Četiri glasa do cilja

Razdor i svađe u srpskom izbornom korpusu na KiM već nagoveštavaju ostvarenje glavnog šiptarskog cilja – da uz pomoć četiri srpska glasa izmene postojeći ustav i formiraju svoje oružane snage, najvažniji simbol njihove samoproglašene nezavisnosti

Što su izbori na KiM bliži, razdor u srpskom biračkom telu sve je žešći.
Umesto da se u verbalne duele ulazi sa takozvanim albanskim blokom, optužbe i incidenti sve više pljušte među srpskim kandidatima. Srbi koji stoje iza kandidata Srpske liste, jedine podržane od Vlade Srbije, ostale Srbe optužuju za saradnju sa Albancima. To se naročito odnosi na, kako kažu, „štetočinski rad klana Jablanović –Slobodan Petrović na razbijanju srpskog jedinstva na Kosovu“. S druge strane, bivši ministar za povratak Aleksandar Jablanović optužuje Beograd da razjedinjuje Srbe u južnoj pokrajini, a za Srpsku listu čak tvrdi da vodi razgovore o formiranju vojske Kosova.

[restrict]

JABLANOVIĆEV PIŠTOLJ Prepucavanja i međusobne optužbe naročito su eskalirali ovih dana, uoči samih izbora, što je dovelo i do ozbiljnih incidenata. Tako, tek što je Srpska lista ocenila da je Centralna izborna komisija Kosova, odlukom da Partiji kosovskih Srba, iako nije parlamentarna, omogući da u opštini Leposavić delegira članove biračkih odbora, pokazala da njen osnivač (i bivši šef Srpske liste) Aleksandar Jablanović ima otvorenu podršku Prištine, nekoliko dana kasnije Jablanović je u alkoholisanom stanju nasrnuo na aktiviste Srpske liste dok su lepili predizborne plakate uz povike: „Ovo je Kosovo, nije Srbija.“ Uz pretnje Srbima, Jablanović je na njih repetirao pištolj i samo blagovremenom intervencijom policije nije došlo do neke neželjene situacije. Usledilo je njegovo hapšenje, ali je, ubrzo posle saslušanja, pušten na slobodu.
A Zoran Todić, predsednik Privremenog organa Leposavić, i sam učesnik potonjeg protesta zbog ovog incidenta, za Jablanovića kaže da se radi o „nazovi-Srbinu koji je svestan da gubi političku poziciju i da nema šta da traži na predstojećim izborima“.

PETA KOLONA Tek, ni manje mesta, ni više lista. Srbi će u osvajanje (garantovanih) 10 od 120 poslaničkih mandata u kosovskom parlamentu ići u čak šest kolona. Za Beograd je prihvatljiva samo jedna, dok ostalih pet i bukvalno smatra petom kolonom.
„Kupuju nam ljude da bi mogli da formiraju kosovsku vojsku. Jednu grupu kontroliše Haradinaj, jednu kontroliše Tači, jednu kontroliše jedna ambasada, samo je važno uzeti Srpskoj listi što više poslanika, kako bi oni na svaki mogući način mogli da donesu odluku o demarkaciji sa Crnom Gorom i stvaranju kosovske vojske, to je suština“, naveo je nedavno, još kao premijer, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Dakle, za razliku od parlamentarnih izbora pre tri godine, kada su politički predstavnici Srba nastupili jedinstveno, za ovogodišnje izbore kandidature je predalo pet političkih stranaka i jedna koalicija. Za deset poslaničkih mesta bore se, pored pomenute Srpske liste koju predvodi Branimir Stojanović, i Partija kosovskih Srba Aleksandra Jablanovića (PKS), tu je i Samostalna liberalna stranka (SLS) sa Slobodanom Petrovićem na čelu, Progresivna demokratska stranka (PDS) čiji predsednik je Nenad Rašić, Građanska inicijativa za prosperitet Kosova Slaviše Petkovića, kao i Napredna snaga Kosova (NSK) Aleksandra Grujića.
Predsednik SDP Oliver Ivanović izjavio je da SDP na parlamentarne izbore ne izlazi, jer smatra da bi sedma lista predstavnika Srba bila katastrofalna i da bi izazvala dodatne podele u okviru srpske zajednice.
Prištini ide naruku da se na izborima nađe što više srpskih lista, jer računa na to da bi ulazak različitih političkih opcija u skupštinu značio i nepostojanje jedinstvenog stava, što bi albanskim liderima bilo pogodno za manipulaciju tokom donošenja odluka. A spekuliše se da bi tako pokušali da, uz pomoć pojedinaca iz srpskog korpusa, izglasaju i zakon o vojsci.

SRPSKA LISTA Upravo zbog ovako velikog nejedinstva, članovi Srpskog nacionalnog foruma na čelu sa Momčilom Trajkovićem (SNF) zamolili su Aleksandra Vučića da bude pokrovitelj okruglog stola na temu „Srbi na predstojećim kosovskim parlamentarnim izborima – sloga ili razdor“.
Do sastanka je došlo, ali samo sa kandidatima Srpske liste, i to iza zatvorenih vrata. Vučić se nije oglašavao o pitanju Srpske liste i njihovih kandidata, ali je to ranije učinio direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, navodeći da „jedino Srpska lista zastupa interese Srba na Kosovu i Metohiji“, a da pojedine manje političke organizacije Srba na Kosovu „direktno finansira Priština“.
I Stefan Filipović, politikolog sa Kosova i Metohije, pribojava se da bi pojedine srpske strane mogle da naprave „dil“ sa nekim marginalnim albanskim strankama, samo da bi bile deo vlasti, što bi, kako kaže Filipović, bilo više nego pogubno za srpsku političku scenu na Kosovu i Metohiji. Filipović dodaje da Srbi, i da izađu sa više lista na izbore, neće dobiti više od deset zagarantovanih pozicija u Skupštini Kosova, ali bi dobili sastav toliko diskutabilan da bi bilo teško voditi jedinstvenu politiku.

DOKUMENTI RTK Nije tek tako Radio-televizija Kosova (RTK) upravo sada plasirala dokument, navodno organa bezbednosti Srbije, u kome su profili nekoliko srpskih političara sa KiM. RTK smatra da dokument generalno pokazuje zabrinutost zvaničnog Beograda zbog nedostatka stabilnijeg rukovodstva Srba na Kosovu, rukovodstva koje, prema dokumentu, ne može dovoljno da insistira na potraživanjima Vlade Srbije na Kosovu. Postojanje ovog dokumenta za RTK potvrdila je AKI (Kosovska obaveštajna agencija), ali nije želela ni da potvrdi, ni da negira njegovu autentičnost. Dokument su preneli i neki beogradski mediji, pozivajući se na RTK.
Prvi iz ovog „dokumenta“ je čelnik Srpske liste Branimir Stojanović, koji se sa očiglednom namerom njegove denuncijacije opisuje kao mladić sa velikim pretenzijama da predvodi kosovske Srbe i to po svaku cenu. Međutim, Stojanović navodno nema ni intelektualnu težinu, kao ni autoritet da uradi takvu stvar. Ali glavna prepreka da Branimir Stojanović bude istinski lider Srba na Kosovu je u tome što je „on pod sumnjom da je saradnik kosovskih tajnih obaveštajnih službi i nekoliko evropskih“. Prema ovom dokumentu, Stojanović se približio krugovima kosovskih obaveštajnih službi početkom 2014, ubrzo nakon što je izabran za predsednika opštine Gračanica. Čak je, kako saopštava RTK, Beograd navodno uveren da bi se Branimir Stojanović prvom prilikom složio sa formiranjem oružanih snaga Kosova, ali pod uslovom da bude imenovan za predsednika Zajednice srpskih opština. Naravno da nije teško prozreti da ova denuncijacija ima cilj da pokoleba srpsko biračko tela u odnosu prema Srpskoj listi.
Sledi Slobodan Petrović, predsednik SLS-a. On je, opet prema navodnim podacima srpskih obaveštajnih službi, profilisan kao lider kosovskih Srba koji, iako je mnogo sarađivao sa privremenim institucijama Kosova, ipak uživa poverenje lokalnih Srba. Posebno se insistira na njegovom inatu prema liderima Srpske liste. Da bi sve delovalo objektivno, navodi se da je Petrović često iskazivao bliskost sa albanskim političarima na Kosovu, ali umeo je i da im u određenim trenucima okrene leđa i da bude poslušan Beogradu. Prema ovom dokumentu, naziva se „ocem većine srpskih lidera sa Kosova“, s obzirom na njegovu dugačku karijeru u politici.
Sledeći je Nenad Rašić, u dokumentu profilisan kao veoma nežan lider za upravljanje kosovskim Srbima. Čak se smatra čovekom koji nikome ne kaže „ne“. Njegov karakter se opisuje kao mek, što se ogleda i u članstvu njegove partije, gde ga, prema dokumentu koji je prezentovala RTK, članovi često ucenjuju i često napuštaju stranku. Rašićeva partija se smatra „uljezom“ gde svako dolazi i nestaje odmah. Tu je još jedna navodna Rašićeva slabost – vrlo je blizak „kosovskim privremenim institucijama“ (isticanje naziva koji se u Beogradu koristi za organe u Prištini treba, valjda, da sugeriše autentičnost dokumenta).
Što se tiče Aleksandra Jablanovića, on se u ovom dokumentu naziva tvrdoglavim čovekom, osobom naklonjenom samo ekonomskom interesu. Kao sin starog srpskog političara, Aleksandar Jablanović je projektovan za lidera Srba sa Kosova, ali su njegovu karijeru uništili protesti Albanaca kada je i udaljen sa mesta ministra vlade Kosova 2015. godine.
U vezi s Jablanovićem, ništa se u ovom tobožnjem dokumentu ne navodi o spekulacijama o njegovoj povezanosti sa albanskim političarima, pre svega sa Ramušem Haradinajem i Hašimom Tačijem. Podsećanja radi, pre dve godine, dok je bio na funkciji predsednika Srpske liste, spekulisalo se da je uzeo 100.000 evra od Haradinaja tvrdeći da je to za Srpsku listu, a novac je navodno zadržao za sebe. Zbog sumnje da je umešan u kriminal, smenjen je sa funkcije predsednika te liste. Kako su saopštili predstavnici Srba, on se „svojim delovanjem moralno i profesionalno diskvalifikovao, pa je njegovo angažovanje postalo pogubno po interese naroda“.

PROMENA USTAVA KOSOVA Poznato je da je prioritet nove kosovske vlade, bez obzira na to ko će biti novi premijer posle parlamentarnih izbora 11. juna, uspostavljanje vojske Kosova. Da bi Kosovo dobilo vojsku, mora da se promeni ustav, za šta je neophodna dvotrećinska većina u parlamentu, uključujući i dvotrećinsku većinu poslanika partija manjina. Za ostvarenje ovog plana Albancima je potrebno da „kupe“ najmanje četiri od deset poslanika, koliko Srbi imaju zagarantovanih mesta u pokrajinskom parlamentu.
I nije Ramuš Haradinaj tek tako rekao za Srbe da „ako razmišljaju bez mešanja Beograda, glasaće za vojsku, koja je u njihovom najboljem interesu. Ako Srbi ne razumeju, ja ću im objasniti na pravi način. Razgovarali smo sa saveznicima i oni su zainteresovani za ustavni amandman, sa dve trećine glasova. Siguran sam da će Srbi biti vrlo mudri i shvatiti da je to u interesu njihove bezbednosti“.
Prema mnogim spekulacijama, pored pretnje koja izvire iz ove Haradinajeve izjave, albanski lideri sa Kosova i Metohije, pre svega Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, na sve načine pokušaće da posvađaju Srbe pred parlamentarne izbore koji su planirani za 11. jun. Spremni su da njihovu „lojalnost“, odnosno siguran glas za formiranje vojske i promenu ustava, debelo plate. Pominje se cifra od 100.000 evra za siguran glas. Navodno su već obavili razgovore sa predstavnicima pojedinih srpskih lista koje će se pojaviti na vanrednim kosovskim parlamentarnim izborima. Pored toga, spremni su da im ponude ministarska mesta u budućoj vladi, pa čak i funkciju potpredsednika u novom sazivu kosovskog parlamenta, prenose beogradski mediji.
Možda bi najbolje bilo da Srbi, kad već nisu mogli da se usaglase, na ovim izborima nisu ni učestvovali. Tako ne bi doprineli građenju institucija takozvanog nezavisnog Kosova, niti bi pružili mogućnost da se manipulacijama dođe do četiri srpska glasa za promenu ustava i stvaranja vojske „Kosova“, kao jedne od najvažnijih potvrda njegove samoproglašene i krnje nezavisnosti.

[/restrict]