НЕЋЕМО АЗИЛАНТЕ, КАЗНИТЕ НАС!

Европска унија на прагу нове кризе

Европска комисија (због повреде права Уније) 14. јуна одлучила је да покрене прекршајни поступак против Мађарске, Чешке и Пољске (три државе Вишеградске групе) које до задатог рока (13. јун) нису збринуле ниједног јединог мигранта из обавезних квота за њихову релокацију унутар ЕУ

Према (обавезним) квотама за релокацију миграната унутар Европске уније, Мађарска је требало да прими 1.294 особе, Пољска 6.182 избеглице, док Чешка од августа прошле године (до када је преузела 12 сиријских азиланата из Грчке) није наставила да ради на даљем испуњавању квоте од 2.691 мигранта. Мађарска, Словачка, Чешка и Румунија, приликом одлуке ЕУ (у септембру 2015) о размештању 160.000 азиланата који се налазе у Италији и Грчкој у друге европске земље (на две године) – у Бриселу су биле прегласане. Такође, претходна влада Пољске (Ева Копач из странке десног центра Грађанска платформа наследила је на премијерском месту Доналда Туска након именовања за председника Европског савета) гласала је за ту одлуку, али ју је нова влада десноконзервативног ПиС-а (Право и правда) премијерке Беате Шидло суспендовала.
[restrict]

НЕПОКОЛЕБЉИВА ЧЕТВОРКА Најновија одлука Европске комисије, иначе, изазвала је врло оштре реакције и критике у земљама Вишеградске четворке. У Чешкој је чак дошло до солидарности опозиције са владајућим социјалдемократама око овог питања, а кабинет премијера Бохуслава Соботке објавио је да ће остати непоколебљив у свом ставу противљења квотама. „Чешкој не могу да прете никакве казне јер она има довољно аргумената да одбрани свој став и пред судом, а и спремна је да плати било коју казну само да не прими мигранте“, категоричан је Соботка.

Словачка, која у целости дели ставове осталих чланица групе о политици затворених врата за мигранте, није обухваћена правним поступком који ће највероватније завршити на суду (уз најаву оштрих казни) – само због тога што није и формално саопштила да прекида прихватање миграната! Братислава је чак Европску унију тужила суду због тога што је на њеном самиту 2015. била прегласана и што су јој одлуком већине наметнуте квоте.

Варшава, која је практично изгубила право гласа када је упркос њеном противљењу Доналд Туск реизабран на место председника Европског савета (пошто је промењено правило да је потребна једногласна одлука), покретање прекршајне процедуре Брисела против Пољске и најаву њеног кажњавања сматра илегалном и апсурдном. „Апсолутно негативно оцењујем најаву репресивних мера против Пољске зато што не желимо да се у нашу земљу људи довозе силом. То би недвосмислено значило да би и Пољска била натерана да их код себе држи силом, у логорима. И то само из једног разлога, да не оду у Немачку и друге богате чланице ЕУ. А то не иде“, рекао је пољски председник Анджеј Дуда.

И министар унутрашњих послова Пољске Маријуш Блашчак поручио је да је за Пољску сувише велики ризик да прими и само неколико мајки са децом зато што би наводно ускоро биле хиљаде и десетине хиљада муслимана у затвореним енклавама које дају плодно тле тероризму. Варшава је спремна да плати и казну за непримање исламских азиланата зато што, како је нагласио, људски живот нема цену.

МАЂАРСКИ ЕКСПЕРИМЕНТ Мађарска је већ седму годину на бриселској црној листи (од другог доласка на власт десноконзервативног Фидеса премијера Виктора Орбана). Чини се да је Брисел овог пута чврсто решио да Будимпешту (за пример другим чланицама) третира као својеврсно „огледно поље“ како ће реаговати када у наредном периоду основне вредности Европске уније буду угрожене у некој земљи чланици. Европска комисија је 26. априла (због новог Закона о високом школству у Мађарској) покренула правни поступак провере овог акта, а 17. маја Европски парламент је против Будимпеште усвојио резолуцију „о системској претњи правној држави“ (упркос којој је парламент Мађарске 13. јуна усвојио Закон о цивилним организацијама који је Брисел тражио да се повуче из процедуре). Дан касније ЕК је донела одлуку о покретању новог прекршајног процеса против Мађарске, оног с почетка овог текста – због одбијања насељавања азијских и афричких миграната у мађарској држави.

„С обзиром на то да се сигурносна ситуација у Европи погоршава и да систем такозваних квота не функционише, мађарска влада неће у томе учествовати. Уз то, политика азила није у надлежности Брисела него у компетенцији земаља чланица, а људи у програму релокације нису избеглице већ мигранти који у Мађарску не желе! Зашто да их неко пресељава силом у Мађарску, да се држе у изолованим контејнерима и да се првом приликом када из њих изађу поново запуте у државе које су им крајња одредишта! Мађарска је спремна да брани своју позицију у Европској унији и пред надлежним правосудним институцијама“, прокоментарисао је Комисијину пријаву против његове земље премијер Виктор Орбан.

Свакако, након покретања прекршајног поступка Европске комисије против Будимпеште, Прага и Варшаве, случај преузима Европски суд правде у Луксембургу, а тренутне су процене да би процес могао да потраје минимум годину дана (ако не и више година). Поред  финансијских могући су и други видови политичког санкционисања (попут ускраћивања ресурса овим државама у наредном буџетском периоду који почиње 2020). Какав год био развој ситуације, нема никакве сумње да ће евроскептицизам у земљама Вишеградске четворке (ионако међу највећим у ЕУ!) наставити да расте. А највише забрињава што је ово још једна криза у ЕУ која коинцидира не само са јачањем новог мигрантског таласа према Европи већ и с почетком преговора о брегзиту.

[/restrict] 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *