Проверили смо код Радована Караџића да ли је тачно да је предвидео Трампову победу, како је он види, шта очекује да ће се десити након те победе, шта би он саветовао председнику Трампу у погледу спољне политике САД, те америчког става према УН, међународној правди, тероризму, муслиманском свету…
Пре свега, Трампова реторика била је нешто сасвим ново, али све што је он говорио дешавало се и под осталим председницима, и репатријације илегалних миграната, и висок праг за визе, али без реторике. Ниједан председник не може водити своју земљу радећи шта хоће, не чак ни радећи шта је најбоље већ само оно што се може. Али председник Трамп је звучао сасвим другачије, ново и без лицемерја, говорећи оно што многи Американци мисле. Тако су га његови грађани препознали као новог лидера, који може реформисати овај исцрпљени, посустали модел света без ратова и конгреса. То се, иначе, дешава сваких педесетак година: велики ратови и пропаст империја, потом разни конгреси – Бечки – Берлински – Сенжерменски… па формирање УН након Другог светског рата.
[restrict]
ПСЕУДОЛИБЕРАЛНЕ БАЈКЕ То показује да су Американци сити псеудолибералних бајки, које су по свету створиле многе невоље, а ни Американцима нису ништа добро донеле. Та нова свест обичних Американаца је за мене земљотрес. Зашто „псеудолиберали“? Зато што они не раде по типу: „живи и пусти друге да живе“ већ „живи и натерај друге да следе твоја упутства, иначе…“
Мислим да председник Трамп већ има неке свеже идеје о доброј сарадњи између САД и Русије. Многи амерички тзв. експерти за спољну политику заглављени су у прошлости. Време совјетског „извоза“ комунистичке идеологије, посебно новоослобођеним колонијама, давно је прошло, и „бриге“ о руском империјализму су стереотип. Нема разлога да две велике силе не сарађују. Судбина света зависи од тога. Монополарни, па чак и биполарни свет више није могућ, поготово ако међународни односи буду засновани на притисцима и претњама уместо на правним нормама. Чак ни мање земље више неће трпети притиске, биће разних удруживања око земаља поузданих партнера, којих осим Русије и Европе има још неколико. Тако ће настати мултиполарни свет, који ће трошити своје ресурсе у сталном опрезу. Насупрот томе, можемо ли замислити америчку и руску економију испреплетене и удружене? Такав „брак“ ресурса и технологија био би јединствен у историји света. Да не помињемо предности сарадње САД и Русије, посебно у борби против тероризма, глади и беде у свету. Компетицију и конфронтацију треба да замени сусретање.
ВЕШТИЦА И ВИЛА Упркос некоректности УН међународног правног система, и другим мањкавостима те организације, верујем да су свету, као и Америци, Уједињене нације потребне као место где се може разговарати и правити споразуми са другим нацијама. Нажалост, неки од најдрастичнијих потеза су учињени заобилазећи УН, али оне су још увек боље од неке светске владе, која може постати неопходна ако се свет суочи са слепом улицом.
Постоје два архетипа жене у култури људске врсте, „зла вештица“ и „добра вила“, и ја се надам да ће председник Трамп претворити САД од „зле вештице“ у „добру вилу“, и поново успоставити добру вољу коју смо сви имали према Америци након Другог светског рата.
Свет је исцрпљен експлоатацијом у корист интереса углавном мултинационалних корпорација, и концентрацијом богатства у рукама све мањег броја људи. Шта ће се десити кад се целокупно светско богатство концентрише у само једним рукама? Уместо диктата, САД треба да се врате помагању народима у ономе што им треба. Кад би се концентрисале на подизање стандарда живота у Африци, на пример, САД би учиниле много за човечанство, и створиле милионе потрошача америчких производа.
Дакле, саветовао бих га да употреби УН као место стварања споразума за добро целог света, уместо да УН буду место америчког или било чијег диктирања свету шта мора да уради.
МЕЂУНАРОДНА ПРАВДА Не видим будућност за међународну правду, јер је стартовала као непоштена.
Међународни кривични трибунали и судови излажу лидере малих земаља, попут балканских или афричких, стандардима којима лидери великих земаља неће да буду изложени. То личи на дисциплинску комисију за дисциплиновање потчињених, не на правду.
Правда мора да буде потпуно верна законима, а ако није и у најмањој мери, неправда превлада. Примери судске бруке се памте заувек, као што је осуђење Јованки Орлеанки, Драјфусу, вештицама из Салема, Ђордану Бруну… да не помињемо Сократа или Исуса Христа. Различите епохе су своје најтамније и најсрамније тренутке имале у својим судницама, и то се памти до данас.
Ако наш свет изгуби веру у правду, а Јустиција, богиња правде буде претворене у кол-герлу, што се већ дешава у нашем региону, то ће бити права пропаст. Међународна заједница греши што формира судове који ће проводити политичку вољу Запада. А председници треба да буду упознати са оним што се ради у њихово име, јер ће њихова епоха бити запамћена по њима и по судовима њихове епохе. Тај пројекат се мора напустити заувек.
ТЕРОРИЗАМ И ИСЛАМ Што се тиче Трампове бриге за безбедност његових грађана, она је више него разумљива. Терор нема оправдања ни кад се примени на државне установе, а против цивила поготово. Председник Трамп је такође у праву кад одговорност за борбу против тероризма ставља на земље порекла као на прву линију одбране, да оне обаве свој део посла у свом дворишту. Добро је да се пошаљу снажне поруке да се мора делити одговорност, иначе не може бити суштинске сарадње.
Међутим, стереотипи о целој некој земљи или религији нису добар начин. Велика грешка. Врло мали број припадника тих заједница су терористи, једва неколико промила, а огромна већина су пријатни људи. Ислам је по себи близак јудаизму и хришћанству, са много заједничких пророка и светаца, тако да нема верских разлога за сукобе. Има много сјајних муслимана, људи из Сирије, Ирака, Либије и других земаља, као и другде по свету, који могу много допринети САД и другим земљама домаћинима. Живео сам са таквим људима скоро цео свој живот, и многи моји пријатељски, и скоро сви пословни односи, као што су адвокати, зубари, учитељи, кројачи, фризери, добављачи… били су са њима.
Председнику Трампу бих саветовао да буде прецизан у означавању екстремиста, а да не удаљи оне који би могли бити његови добри савезници у борби против тероризма, што је истовремено у најбољем интересу муслиманског света.
[/restrict]