Четири гласа до циља

Раздор и свађе у српском изборном корпусу на КиМ већ наговештавају остварење главног шиптарског циља – да уз помоћ четири српска гласа измене постојећи устав и формирају своје оружане снаге, најважнији симбол њихове самопроглашене независности

Што су избори на КиМ ближи, раздор у српском бирачком телу све је жешћи.
Уместо да се у вербалне дуеле улази са такозваним албанским блоком, оптужбе и инциденти све више пљуште међу српским кандидатима. Срби који стоје иза кандидата Српске листе, једине подржане од Владе Србије, остале Србе оптужују за сарадњу са Албанцима. То се нарочито односи на, како кажу, „штеточински рад клана Јаблановић –Слободан Петровић на разбијању српског јединства на Косову“. С друге стране, бивши министар за повратак Александар Јаблановић оптужује Београд да разједињује Србе у јужној покрајини, а за Српску листу чак тврди да води разговоре о формирању војске Косова.

[restrict]

ЈАБЛАНОВИЋЕВ ПИШТОЉ Препуцавања и међусобне оптужбе нарочито су ескалирали ових дана, уочи самих избора, што је довело и до озбиљних инцидената. Тако, тек што је Српска листа оценила да је Централна изборна комисија Косова, одлуком да Партији косовских Срба, иако није парламентарна, омогући да у општини Лепосавић делегира чланове бирачких одбора, показала да њен оснивач (и бивши шеф Српске листе) Александар Јаблановић има отворену подршку Приштине, неколико дана касније Јаблановић је у алкохолисаном стању насрнуо на активисте Српске листе док су лепили предизборне плакате уз повике: „Ово је Косово, није Србија.“ Уз претње Србима, Јаблановић је на њих репетирао пиштољ и само благовременом интервенцијом полиције није дошло до неке нежељене ситуације. Уследило је његово хапшење, али је, убрзо после саслушања, пуштен на слободу.
А Зоран Тодић, председник Привременог органа Лепосавић, и сам учесник потоњег протеста због овог инцидента, за Јаблановића каже да се ради о „назови-Србину који је свестан да губи политичку позицију и да нема шта да тражи на предстојећим изборима“.

ПЕТА КОЛОНА Тек, ни мање места, ни више листа. Срби ће у освајање (гарантованих) 10 од 120 посланичких мандата у косовском парламенту ићи у чак шест колона. За Београд је прихватљива само једна, док осталих пет и буквално сматра петом колоном.
„Купују нам људе да би могли да формирају косовску војску. Једну групу контролише Харадинај, једну контролише Тачи, једну контролише једна амбасада, само је важно узети Српској листи што више посланика, како би они на сваки могући начин могли да донесу одлуку о демаркацији са Црном Гором и стварању косовске војске, то је суштина“, навео је недавно, још као премијер, председник Србије Александар Вучић.
Дакле, за разлику од парламентарних избора пре три године, када су политички представници Срба наступили јединствено, за овогодишње изборе кандидатуре је предало пет политичких странака и једна коалиција. За десет посланичких места боре се, поред поменуте Српске листе коју предводи Бранимир Стојановић, и Партија косовских Срба Александра Јаблановића (ПКС), ту је и Самостална либерална странка (СЛС) са Слободаном Петровићем на челу, Прогресивна демократска странка (ПДС) чији председник је Ненад Рашић, Грађанска иницијатива за просперитет Косова Славише Петковића, као и Напредна снага Косова (НСК) Александра Грујића.
Председник СДП Оливер Ивановић изјавио је да СДП на парламентарне изборе не излази, јер сматра да би седма листа представника Срба била катастрофална и да би изазвала додатне поделе у оквиру српске заједнице.
Приштини иде наруку да се на изборима нађе што више српских листа, јер рачуна на то да би улазак различитих политичких опција у скупштину значио и непостојање јединственог става, што би албанским лидерима било погодно за манипулацију током доношења одлука. А спекулише се да би тако покушали да, уз помоћ појединаца из српског корпуса, изгласају и закон о војсци.

СРПСКА ЛИСТА Управо због овако великог нејединства, чланови Српског националног форума на челу са Момчилом Трајковићем (СНФ) замолили су Александра Вучића да буде покровитељ округлог стола на тему „Срби на предстојећим косовским парламентарним изборима – слога или раздор“.
До састанка је дошло, али само са кандидатима Српске листе, и то иза затворених врата. Вучић се није оглашавао о питању Српске листе и њихових кандидата, али је то раније учинио директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, наводећи да „једино Српска листа заступа интересе Срба на Косову и Метохији“, а да поједине мање политичке организације Срба на Косову „директно финансира Приштина“.
И Стефан Филиповић, политиколог са Косова и Метохије, прибојава се да би поједине српске стране могле да направе „дил“ са неким маргиналним албанским странкама, само да би биле део власти, што би, како каже Филиповић, било више него погубно за српску политичку сцену на Косову и Метохији. Филиповић додаје да Срби, и да изађу са више листа на изборе, неће добити више од десет загарантованих позиција у Скупштини Косова, али би добили састав толико дискутабилан да би било тешко водити јединствену политику.

ДОКУМЕНТИ РТК Није тек тако Радио-телевизија Косова (РТК) управо сада пласирала документ, наводно органа безбедности Србије, у коме су профили неколико српских политичара са КиМ. РТК сматра да документ генерално показује забринутост званичног Београда због недостатка стабилнијег руководства Срба на Косову, руководства које, према документу, не може довољно да инсистира на потраживањима Владе Србије на Косову. Постојање овог документа за РТК потврдила је АКИ (Косовска обавештајна агенција), али није желела ни да потврди, ни да негира његову аутентичност. Документ су пренели и неки београдски медији, позивајући се на РТК.
Први из овог „документа“ је челник Српске листе Бранимир Стојановић, који се са очигледном намером његове денунцијације описује као младић са великим претензијама да предводи косовске Србе и то по сваку цену. Међутим, Стојановић наводно нема ни интелектуалну тежину, као ни ауторитет да уради такву ствар. Али главна препрека да Бранимир Стојановић буде истински лидер Срба на Косову је у томе што је „он под сумњом да је сарадник косовских тајних обавештајних служби и неколико европских“. Према овом документу, Стојановић се приближио круговима косовских обавештајних служби почетком 2014, убрзо након што је изабран за председника општине Грачаница. Чак је, како саопштава РТК, Београд наводно уверен да би се Бранимир Стојановић првом приликом сложио са формирањем оружаних снага Косова, али под условом да буде именован за председника Заједнице српских општина. Наравно да није тешко прозрети да ова денунцијација има циљ да поколеба српско бирачко тела у односу према Српској листи.
Следи Слободан Петровић, председник СЛС-а. Он је, опет према наводним подацима српских обавештајних служби, профилисан као лидер косовских Срба који, иако је много сарађивао са привременим институцијама Косова, ипак ужива поверење локалних Срба. Посебно се инсистира на његовом инату према лидерима Српске листе. Да би све деловало објективно, наводи се да је Петровић често исказивао блискост са албанским политичарима на Косову, али умео је и да им у одређеним тренуцима окрене леђа и да буде послушан Београду. Према овом документу, назива се „оцем већине српских лидера са Косова“, с обзиром на његову дугачку каријеру у политици.
Следећи је Ненад Рашић, у документу профилисан као веома нежан лидер за управљање косовским Србима. Чак се сматра човеком који никоме не каже „не“. Његов карактер се описује као мек, што се огледа и у чланству његове партије, где га, према документу који је презентовала РТК, чланови често уцењују и често напуштају странку. Рашићева партија се сматра „уљезом“ где свако долази и нестаје одмах. Ту је још једна наводна Рашићева слабост – врло је близак „косовским привременим институцијама“ (истицање назива који се у Београду користи за органе у Приштини треба, ваљда, да сугерише аутентичност документа).
Што се тиче Александра Јаблановића, он се у овом документу назива тврдоглавим човеком, особом наклоњеном само економском интересу. Као син старог српског политичара, Александар Јаблановић је пројектован за лидера Срба са Косова, али су његову каријеру уништили протести Албанаца када је и удаљен са места министра владе Косова 2015. године.
У вези с Јаблановићем, ништа се у овом тобожњем документу не наводи о спекулацијама о његовој повезаности са албанским политичарима, пре свега са Рамушем Харадинајем и Хашимом Тачијем. Подсећања ради, пре две године, док је био на функцији председника Српске листе, спекулисало се да је узео 100.000 евра од Харадинаја тврдећи да је то за Српску листу, а новац је наводно задржао за себе. Због сумње да је умешан у криминал, смењен је са функције председника те листе. Како су саопштили представници Срба, он се „својим деловањем морално и професионално дисквалификовао, па је његово ангажовање постало погубно по интересе народа“.

ПРОМЕНА УСТАВА КОСОВА Познато је да је приоритет нове косовске владе, без обзира на то ко ће бити нови премијер после парламентарних избора 11. јуна, успостављање војске Косова. Да би Косово добило војску, мора да се промени устав, за шта је неопходна двотрећинска већина у парламенту, укључујући и двотрећинску већину посланика партија мањина. За остварење овог плана Албанцима је потребно да „купе“ најмање четири од десет посланика, колико Срби имају загарантованих места у покрајинском парламенту.
И није Рамуш Харадинај тек тако рекао за Србе да „ако размишљају без мешања Београда, гласаће за војску, која је у њиховом најбољем интересу. Ако Срби не разумеју, ја ћу им објаснити на прави начин. Разговарали смо са савезницима и они су заинтересовани за уставни амандман, са две трећине гласова. Сигуран сам да ће Срби бити врло мудри и схватити да је то у интересу њихове безбедности“.
Према многим спекулацијама, поред претње која извире из ове Харадинајеве изјаве, албански лидери са Косова и Метохије, пре свега Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, на све начине покушаће да посвађају Србе пред парламентарне изборе који су планирани за 11. јун. Спремни су да њихову „лојалност“, односно сигуран глас за формирање војске и промену устава, дебело плате. Помиње се цифра од 100.000 евра за сигуран глас. Наводно су већ обавили разговоре са представницима појединих српских листа које ће се појавити на ванредним косовским парламентарним изборима. Поред тога, спремни су да им понуде министарска места у будућој влади, па чак и функцију потпредседника у новом сазиву косовског парламента, преносе београдски медији.
Можда би најбоље било да Срби, кад већ нису могли да се усагласе, на овим изборима нису ни учествовали. Тако не би допринели грађењу институција такозваног независног Косова, нити би пружили могућност да се манипулацијама дође до четири српска гласа за промену устава и стварања војске „Косова“, као једне од најважнијих потврда његове самопроглашене и крње независности.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *