SATERIVANJE IRANA UZA ZID

Destinacije koje je novi američki predsednik Donald Tramp izabrao za svoja prva putovanja u inostranstvo, Saudijsku Arabiju i Izrael, kao i sporazum o prodaji oružja Rijadu u vrednosti od 300 milijardi dolara, i njegova besprekorno neprijateljska retorika spram Irana jasno govore kako će izgledati politika Vašingtona u najnestabilnijem delu sveta i kakvu katastrofu to može izazvati

Mladi papa, kojeg u istoimenoj seriji glumi Džad Lo, najveći problem modernog sveta vidi u tome što je društvo počelo da „greh naziva vrlinom“. U tom smislu danas Donald Tramp u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, leglu islamskog ekstremizma koji je izrodio terorizam do sada nezabeleženih razmera, izjavljuje da je u stvari Iran teroristički centar. „Od Libana i Iraka, do Jemena, Iran finansira, naoružava i obučava teroriste, milicije i druge ekstremističke grupe koje seju razaranje i haos širom regiona. Već decenijama Iran podgreva vatre sektaškog sukoba i terorizma“, izjavio je Tramp.

Istina je da Iran podržava i naoružava libanski Hezbolah i da je u prošlosti to bio slučaj sa Hamasom, ali je vrlo sporno mogu li se ove dve organizacije, koje je Tramp apostrofirao u svom govoru, definisati kao „terorističke“, posebno kada se govori o Hezbolahu. One nisu uključene u međunarodni terorizam i ne uzimaju za mete civilne građane zapadnih zemalja. S druge strane, najznačajnije terorističke organizacije na Bliskom istoku, ali i drugde u svetu, jesu Al Kaida i Islamska država, kojima je Tramp posvetio veliku pažnju u svom govoru. Iran ne podržava nijednu od njih i svakako im ne daje „utočište, finansijsku zaleđinu, niti društveni ugled“. Naprotiv, Iran je višedecenijski neprijatelj Al Kaide sa čijim pripadnicima i talibanima se hronično sukobljavao u pograničnom pojasu sa Avganistanom tokom devedesetih godina prošlog veka zbog njihovog proganjanja šiita u ovoj zemlji. S Islamskom državom je u sukobu od prvog dana njenog nastanka, još dok Amerikanci za nju nisu marili i dok su je još, kako svedoče objavljene diplomatske i obaveštajne beleške, smatrali vrednim saveznikom u borbi protiv krvoločnog Asadovog režima u Siriji.

[restrict]

SAUDIJSKA VEZA Trampove komentare čini još nerazumnijim, da se blago izrazimo, činjenica da su američke snage u Iraku, gde ratuju protiv Islamske države, u praktičnom savezu sa Iranom koji podržava istu iračku vladu koju podržava i Vašington, dok je u Siriji Hamas sada na strani opozicije predsedniku Bašaru Asadu i, samim tim, Iranu. S druge strane, Trampovi saudijski domaćini ne samo da su u prošlosti podržavali i finansirali Al Kaidu i Islamsku državu nego to čine i danas. Sve uz znanje američkih službi. O ovome je do sada izneto već mnogo dokaza, a mi ćemo pomenuti samo dva. Kako se navodi u poverljivom diplomatskom izveštaju koji je procurio u javnost, bivši šef saudijske obaveštajne službe princ Bandar bin Sultan el Saud (saudijski ambasador u SAD u vreme terorističkih napada na Njujork i Vašington, za kojeg se, prema pisanju NJjujork posta iz aprila 2016, u još zaključanom delu izveštaja kongresne komisije za 9. septembar 2001. navodi da je dvojici otmičara aviona koji su se zakucali u Svetski trgovinski centar sa sopstvenog računa isplatio 130.000 dolara) lično se pohvalio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu tokom tajnog susreta jula 2013. u Moskvi da kontroliše teroriste u Čečeniji i Siriji. Kako je objavio sajt Al Monitor, koji je do ovog dokumenta i došao, Bandar je doslovno Putinu rekao: „Mogu vam garantovati zaštitu tokom predstojećih zimskih olimpijskih igara u Sočiju. Čečenske grupe koje prete napadima su pod našom kontrolom i one neće preduzeti nikakve korake, niti krenuti put Sirije bez koordinacije s nama.“ „Znamo da čečenske terorističke grupe kontrolišete već više od decenije i ta kontrola, o kojoj ste sada tako iskreno govorili, potpuno je nekompatibilna sa zajedničkim ciljevima u borbi protiv globalnog terorizma koju predlažete“, odgovorio mu je, prema izveštaju, Putin.

Drugi, svežiji dokaz o umešanosti Rijada u terorizam i njihovoj podršci terorističkim organizacijama daje nam istraživanje o transferu oružja proizvedenog u Srbiji do Sirije koje su pre dvadesetak dana objavili BIRN i OCCRP. Kako se navodi, teški mitraljezi iz kragujevačke Zastave prebačeni su prvo u Saudijsku Arabiju, u kamp za obuku „sirijskih pobunjenika“ u kojem su, prema svedočenju jednog od tih boraca bili i američki obaveštajci. „Bilo je raznih oficira – iz Velike Britanije, SAD, Libana, Saudijske Arabije. Bili su tu i američki obaveštajci – veoma su iskusni i većina njih se borila u Iraku“, rekao je on i dodao da je isto oružje dobio i u Alepu, gde se sa Sirijskom slobodnom armijom i Al Nusra frontom (ogrankom Al Kaide) borio protiv Asadovih snaga. „Put koji je prešao njegov Kojot (teški mitraljez) podudara se sa saznanjima iz BIRN-ovog i OCCRP-ovog prethodnog istraživanja u kojem je otkrivena centralna uloga Saudijske Arabije u snabdevanju sirijskih pobunjenika oružjem iz bivšeg istočnog bloka“, navodi se u ovom istraživanju, kao i da su „Saudijci, turska obaveštajna služba i CIA ključni igrači u obučavanju i snabdevanju sirijskih pobunjenika oružjem“.

Što se tiče Trampovih optužbi da je Iran „odgovoran za ovoliko nestabilnosti u regionu“, podsetićemo da su, naprotiv, Saudijci i Katar, zajedno sa zapadnim vladama, izazvali nestabilnost podstrekujući i podržavajući pobunjeničke i terorističke pokrete koji su svrgnuli vlade Libije i Egipta i koji pokušavaju da dođu glave i vladi u Damasku. Drugim rečima, Saudijci, a ne Iran, „finansiraju, naoružavaju i obučavaju teroriste, milicije i druge ekstremističke grupe koje šire razaranja i haos po regionu“. Važno je, takođe, napomenuti da Iran nije izvršio invaziju ni na jednu zemlju u novijoj istoriji i da su iranske snage u Siriji i Iraku, za razliku od Amerikanaca ili Turaka, dobile zvaničan poziv legalnih vlada ovih zemalja da priteknu u pomoć. A Saudijce niko nije pozvao da rasturaju Jemen i ubijaju njegovo stanovništvo što bacanjem bombi proizvedenih u SAD ili Velikoj Britaniji, što izazivanjem gladi.

I pored svega ovoga najblistaviji Trampov komentar je optužba Irana za širenje verske netrpeljivosti. Iako se Iran jasno deklariše kao islamska, šiitska republika, ustavom ove zemlje zagarantovana su verska prava svim njenim građanima, i u Iranu mirno ne žive samo hrišćani, suniti ili zaratustrijanci, nego i Jevreji. Takav je slučaj i sa delom Sirije koji je pod kontrolom iranskih saveznika iz Damaska, a i u Iraku se Iranci bore za prava, između ostalih, jezidskih pagana nad kojim je Islamska država praktično izvršila genocid.

Upozoravajuće je i da Iran nije bio na meti samo Trampa ili Saudijaca, među kojima je najratoborniji ministar odbrane princ Mohamed bin Salman – rekao je da nema toga što bi Iran mogao da učini da se promeni njegov neprijateljski stav prema toj zemlji. „Mi nećemo čekati da do bitke dođe u Saudijskoj Arabiji, nego ćemo raditi na tome da bitka bude u Iranu“, rekao je on u intervjuu za Al Arabiju. Umesto da radi na miru, obećava da će raditi na ratu. Iran je bio i na meti učesnika samita SAD i 55 većinski islamskih zemalja održanog istovremeno u Rijadu. Čitava trećina zajedničke deklaracije sa samita bila je usmerena direktno protiv Irana.

Najveći apsurd ipak predstavlja činjenica da je u „Rijadskoj deklaraciji“ sa ovog samita naglašeno da će međunarodni centar za borbu protiv terorizma biti smešten u Rijadu i da će ona podrazumevati „borbu protiv terorizma u svim njegovim oblicima, filozofskim korenima i isušivanje izvora finansiranja“. Sve ovo se nalazi upravo u Saudijskoj Arabiji, a ne u Iranu.

KOALICIJA S IZRAELOM Na vest o spektakularnom sporazumu o prodaji naoružanja Saudijskoj Arabiji sasvim očekivano i nadasve glasno reagovao je Tel Aviv, drugo Trampovo odredište na turneji. Sasvim je, međutim, jasno da je ovo prenaglašeno negodovanje veštačko i neiskreno, jer Izrael i Saudijska Arabija imaju zajednički cilj i nikada nisu bili u sukobu. Ni sukobu interesa, niti sukobu vojski. I Izrael i Saudijska Arabija uvek su imali neprijateljski odnos prema sekularnim, nacionalističkim arapskim državama, bilo da se radilo o naseristima, batistima, socijalistima, marksistima ili, u Gadafijevom slučaju, nekoj vrsti nacionalanarhizma. Pošto su veoma uspešno uspeli da unište većinu ovih zemalja, ostala im je Sirija, koju i ovako mnogi smatraju preduslovom za sveopšti rat protiv Irana, prema kojem ništa blagonakloniji od Saudijaca nisu ni Izraelci. Brojni stručnjaci napominjali su još na početku sirijskog sukoba da se radi o neophodnoj uvertiri za napad na Iran iz mnogo razloga, među kojima je najočigledniji potreba za alternativnim putem za prebacivanje nafte iz Persijskog zaliva u slučaju da Iran tokom sukoba uspešno (što bi bilo vrlo verovatno) blokira Ormuški tesnac kroz koji prolazi oko 40 posto svetske nafte. Sirija je i poslednja sekularna arapska batistička država na svetu u kojoj, za razliku od Izraela, sve manjinske zajednice imaju puna ustavna prava i u kojoj se, za razliku od Saudijske Arabije, sve religije tolerišu. Nezavisnost i postojanje Sirije predstavlja prepreku za izraelske planove za proširenje teritorije nauštrb drugih država (takozvani Jinon plan).

Zajednički interes Izraela i Saudijske Arabije najbolje se mogao videti na ovogodišnjoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti održanoj u februaru gde je horski antiiranski nastup predstavnika ove dve zemlje krunisan izjavom izraelskog ministra odbrane Avigdora Libermana da „prava podela nije između Jevreja i muslimana nego između umerenih i radikalnih ljudi“. U njegovim očima, naravno, ekstremisti nisu u Saudijskoj Arabiji, nego u Iranu.

Kakav je istinski odnos Izraela prema islamskom ekstremizmu, Siriji, Saudijskoj Arabiji i Iranu bolje se može shvatiti iz razmišljanja izraelskih vojnika i oficira, nego na osnovu zvanično iznetih stavova. Ovo je vrlo uverljivo pokazao američki Politiko objavljujući reportažu u kojoj je hteo da ukaže na pogrešnost Trampove politike (ovaj sajt je glasilo antitrampovskog liberalno-demokratskog bloka), a ne na stvarne interese Tel Aviva. Urednik Politika Brajan Bender preneo je reči nekoliko izraelskih vojnika s kojima se susreo na granici sa Sirijom nedugo pre Trampovog odlaska u Rijad. „Ako mogu da budem iskren, radikalna osovina koju predvodi Iran za nas je opasnija od globalnog džihada“, rekao mu je brigadni general Ram Javne i parafrazirao pokojnog izraelskog premijera Menahema Begina: „Poželeo bih sreću obema stranama, neka se međusobno ubijaju. Islamska država ubija Al Kaidu u hiljadama, Al Kaida ubija borce Islamske države u hiljadama, a obe ubijaju borce Hezbolaha i Asada u hiljadama.“ Po ovoj logici, Izraelu je od najvećeg interesa i da Saudijska Arabija bude što je moguće bolje naoružana.

S obzirom na sve ovo, a posebno na činjenicu o neophodnosti uništenja Sirije pre direktnog napada na Iran, jasno je da Teheran nema mnogo izbora, nego da uradi dve stvari kako bi se odbranila. Prva je borba za očuvanje Sirije. Ovo je rat za egzistenciju Irana u kojem za ovu zemlju ne postoji alternativa pobedi. Sve druge strane koje se bore u Siriji sebi mogu priušte pobedu ili poraz, osim Irana. Drugo je nastavak zbližavanja s Rusijom i Kinom koje podržavaju i Moskva i Peking, pre svega otvorenim pozivima Teheranu da se pridruži zajedničkim organizacijama kao što su Šangajska organizacija za saradnju ili Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti.          

SAUDIJSKA VOJSKA – NAJVEĆE BACANJE NOVCA NA SVETU

Na mnogo načina, prodavati skupo američko oružje saudijskoj vojsci je kao prodavati najskuplji tampon na svetu muškarcu. Čak i ako je pomenuti proizvod najbolji na svetu, kupac nema nikakvu potrebu za njim i, što je još važnije, nema sposobnost da ga koristi, ocenio je američki novinar Adam Geri komentarišući američko-saudijski sporazum o prodaji oružja. Geri nije ovo rekao bez razloga, jer se tokom dvogodišnje intervencije u Jemenu pokazalo da Saudijci nisu sposobni, niti uvežbani za korišćenje sofisticiranog i skupog oružja koje su dobili od SAD, ali i Velike Britanije i Evropske unije i da i kada uspeju da pogode ono što su naumili, to obično biva neka sahrana ili pijaca – žrtve su nedužni civili. Doista, Saudijcima u Jemenu uprkos modernoj i skupoj opremi ne polazi za rukom da ostvare bilo kakav značajniji uspeh spram gotovo golorukih Huta i zbog toga se može reći da Rijad u stvari gubi ovaj rat. Treći najveći kupac oružja na svetu, Saudijska Arabija, može da kupi šta joj se prohte, ali efikasnost nekog oružja, na kraju krajeva, svodi se na to koliko su oni koji ga koriste sposobni, a Saudijci se nisu baš najbolje pokazali. Iran je nedavno na pretnje iz Rijada uzvratio da bi, ukoliko ga napadnu, vrlo lako uništio Saudijsku Arabiju. Ovo je u velikoj meri istina. Malo je verovatno da bi loše obučena i neiskusna saudijska vojska, koliko god dobro naoružana bila, mogla da se suprotstavi onome što je u najmanju ruku druga (možda posle izraelske) najobučenija, najiskusnija, najdisciplinovanija i najmotivisanija armija u regionu. Novo oružje Saudijskoj Arabiji ne može služiti ni za odvraćanje, jer iako prokaženi Iran ne gaji nikakva lepa osećanja prema Saudijcima, ova zemlja nikada nije imala bilo kakvu pretenziju na osvajanje teritorija na Arabijskom poluostrvu, a ni za širenje svoje islamske revolucije na ovaj deo sveta.

 

[/restrict]