неморала, неодговорности у друштвеном животу и лаких забава, настоји да ствара послушне робове, које додатно пацификује довођењем неписмених и опасних миграната, којима се плаћа да рађају, како би се повећало сиромаштво у државама и самим тим смањио отпор глобалној елити.

Пре овог документа ништа мање пажње није изазвао ни УНЕСКО документ у јавности познат као „Агенда 2030“. Заједничка оцена аналитичара овог списа је да се преко УН слободни људи данашњице претварају у друштво робова светске глобалистичке елите и међународних организација, које су створене да координирају рад и доношења одлука у сфери безбедности, развоја, очувања самобитности, вере, морала и обичаја.

У оквиру УН креиране су бирократске структуре које сувереним државама диктирају своју вољу и намећу планове и методе рада којима се успоставља нови светски поредак. А саме УН се тренутно преобраћају из организације сарадње суверених држава и народа у светску структуру диктата и гушења аутентичних интереса народа планете, што се све ради преко Извршног комитета наднационалних структура УН. Иако Комитету нико није дао пуномоћја, он је сам себе поставио изнад свих суверених држава и почео да доноси решења и диктатом их намеће чланицама УН.

Руски експерти сматрају да су САД протеклих деценија, тачније од распада СССР-а, потчиниле себи УН и од тада се разликују формалне обавезе ове међународне организације од стварних. Прво што човеку падне на ум када се спомену УН јесте хуманитарни рад, но у Повељи УН пише да је њихово поље деловања подршка међународном миру и безбедности, спречавање и елиминисање претњи миру, „гашење“ ратних пожара, развој пријатељских односа између народа света и осмишљавање међународне сарадње и решавање међународних проблема економског, социјалног, културног у хуманитарног карактера. Али када се погледа пракса, видимо да се догађа све супротно: број ратова и нерешених конфликата се повећава, претње међународних терориста се увећавају, а глад и жеђ имају постајан карактер.

Отуђеност УН од држава чланица, тачније од становника планете, може се пратити и преко начина формирања власти – све се одвија не у сагласју са вољом држава чланица већ у кулоарима, док одлуке које ова отуђена бирократија донесе постају све чешће обавеза за чланице. Почетком XXI века, дакле, формирала се, парадоксална ситуација, да одлуке УН не зависе од држава чланица него од воље бирократског апарата, различитих комитета, комисија и поткомисија, при чему сва наметнута документа имају дугорочни карактер, а примена ових решења би до темеља уништила постојећи однос снага и поредак, али и преобратила већину становника Земље у робове светске глобалистичке елите.

ЗАГЛУПЉИВАЊЕ ЧОВЕЧАНСТВА Све је нагло кренуло нагоре током 2006. године када је бирократија Унеска усвојила документ „Алатке образовања за одржив развој“ или скраћено „Агенда 2030“, који дефинише „образовање за стабилан развој“ становништва Земље. На основу овог документа УН су усвојиле 17 циљева „стабилног развоја“, а које су потом плански почеле да намећу државама чланицама.

На први поглед у поменутом документу све изгледа бајковито, са „великом забринутошћу за будућа поколења и васпитање деце“. Но, како се каже, „ђаво се крије у детаљима“. Интересантно је да су „Агенду 2030“ подржали комунисти и муслимани, рекавши да „образовање под руководством УН представља кључну тачку у реализацији њихових глобалистичких циљева“. Спорно у документу је што „Циљеви стабилног развоја“ заправо представљају рецепт светске владе. Суштина је, дакле, да се због „стабилног развоја“ уводи контрола у сферу образовања, односно ограничење образовања за становништво. Цео програм УН заправо говори о „стабилности“, при чему образовани људи представљају опасност за ову вредност. „По правилу“, пише у документу, „образовани људи са високим примањима троше више ресурса у односу на малообразоване људе, чија се примања према актуелним тенденцијама стално смањују“. Ово је отворено написано у документу из 2006. године, да би се закључило: „Што је више образовања, то је већа опасност за стабилност.“

Анализирајући „стабилни развој“, нову идеологију УН, може се закључити да у суштини глобална елита жели да уведе систем контроле над становништвом, својеврсно централистичко планирање, светску владу и друге тоталитарне идеје. Наравно, у УН више и не прикривају ове циљеве. У циљу бр. 4 УН јасно се каже „да је предложени образац образовања идеологија“, јер тражи да се образовање деце потчини „стабилном развоју“.  Жалосно је што бројна министарства просвете већ мењају своје образовне планове, иако не без отпора, како је то на пример у Русији.

Примена одлука УН довела је већ до значајних погоршања. На пример, у САД, које ова документа примењују од 2006, а према подацима листа „Ју-Ес-Еј тудеј“ (чланак „Узбуњујући пораст броја самоубистава у средњим школама Америке“) проценат самоубистава међу децом од 10 до 14 година удвостручио се у периоду 2007–2014. Научници, педагози и психолози наводе да је узрока неколико: повећани притисак на ученике преко образовних планова, раст економске несигурности, све већи страх пред тероризмом и улога медија и социјалних мрежа.

Махом ови разлози доводе до распада породице (данашња деца често одрастају у породицама у којима ни отац ни мајка не раде, или су пак у „нестабилним породицама“, где се код мајке често појављује „нови партнер“ проблематичних социјалних навика и морала. Суштина је да створена декадентна култура, у којој су деца обасута грехом и неморалом и не штите се од прераног суочавања са информацијама које не могу да схвате на правилан начин, доводи до траума у њиховим срцима, што на крају резултира и суицидом.

Грех је, суштински, психолошки пакао. Аристотел је писао да је потребно живети у моралној средини како би се доживела срећа. Губитак вере у Бога, а заједно с тим и морално-вредносних оријентира води га греху и паклу.

Алтернативни (опозициони) медији на Западу (не само у САД) пуни су чланака, емисија и сведочења о томе да су извршни органи УН преплављени манијацима, убицама, педофилима и покварењацима свих врста.

И познати руски економиста В. Ј. Катасонов доводи у везу УН и изградњу новог светског поретка. Он чак наводи и документе који говоре да је Хладни рат започео када је ондашња Москва одбила да подржи пројекат стварања новог светског поретка, тј. светске владе, светског парламента (неизабраног, но самопостављеног) и светског министарства економије.

Нови светски поредак, како га виде на Западу, значи демонтажу националних држава (као застарелих), а да би се то остварило, морају се демонтирати националне културе, националне институције и традиционалне религије, мора се разрушити институција породице, те подстицати различити сепаратизми, треба смањити број становника (који наводно угрожавају светске ресурсе, а тиме и будућност богатих људи), између осталог контролом рађања и популарисањем хомосексуалности и неморала свих врста, изазивањем локалних ратова, уништавањем националних система лечења, стимулисањем употребе генетски модификоване хране итд.              

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *