NEĆEMO AZILANTE, KAZNITE NAS!

Evropska unija na pragu nove krize

Evropska komisija (zbog povrede prava Unije) 14. juna odlučila je da pokrene prekršajni postupak protiv Mađarske, Češke i Poljske (tri države Višegradske grupe) koje do zadatog roka (13. jun) nisu zbrinule nijednog jedinog migranta iz obaveznih kvota za njihovu relokaciju unutar EU

Prema (obaveznim) kvotama za relokaciju migranata unutar Evropske unije, Mađarska je trebalo da primi 1.294 osobe, Poljska 6.182 izbeglice, dok Češka od avgusta prošle godine (do kada je preuzela 12 sirijskih azilanata iz Grčke) nije nastavila da radi na daljem ispunjavanju kvote od 2.691 migranta. Mađarska, Slovačka, Češka i Rumunija, prilikom odluke EU (u septembru 2015) o razmeštanju 160.000 azilanata koji se nalaze u Italiji i Grčkoj u druge evropske zemlje (na dve godine) – u Briselu su bile preglasane. Takođe, prethodna vlada Poljske (Eva Kopač iz stranke desnog centra Građanska platforma nasledila je na premijerskom mestu Donalda Tuska nakon imenovanja za predsednika Evropskog saveta) glasala je za tu odluku, ali ju je nova vlada desnokonzervativnog PiS-a (Pravo i pravda) premijerke Beate Šidlo suspendovala.
[restrict]

NEPOKOLEBLJIVA ČETVORKA Najnovija odluka Evropske komisije, inače, izazvala je vrlo oštre reakcije i kritike u zemljama Višegradske četvorke. U Češkoj je čak došlo do solidarnosti opozicije sa vladajućim socijaldemokratama oko ovog pitanja, a kabinet premijera Bohuslava Sobotke objavio je da će ostati nepokolebljiv u svom stavu protivljenja kvotama. „Češkoj ne mogu da prete nikakve kazne jer ona ima dovoljno argumenata da odbrani svoj stav i pred sudom, a i spremna je da plati bilo koju kaznu samo da ne primi migrante“, kategoričan je Sobotka.

Slovačka, koja u celosti deli stavove ostalih članica grupe o politici zatvorenih vrata za migrante, nije obuhvaćena pravnim postupkom koji će najverovatnije završiti na sudu (uz najavu oštrih kazni) – samo zbog toga što nije i formalno saopštila da prekida prihvatanje migranata! Bratislava je čak Evropsku uniju tužila sudu zbog toga što je na njenom samitu 2015. bila preglasana i što su joj odlukom većine nametnute kvote.

Varšava, koja je praktično izgubila pravo glasa kada je uprkos njenom protivljenju Donald Tusk reizabran na mesto predsednika Evropskog saveta (pošto je promenjeno pravilo da je potrebna jednoglasna odluka), pokretanje prekršajne procedure Brisela protiv Poljske i najavu njenog kažnjavanja smatra ilegalnom i apsurdnom. „Apsolutno negativno ocenjujem najavu represivnih mera protiv Poljske zato što ne želimo da se u našu zemlju ljudi dovoze silom. To bi nedvosmisleno značilo da bi i Poljska bila naterana da ih kod sebe drži silom, u logorima. I to samo iz jednog razloga, da ne odu u Nemačku i druge bogate članice EU. A to ne ide“, rekao je poljski predsednik Andžej Duda.

I ministar unutrašnjih poslova Poljske Marijuš Blaščak poručio je da je za Poljsku suviše veliki rizik da primi i samo nekoliko majki sa decom zato što bi navodno uskoro bile hiljade i desetine hiljada muslimana u zatvorenim enklavama koje daju plodno tle terorizmu. Varšava je spremna da plati i kaznu za neprimanje islamskih azilanata zato što, kako je naglasio, ljudski život nema cenu.

MAĐARSKI EKSPERIMENT Mađarska je već sedmu godinu na briselskoj crnoj listi (od drugog dolaska na vlast desnokonzervativnog Fidesa premijera Viktora Orbana). Čini se da je Brisel ovog puta čvrsto rešio da Budimpeštu (za primer drugim članicama) tretira kao svojevrsno „ogledno polje“ kako će reagovati kada u narednom periodu osnovne vrednosti Evropske unije budu ugrožene u nekoj zemlji članici. Evropska komisija je 26. aprila (zbog novog Zakona o visokom školstvu u Mađarskoj) pokrenula pravni postupak provere ovog akta, a 17. maja Evropski parlament je protiv Budimpešte usvojio rezoluciju „o sistemskoj pretnji pravnoj državi“ (uprkos kojoj je parlament Mađarske 13. juna usvojio Zakon o civilnim organizacijama koji je Brisel tražio da se povuče iz procedure). Dan kasnije EK je donela odluku o pokretanju novog prekršajnog procesa protiv Mađarske, onog s početka ovog teksta – zbog odbijanja naseljavanja azijskih i afričkih migranata u mađarskoj državi.

„S obzirom na to da se sigurnosna situacija u Evropi pogoršava i da sistem takozvanih kvota ne funkcioniše, mađarska vlada neće u tome učestvovati. Uz to, politika azila nije u nadležnosti Brisela nego u kompetenciji zemalja članica, a ljudi u programu relokacije nisu izbeglice već migranti koji u Mađarsku ne žele! Zašto da ih neko preseljava silom u Mađarsku, da se drže u izolovanim kontejnerima i da se prvom prilikom kada iz njih izađu ponovo zapute u države koje su im krajnja odredišta! Mađarska je spremna da brani svoju poziciju u Evropskoj uniji i pred nadležnim pravosudnim institucijama“, prokomentarisao je Komisijinu prijavu protiv njegove zemlje premijer Viktor Orban.

Svakako, nakon pokretanja prekršajnog postupka Evropske komisije protiv Budimpešte, Praga i Varšave, slučaj preuzima Evropski sud pravde u Luksemburgu, a trenutne su procene da bi proces mogao da potraje minimum godinu dana (ako ne i više godina). Pored  finansijskih mogući su i drugi vidovi političkog sankcionisanja (poput uskraćivanja resursa ovim državama u narednom budžetskom periodu koji počinje 2020). Kakav god bio razvoj situacije, nema nikakve sumnje da će evroskepticizam u zemljama Višegradske četvorke (ionako među najvećim u EU!) nastaviti da raste. A najviše zabrinjava što je ovo još jedna kriza u EU koja koincidira ne samo sa jačanjem novog migrantskog talasa prema Evropi već i s početkom pregovora o bregzitu.

[/restrict]