Молдавски председник Игор Додон истакао је да наметање западних правила више неће бити могуће и да се, после много година русофобне политике, Кишињов окреће сарадњи са Русијом и Евроазијском унијом
Председник Молдавије Игор Додон за шест месеци, од како је на власти, практично је из темеља изменио државну политику грађену у протеклих осам година. Уз подршку већине грађана незадовољних што „европски пут“ Молдавије није донео обећано благостање, Додон активно заокреће према Истоку. Прошлог петка, на Санктпетербуршком међународном економском форуму (СПИЕФ), молдавски лидер критиковао је споразуме са Европском унијом и још једном позвао на ближу сарадњу са Москвом. Како је нагласио, Молдавија сада има прилику да напусти улогу „пиона у геополитичким биткама“ великих, да се врати сувереној економији и дијалогу са руским партнерима. Колико Москва поштује председника Додона и његову борбу за враћање Молдавије на евроазијски курс, говори и податак да је његов наступ на пленуму СПИЕФ био у истом делу када су се обраћали и руски лидер Владимир Путин, премијер Индије Нарендра Моди и аустријски канцелар Кристијан Керн. Прошлог месеца, када је Русија обележавала 72 године од победе над фашизмом, на војну параду на Црвеном тргу – од свих светских државника Москва је позвала само Додона.
Његова је заслуга што Русија и Молдавија, после деценије блокаде изазване прозападним курсом Кишињова, сада поново одржавају продуктиван дијалог. Додон упорно понавља да је без учешћа Русије немогуће решити главне националне стратешке циљеве. Један од најважнијих проблема са којим се ова земља сусреће је замрзнуто питање Придњестровља. Молдавски лидер добро зна да овај конфликт може лако да се разбукти, по жељи спољних сила. Такав сценарио је већ давно исписан, а још увек актуелна, прозападна молдавска влада припремала се активно за сукоб, подржавајући аспирације суседне Румуније за уједињење две земље. Како је Румунија НАТО чланица, уједињење са Молдавијом аутоматски би значило и њено укључење у састав западне војне алијансе – и практично неминован војни сукоб са Тираспољем, који већ 25 година развија самосталну придњестровску државност, уз подршку Русије.
[restrict]
ЗАЧАРАНИ КРУГ СИРОМАШТВА И ДЕСУВЕРЕНИЗАЦИЈЕ Народу у Молдавији, независно од тога да ли се изјашњавају као Руси, Украјинци, Молдавци или Румуни, већ одавно је преко главе и „европског пута“ и сиромаштва. Главни акценат своје критике Додон је ставио на европске „партнере“, захваљујући којима је, како истиче, Молдавија изгубила две трећине некадашњег извоза у Русију. У томе и јесте суштина – када „европски пријатељи“ преко својих медија и аналитичара убеђују несрећне Молдавце да је њихов једини пут у ЕУ, они се позивају на то да ова земља мало извози у Русију и да због тога Брисел нема алтернативу.
При томе се не говори да је годинама све чињено да се руски привредни вектор не развија, а често и гуши, док су „западним партнерима“ сва врата широм отворена. Нарочито за економску експлоатацију и изношење капитала у иностранство. Тако је настао зачарани круг сиромаштва, десуверенизације и потчињавања Западу, који Додон покушава да пресече. Његов посао биће тежи, јер Молдавија нема излаз на море, ни копнену границу са Русијом. Ипак, молдавски председник и већина грађана одлучни су да напусте евроинтеграције и јаче се ослоне на Русију. У Кремљу, по свему судећи, имају много слуха за овакве тежње.
Председник је у свом говору на СПИЕФ-у истакао да наметање западних правила у Молдавији више неће бити могуће као до сада. Време је да се схвати, подвукао је, да Молдавија не припада Западу и да се Кишињов, после много година русофобне политике вратио дијалогу са руским партнерима. Нагласио је такође да Евроазијска економска унија (ЕАЕУ) непрестано јача, упркос западним критикама и покушајима блокаде. То је подстакло Додона да недавно затражи потписивање споразума о сарадњи Молдавије са овом организацијом. Како истичу аналитичари, биће то само први корак у Додоновим намерама да максимално ојача евроазијски вектор државне политике. Додон је посебно поменуо блиске историјске везе између Молдавије и Русије које сежу још у 15. век, подсетивши да „нико не може да нам одузме заједничку православну цркву, заједничку веру и заједничку победу у Великом отаџбинском рату“.
Наравно да овако радикалан заокрет – супротан вољи западних центара који су уложили много труда и новца да превуку Молдавију у своју интересну сферу – не може остати без реакције. Тим пре што је на власти у Кишињову још увек стара „демократска влада“, која Додона саботира на све начине, користећи све уставне могућности да оспори и онемогући власт изабраног председника, на сличан начин како Доналда Трампа опструирају у Америци. Последња у низу провокација и скандала представника владе јесте протеривање пет руских дипломата из Молдавије 29. маја. Међу протеранима је и аташе руске амбасаде Александар Грудин, који је морао да напусти земљу у року од 72 часа. Руски МИП реаговао је реципрочно, протеравши пет чланова молдавске дипломатске мисије. Додон је замолио Москву да разуме да је ова одлука дело антируских политичких кругова у Кишињову који желе да онемогуће приближавање с Русијом.
„ПРЕТВАРАЊЕ У ПРАХ И ПЕПЕО“ Нагласивши да провокатори, који намерно организују дипломатске скандале, желе да изазову пуцање руско-молдавских односа, Додон је истакао: „Али ми ћемо све издржати и постати јачи. Важно је да се удаљимо од глобализације, где Молдавија не припада. Претворили би нас у прах и пепео. Зато морамо да будемо уједињени са земљама са којима имамо заједничке интересе, заједничку историју и заједничку будућност“, изјавио је молдавски председник. Молдавија, додао је, мора да се врати концепту суверене економије. „Можете бити пријатељи и са Западом и Истоком, али без санкција и фобија, то је контрапродуктивно“, објаснио је Додон.
Да не бисте били само „пиони у геополитичким биткама“, морате да одбаците правила која намеће Запад, рекао је председник. „Убеђују нас да је једини избор ЕУ и потписивање споразума о придруживању. За мале земље, као што је Молдавија, једина шанса да преживи јесте да имају добре односе и са Истоком и са Западом. Не можемо да постанемо чланица ЕУ, јер имамо Придњестровље које је против тога. Тако једино можемо да изгубимо своју државност. Мој задатак је да избалансирам политику, која је последњих година била проевропска и антируска. Без тога, нећемо решити проблем“, закључио је Додон.
Овај обрт на Дњестру није изненађење ако се зна да је Додон у јануару, после само месец дана проведених на функцији, приликом прве посете Москви поручио да је његова земља спремна за прекид евроинтеграција и иступање из споразума о стабилизацији са ЕУ. Као нову молдавску дестинацију, означио је – Евроазијску економску унију. Додон је био и први молдавски шеф државе од 2008. који је посетио Придњестровље, где се сусрео са, такође новоизабраним, председником Вадимом Красносељским. Међу првим потезима Додона било је и одузимање молдавског држављанства бившем румунском председнику Трајану Басескуу, који већ годинама планира анексију Молдавије – у чему га је режим у Кишињову подржавао.
ЗАЦЕМЕНТИРАНА ПОЗИЦИЈА И НЕПОЗНАНИЦЕ Демонстрирајући заокрет, Игор Додон је са резиденције уклонио заставу ЕУ, коју је његов претходник Николај Тимофти истакао као знак припадности Молдавије Бриселу. У предизборним наступима Додон је говорио да је „Крим фактички део Русије“, а један од првих потеза на власти био му је да смени министра одбране Анатолија Шаларуа, главног молдавског натофила и човека који је у Кишињову отворио НАТО канцеларију. Додон је за своју прву званичну посету 18. јануара изабрао Москву, док су сви његови претходници одмах по постављењу у парламенту (Додон је први председник непосредно биран на изборима) најпре ишли у Брисел и Букурешт. Молдавци не желе да буду увучени у НАТО и састав Румуније, чиме би се нашли на првој линији фронта против Русије. Кад Додон каже да је Молдавија због евроинтеграција изгубила руско тржиште, а да је „зачудо наш извоз у ЕУ такође опао“, то показује да се Молдавци осећају преварени.
Путин му је још у јануару поручио да Кремљ не намерава да намеће спољнополитичку оријентацију, али да ће од односа Кишињова према Бриселу зависити развој сарадње са Русијом и да модел може бити нађен кроз трипартитне разговоре у којима би учествовали и ЕУ и Москва. Додон је спреман да понуди политичку и војну неутралност, то јест одустајање од уласка у ЕУ и НАТО. Својим последњим наступом на СПИЕФ-у он је зацементирао своју спољнополитичку позицију. Путин је вољан да позитивно одговори на Додонову понуду, али остаје непознаница – како ће реаговати Румунија и Запад? Ако то буде покушај да се у Молдавији – држави за коју је амерички државни секретар Џон Кери још пре две године рекао да се налази на „линији ватре“ – реализује сценарио виђен пре три године у Украјини, та ватра ће сигурно прерасти у још један опасан пожар у Европи.
[/restrict]