Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše Radovan Karadžić
Proverili smo kod Radovana Karadžića da li je tačno da je predvideo Trampovu pobedu, kako je on vidi, šta očekuje da će se desiti nakon te pobede, šta bi on savetovao predsedniku Trampu u pogledu spoljne politike SAD, te američkog stava prema UN, međunarodnoj pravdi, terorizmu, muslimanskom svetu…
Pre svega, Trampova retorika bila je nešto sasvim novo, ali sve što je on govorio dešavalo se i pod ostalim predsednicima, i repatrijacije ilegalnih migranata, i visok prag za vize, ali bez retorike. Nijedan predsednik ne može voditi svoju zemlju radeći šta hoće, ne čak ni radeći šta je najbolje već samo ono što se može. Ali predsednik Tramp je zvučao sasvim drugačije, novo i bez licemerja, govoreći ono što mnogi Amerikanci misle. Tako su ga njegovi građani prepoznali kao novog lidera, koji može reformisati ovaj iscrpljeni, posustali model sveta bez ratova i kongresa. To se, inače, dešava svakih pedesetak godina: veliki ratovi i propast imperija, potom razni kongresi – Bečki – Berlinski – Senžermenski… pa formiranje UN nakon Drugog svetskog rata.
[restrict]
PSEUDOLIBERALNE BAJKE To pokazuje da su Amerikanci siti pseudoliberalnih bajki, koje su po svetu stvorile mnoge nevolje, a ni Amerikancima nisu ništa dobro donele. Ta nova svest običnih Amerikanaca je za mene zemljotres. Zašto „pseudoliberali“? Zato što oni ne rade po tipu: „živi i pusti druge da žive“ već „živi i nateraj druge da slede tvoja uputstva, inače…“
Mislim da predsednik Tramp već ima neke sveže ideje o dobroj saradnji između SAD i Rusije. Mnogi američki tzv. eksperti za spoljnu politiku zaglavljeni su u prošlosti. Vreme sovjetskog „izvoza“ komunističke ideologije, posebno novooslobođenim kolonijama, davno je prošlo, i „brige“ o ruskom imperijalizmu su stereotip. Nema razloga da dve velike sile ne sarađuju. Sudbina sveta zavisi od toga. Monopolarni, pa čak i bipolarni svet više nije moguć, pogotovo ako međunarodni odnosi budu zasnovani na pritiscima i pretnjama umesto na pravnim normama. Čak ni manje zemlje više neće trpeti pritiske, biće raznih udruživanja oko zemalja pouzdanih partnera, kojih osim Rusije i Evrope ima još nekoliko. Tako će nastati multipolarni svet, koji će trošiti svoje resurse u stalnom oprezu. Nasuprot tome, možemo li zamisliti američku i rusku ekonomiju isprepletene i udružene? Takav „brak“ resursa i tehnologija bio bi jedinstven u istoriji sveta. Da ne pominjemo prednosti saradnje SAD i Rusije, posebno u borbi protiv terorizma, gladi i bede u svetu. Kompeticiju i konfrontaciju treba da zameni susretanje.
VEŠTICA I VILA Uprkos nekorektnosti UN međunarodnog pravnog sistema, i drugim manjkavostima te organizacije, verujem da su svetu, kao i Americi, Ujedinjene nacije potrebne kao mesto gde se može razgovarati i praviti sporazumi sa drugim nacijama. Nažalost, neki od najdrastičnijih poteza su učinjeni zaobilazeći UN, ali one su još uvek bolje od neke svetske vlade, koja može postati neophodna ako se svet suoči sa slepom ulicom.
Postoje dva arhetipa žene u kulturi ljudske vrste, „zla veštica“ i „dobra vila“, i ja se nadam da će predsednik Tramp pretvoriti SAD od „zle veštice“ u „dobru vilu“, i ponovo uspostaviti dobru volju koju smo svi imali prema Americi nakon Drugog svetskog rata.
Svet je iscrpljen eksploatacijom u korist interesa uglavnom multinacionalnih korporacija, i koncentracijom bogatstva u rukama sve manjeg broja ljudi. Šta će se desiti kad se celokupno svetsko bogatstvo koncentriše u samo jednim rukama? Umesto diktata, SAD treba da se vrate pomaganju narodima u onome što im treba. Kad bi se koncentrisale na podizanje standarda života u Africi, na primer, SAD bi učinile mnogo za čovečanstvo, i stvorile milione potrošača američkih proizvoda.
Dakle, savetovao bih ga da upotrebi UN kao mesto stvaranja sporazuma za dobro celog sveta, umesto da UN budu mesto američkog ili bilo čijeg diktiranja svetu šta mora da uradi.
MEĐUNARODNA PRAVDA Ne vidim budućnost za međunarodnu pravdu, jer je startovala kao nepoštena.
Međunarodni krivični tribunali i sudovi izlažu lidere malih zemalja, poput balkanskih ili afričkih, standardima kojima lideri velikih zemalja neće da budu izloženi. To liči na disciplinsku komisiju za disciplinovanje potčinjenih, ne na pravdu.
Pravda mora da bude potpuno verna zakonima, a ako nije i u najmanjoj meri, nepravda prevlada. Primeri sudske bruke se pamte zauvek, kao što je osuđenje Jovanki Orleanki, Drajfusu, vešticama iz Salema, Đordanu Brunu… da ne pominjemo Sokrata ili Isusa Hrista. Različite epohe su svoje najtamnije i najsramnije trenutke imale u svojim sudnicama, i to se pamti do danas.
Ako naš svet izgubi veru u pravdu, a Justicija, boginja pravde bude pretvorene u kol-gerlu, što se već dešava u našem regionu, to će biti prava propast. Međunarodna zajednica greši što formira sudove koji će provoditi političku volju Zapada. A predsednici treba da budu upoznati sa onim što se radi u njihovo ime, jer će njihova epoha biti zapamćena po njima i po sudovima njihove epohe. Taj projekat se mora napustiti zauvek.
TERORIZAM I ISLAM Što se tiče Trampove brige za bezbednost njegovih građana, ona je više nego razumljiva. Teror nema opravdanja ni kad se primeni na državne ustanove, a protiv civila pogotovo. Predsednik Tramp je takođe u pravu kad odgovornost za borbu protiv terorizma stavlja na zemlje porekla kao na prvu liniju odbrane, da one obave svoj deo posla u svom dvorištu. Dobro je da se pošalju snažne poruke da se mora deliti odgovornost, inače ne može biti suštinske saradnje.
Međutim, stereotipi o celoj nekoj zemlji ili religiji nisu dobar način. Velika greška. Vrlo mali broj pripadnika tih zajednica su teroristi, jedva nekoliko promila, a ogromna većina su prijatni ljudi. Islam je po sebi blizak judaizmu i hrišćanstvu, sa mnogo zajedničkih proroka i svetaca, tako da nema verskih razloga za sukobe. Ima mnogo sjajnih muslimana, ljudi iz Sirije, Iraka, Libije i drugih zemalja, kao i drugde po svetu, koji mogu mnogo doprineti SAD i drugim zemljama domaćinima. Živeo sam sa takvim ljudima skoro ceo svoj život, i mnogi moji prijateljski, i skoro svi poslovni odnosi, kao što su advokati, zubari, učitelji, krojači, frizeri, dobavljači… bili su sa njima.
Predsedniku Trampu bih savetovao da bude precizan u označavanju ekstremista, a da ne udalji one koji bi mogli biti njegovi dobri saveznici u borbi protiv terorizma, što je istovremeno u najboljem interesu muslimanskog sveta.
[/restrict]
