Dodon na liniji vatre

Moldavski predsednik Igor Dodon istakao je da nametanje zapadnih pravila više neće biti moguće i da se, posle mnogo godina rusofobne politike, Kišinjov okreće saradnji sa Rusijom i Evroazijskom unijom

Predsednik Moldavije Igor Dodon za šest meseci, od kako je na vlasti, praktično je iz temelja izmenio državnu politiku građenu u proteklih osam godina. Uz podršku većine građana nezadovoljnih što „evropski put“ Moldavije nije doneo obećano blagostanje, Dodon aktivno zaokreće prema Istoku. Prošlog petka, na Sanktpeterburškom međunarodnom ekonomskom forumu (SPIEF), moldavski lider kritikovao je sporazume sa Evropskom unijom i još jednom pozvao na bližu saradnju sa Moskvom. Kako je naglasio, Moldavija sada ima priliku da napusti ulogu „piona u geopolitičkim bitkama“ velikih, da se vrati suverenoj ekonomiji i dijalogu sa ruskim partnerima. Koliko Moskva poštuje predsednika Dodona i njegovu borbu za vraćanje Moldavije na evroazijski kurs, govori i podatak da je njegov nastup na plenumu SPIEF bio u istom delu kada su se obraćali i ruski lider Vladimir Putin, premijer Indije Narendra Modi i austrijski kancelar Kristijan Kern. Prošlog meseca, kada je Rusija obeležavala 72 godine od pobede nad fašizmom, na vojnu paradu na Crvenom trgu – od svih svetskih državnika Moskva je pozvala samo Dodona.

Njegova je zasluga što Rusija i Moldavija, posle decenije blokade izazvane prozapadnim kursom Kišinjova, sada ponovo održavaju produktivan dijalog. Dodon uporno ponavlja da je bez učešća Rusije nemoguće rešiti glavne nacionalne strateške ciljeve. Jedan od najvažnijih problema sa kojim se ova zemlja susreće je zamrznuto pitanje Pridnjestrovlja. Moldavski lider dobro zna da ovaj konflikt može lako da se razbukti, po želji spoljnih sila. Takav scenario je već davno ispisan, a još uvek aktuelna, prozapadna moldavska vlada pripremala se aktivno za sukob, podržavajući aspiracije susedne Rumunije za ujedinjenje dve zemlje. Kako je Rumunija NATO članica, ujedinjenje sa Moldavijom automatski bi značilo i njeno uključenje u sastav zapadne vojne alijanse – i praktično neminovan vojni sukob sa Tiraspoljem, koji već 25 godina razvija samostalnu pridnjestrovsku državnost, uz podršku Rusije.

[restrict]

ZAČARANI KRUG SIROMAŠTVA I DESUVERENIZACIJE Narodu u Moldaviji, nezavisno od toga da li se izjašnjavaju kao Rusi, Ukrajinci, Moldavci ili Rumuni, već odavno je preko glave i „evropskog puta“ i siromaštva. Glavni akcenat svoje kritike Dodon je stavio na evropske „partnere“, zahvaljujući kojima je, kako ističe, Moldavija izgubila dve trećine nekadašnjeg izvoza u Rusiju. U tome i jeste suština – kada „evropski prijatelji“ preko svojih medija i analitičara ubeđuju nesrećne Moldavce da je njihov jedini put u EU, oni se pozivaju na to da ova zemlja malo izvozi u Rusiju i da zbog toga Brisel nema alternativu.

Pri tome se ne govori da je godinama sve činjeno da se ruski privredni vektor ne razvija, a često i guši, dok su „zapadnim partnerima“ sva vrata širom otvorena. Naročito za ekonomsku eksploataciju i iznošenje kapitala u inostranstvo. Tako je nastao začarani krug siromaštva, desuverenizacije i potčinjavanja Zapadu, koji Dodon pokušava da preseče. Njegov posao biće teži, jer Moldavija nema izlaz na more, ni kopnenu granicu sa Rusijom. Ipak, moldavski predsednik i većina građana odlučni su da napuste evrointegracije i jače se oslone na Rusiju. U Kremlju, po svemu sudeći, imaju mnogo sluha za ovakve težnje.

Predsednik je u svom govoru na SPIEF-u istakao da nametanje zapadnih pravila u Moldaviji više neće biti moguće kao do sada. Vreme je da se shvati, podvukao je, da Moldavija ne pripada Zapadu i da se Kišinjov, posle mnogo godina rusofobne politike vratio dijalogu sa ruskim partnerima. Naglasio je takođe da Evroazijska ekonomska unija (EAEU) neprestano jača, uprkos zapadnim kritikama i pokušajima blokade. To je podstaklo Dodona da nedavno zatraži potpisivanje sporazuma o saradnji Moldavije sa ovom organizacijom. Kako ističu analitičari, biće to samo prvi korak u Dodonovim namerama da maksimalno ojača evroazijski vektor državne politike. Dodon je posebno pomenuo bliske istorijske veze između Moldavije i Rusije koje sežu još u 15. vek, podsetivši da „niko ne može da nam oduzme zajedničku pravoslavnu crkvu, zajedničku veru i zajedničku pobedu u Velikom otadžbinskom ratu“.

Naravno da ovako radikalan zaokret – suprotan volji zapadnih centara koji su uložili mnogo truda i novca da prevuku Moldaviju u svoju interesnu sferu – ne može ostati bez reakcije. Tim pre što je na vlasti u Kišinjovu još uvek stara „demokratska vlada“, koja Dodona sabotira na sve načine, koristeći sve ustavne mogućnosti da ospori i onemogući vlast izabranog predsednika, na sličan način kako Donalda Trampa opstruiraju u Americi. Poslednja u nizu provokacija i skandala predstavnika vlade jeste proterivanje pet ruskih diplomata iz Moldavije 29. maja. Među proteranima je i ataše ruske ambasade Aleksandar Grudin, koji je morao da napusti zemlju u roku od 72 časa. Ruski MIP reagovao je recipročno, proteravši pet članova moldavske diplomatske misije. Dodon je zamolio Moskvu da razume da je ova odluka delo antiruskih političkih krugova u Kišinjovu koji žele da onemoguće približavanje s Rusijom.

 

„PRETVARANJE U PRAH I PEPEO“ Naglasivši da provokatori, koji namerno organizuju diplomatske skandale, žele da izazovu pucanje rusko-moldavskih odnosa, Dodon je istakao: „Ali mi ćemo sve izdržati i postati jači. Važno je da se udaljimo od globalizacije, gde Moldavija ne pripada. Pretvorili bi nas u prah i pepeo. Zato moramo da budemo ujedinjeni sa zemljama sa kojima imamo zajedničke interese, zajedničku istoriju i zajedničku budućnost“, izjavio je moldavski predsednik. Moldavija, dodao je, mora da se vrati konceptu suverene ekonomije. „Možete biti prijatelji i sa Zapadom i Istokom, ali bez sankcija i fobija, to je kontraproduktivno“, objasnio je Dodon.

Da ne biste bili samo „pioni u geopolitičkim bitkama“, morate da odbacite pravila koja nameće Zapad, rekao je predsednik. „Ubeđuju nas da je jedini izbor EU i potpisivanje sporazuma o pridruživanju. Za male zemlje, kao što je Moldavija, jedina šansa da preživi jeste da imaju dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom. Ne možemo da postanemo članica EU, jer imamo Pridnjestrovlje koje je protiv toga. Tako jedino možemo da izgubimo svoju državnost. Moj zadatak je da izbalansiram politiku, koja je poslednjih godina bila proevropska i antiruska. Bez toga, nećemo rešiti problem“, zaključio je Dodon.

Ovaj obrt na Dnjestru nije iznenađenje ako se zna da je Dodon u januaru, posle samo mesec dana provedenih na funkciji, prilikom prve posete Moskvi poručio da je njegova zemlja spremna za prekid evrointegracija i istupanje iz sporazuma o stabilizaciji sa EU. Kao novu moldavsku destinaciju, označio je – Evroazijsku ekonomsku uniju. Dodon je bio i prvi moldavski šef države od 2008. koji je posetio Pridnjestrovlje, gde se susreo sa, takođe novoizabranim, predsednikom Vadimom Krasnoseljskim. Među prvim potezima Dodona bilo je i oduzimanje moldavskog državljanstva bivšem rumunskom predsedniku Trajanu Baseskuu, koji već godinama planira aneksiju Moldavije – u čemu ga je režim u Kišinjovu podržavao.

ZACEMENTIRANA POZICIJA I NEPOZNANICE Demonstrirajući zaokret, Igor Dodon je sa rezidencije uklonio zastavu EU, koju je njegov prethodnik Nikolaj Timofti istakao kao znak pripadnosti Moldavije Briselu. U predizbornim nastupima Dodon je govorio da je „Krim faktički deo Rusije“, a jedan od prvih poteza na vlasti bio mu je da smeni ministra odbrane Anatolija Šalarua, glavnog moldavskog natofila i čoveka koji je u Kišinjovu otvorio NATO kancelariju. Dodon je za svoju prvu zvaničnu posetu 18. januara izabrao Moskvu, dok su svi njegovi prethodnici odmah po postavljenju u parlamentu (Dodon je prvi predsednik neposredno biran na izborima) najpre išli u Brisel i Bukurešt. Moldavci ne žele da budu uvučeni u NATO i sastav Rumunije, čime bi se našli na prvoj liniji fronta protiv Rusije. Kad Dodon kaže da je Moldavija zbog evrointegracija izgubila rusko tržište, a da je „začudo naš izvoz u EU takođe opao“, to pokazuje da se Moldavci osećaju prevareni.

Putin mu je još u januaru poručio da Kremlj ne namerava da nameće spoljnopolitičku orijentaciju, ali da će od odnosa Kišinjova prema Briselu zavisiti razvoj saradnje sa Rusijom i da model može biti nađen kroz tripartitne razgovore u kojima bi učestvovali i EU i Moskva. Dodon je spreman da ponudi političku i vojnu neutralnost, to jest odustajanje od ulaska u EU i NATO. Svojim poslednjim nastupom na SPIEF-u on je zacementirao svoju spoljnopolitičku poziciju. Putin je voljan da pozitivno odgovori na Dodonovu ponudu, ali ostaje nepoznanica – kako će reagovati Rumunija i Zapad? Ako to bude pokušaj da se u Moldaviji – državi za koju je američki državni sekretar Džon Keri još pre dve godine rekao da se nalazi na „liniji vatre“ – realizuje scenario viđen pre tri godine u Ukrajini, ta vatra će sigurno prerasti u još jedan opasan požar u Evropi.     

[/restrict]